Zato nikada ne treba površno suditi o ljudima i njihovim postupcima...
Život nije crno-beo...
„Brod je pretpio brodolom. Jedan bračni par je uspeo da dođe do čamca za spasavanje, ali je, na njihovo duboko žaljenje, bilo samo jedno mesto. Sam muž se popeo u čamac, ostavivši ženu da umre usred okeana. I pre nego što je otišla pod vodu, supruga mu je viknula poslednju frazu u svom životu, ”ovako je profesorica književnosti počela svoj čas.
Ovde je njena priča prekinuta.
"Šta mislite?" upitala je razred ispred sebe. Koja je to fraza?
Većina učenika je odmah progovorila: „Mrzim te!“, „Kako sam bila slepa!“ - i takve stvari.
Ceo razred se nadmetao u izjavama, ali jedan dečak je sve ovo vreme sedeo i ćutao.
- Šta misliš da je rekla? upitala je profesorica dok mu je prilazila.
- Mislim da je rekla: "Čuvaj naše dete!"
Da li znate ovu priču? – začudi se profesorica
„Ne, moja majka je to isto rekla mom ocu pre smrti“, odgovorio je učenik.
Profesorica se okrenu, nadajući se da niko nije primetio kako su joj suze navrle na oči.
„Istina“, odgovorila je.
Tako je rekla. Čovek je stigao kući i sam odgajao svoju ćerku. Mnogo godina kasnije, kada njenog oca više nije bilo, prebirajući njegove stvari, devojčica je pronašla njegov dnevnik, u kojem je pročitala sledeće:
„Već je imala strašnu dijagnozu kada smo otišli na put. Nije trebalo dugo da živi. Bože, voleo bih da se udavim na njenom mestu, ali za ime moje ćerke, nisam mogao. Mogao sam da je ostavim samo usred okeana."
Razred je ćutao.
„Brod je pretpio brodolom. Jedan bračni par je uspeo da dođe do čamca za spasavanje, ali je, na njihovo duboko žaljenje, bilo samo jedno mesto. Sam muž se popeo u čamac, ostavivši ženu da umre usred okeana. I pre nego što je otišla pod vodu, supruga mu je viknula poslednju frazu u svom životu, ”ovako je profesorica književnosti počela svoj čas.
Ovde je njena priča prekinuta.
"Šta mislite?" upitala je razred ispred sebe. Koja je to fraza?
Većina učenika je odmah progovorila: „Mrzim te!“, „Kako sam bila slepa!“ - i takve stvari.
Ceo razred se nadmetao u izjavama, ali jedan dečak je sve ovo vreme sedeo i ćutao.
- Šta misliš da je rekla? upitala je profesorica dok mu je prilazila.
- Mislim da je rekla: "Čuvaj naše dete!"
Da li znate ovu priču? – začudi se profesorica
„Ne, moja majka je to isto rekla mom ocu pre smrti“, odgovorio je učenik.
Profesorica se okrenu, nadajući se da niko nije primetio kako su joj suze navrle na oči.
„Istina“, odgovorila je.
Tako je rekla. Čovek je stigao kući i sam odgajao svoju ćerku. Mnogo godina kasnije, kada njenog oca više nije bilo, prebirajući njegove stvari, devojčica je pronašla njegov dnevnik, u kojem je pročitala sledeće:
„Već je imala strašnu dijagnozu kada smo otišli na put. Nije trebalo dugo da živi. Bože, voleo bih da se udavim na njenom mestu, ali za ime moje ćerke, nisam mogao. Mogao sam da je ostavim samo usred okeana."
Razred je ćutao.
Iz dečjih očiju se videlo da ih je ova priča duboko dirnula i da su danas prvi put shvatili da prvi utisak može biti varljiv.
Zato nikada ne treba površno suditi o ljudima i njihovim postupcima, jer možda ne znamo mnogo o njima.
Prevod teksta:http://www.cluber.com.ua/lifestyle/pritchi-lifestyle/2022/12/pervoe-vpechatlenie-mozhet-byt-obmanchivym-pritcha-s-glubokim-smyslom/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Zato nikada ne treba površno suditi o ljudima i njihovim postupcima, jer možda ne znamo mnogo o njima.
Prevod teksta:http://www.cluber.com.ua/lifestyle/pritchi-lifestyle/2022/12/pervoe-vpechatlenie-mozhet-byt-obmanchivym-pritcha-s-glubokim-smyslom/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
