Nažalost, nasilje u porodici nije tako retka pojava. I u odnosu na decu – takođe. Ako dete to toleriše u svojoj porodici, onda će se u budućnosti stalno suočavati sa nasiljem od voljenih, pokušavajući da dovrši traumu. Za njega su pojmovi nasilja i ljubavi isprepleteni.
Svako dete doživljava razne događaje u svom životu. Neki od njih se ispostavljaju kao psihološke traume, dok drugi ostaju samo događaji. Psihološka trauma je događaj koji menja psihu deteta. Kao rezultat psihološke traume, ideje i stavovi se mogu promeniti.
Događaj koji je promenio dečiju psihu
Dozvolite mi da vam dam mali primer:
Petogodišnja devojčica je otrčala kući sa rečima: „Tata, komšija mi je rekao da sam najlepša u dvorištu. Radosno je kružila oko tate i divila se sebi u ogledalu. Tata je u to vreme gledao TV i, ne skidajući pogled sa televizora, nezadovoljnim tonom rekao: „Ti si ružna torta od sira, a ne najlepša. Od tada je devojka sigurna da nije lepa, čak i ako joj neko kaže za to. Ni ona ne veruje svom odrazu u ogledalu. I veruje da je niko ne može istinski voleti i smatrati lepom.
Umesto ideje „Ja sam lepa, dobra, voljena“, pojavila se „Ružna sam, moj izgled se neće sviđati drugima, ne možete verovati nikome, a posebno onima koji su vam bliski“.
Kasnije, kako dete raste, ove ideje, poput mahovine, prerastaju preko drugih, takođe traumatične: „Niko me neće voleti ovako, sve što kažu nije istina, jer ja sam ništarija. Poteškoće se javljaju u izgradnji dugoročnih odnosa.
Događaj koji je promenio dečiju psihu
Dozvolite mi da vam dam mali primer:
Petogodišnja devojčica je otrčala kući sa rečima: „Tata, komšija mi je rekao da sam najlepša u dvorištu. Radosno je kružila oko tate i divila se sebi u ogledalu. Tata je u to vreme gledao TV i, ne skidajući pogled sa televizora, nezadovoljnim tonom rekao: „Ti si ružna torta od sira, a ne najlepša. Od tada je devojka sigurna da nije lepa, čak i ako joj neko kaže za to. Ni ona ne veruje svom odrazu u ogledalu. I veruje da je niko ne može istinski voleti i smatrati lepom.
Umesto ideje „Ja sam lepa, dobra, voljena“, pojavila se „Ružna sam, moj izgled se neće sviđati drugima, ne možete verovati nikome, a posebno onima koji su vam bliski“.
Kasnije, kako dete raste, ove ideje, poput mahovine, prerastaju preko drugih, takođe traumatične: „Niko me neće voleti ovako, sve što kažu nije istina, jer ja sam ništarija. Poteškoće se javljaju u izgradnji dugoročnih odnosa.
Kako razumeti da je dete doživelo psihološku traumu?
Otac je kao dete pio i vršio fizičko nasilje nad ćerkom, a kao odrasla osoba se isto ponavlja u njenoj porodici, čovek diže ruku na nju.
Psiha teži da dovrši ono što nije dovršeno u detinjstvu, i pokušava da to dovrši iznova i iznova.
U ovom slučaju, isti događaj može, ali ne mora da se pretvori u traumu za dete.
Pa kada se događaj koji se desio detetu pretvara u traumu?
1. Dete nema dovoljno brige, razumevanja, roditeljske pažnje, komunikacije i prijatelja. On je usamljen i tužan, ali nađe nešto važno, a onda se nešto desi sa ovom važnom stvari.
Na primer: Dete sa nedostatkom roditeljske pažnje i komunikacije dobija omiljenu igračku sa kojom provodi mnogo vremena, igra se, deli svoje radosti i tuge. Igračka postaje njen „najbolji prijatelj“. Mama je ovu igračku smatrala starom, prljavom i bacila je. Istovremeno, nije obraćala posebnu pažnju na ovu činjenicu i iskustva deteta.
2. Tokom ovog događaja dete doživljava jaka osećanja: ljutnju, ogorčenost , bespomoćnost i zbunjenost. I sa tim iskustvima ostaje samo, nema sa kim da ih podeli i iskaže.
3. Ako se trauma povezuje sa onima kojima je dete verovalo (mama, tata i drugi bliski i dragi ljudi), onda se za traumu vezuju pojmovi intimnosti i ljubavi. Tome doprinosi nasilje, nepoverenje i nerazumevanje voljenih. Uostalom, ako ti najbliži, oni koji treba da vole i štite, nanose bol i nasilje, onda nestane i tvoja sigurnost i vera u tvoju „dobrotu“.
4. Ako se neko ne pojavi da zaštiti dete i vrati pravdu. Ili ne priznaje svoje greške i neispravnosti.
5. Ako detetu niko ne da mogućnost da iskaže svoja snažna osećanja: bes, neslaganje i ogorčenje na njegove uvrede, ranjavanja, poniženja.
6. Ako niko nije uverio da se ovo neće ponoviti.
Kada vršite nasilje nad detetom u sopstvenoj porodici, važno je da shvatite da će se dete u budućnosti redovno suočavati sa nasiljem od strane svojih najbližih, pokušavajući da upotpuni traumu. U njegovoj psihi su koncepti nasilja i ljubavi blisko isprepleteni.
- Dete redovno odbija istu aktivnost, opire joj se na aktivan ili pasivan način;
- Doživljava jaka osećanja straha, stida ili krivice „nerazumno“;
- Redovno se nalazi u situacijama sa sličnim okolnostima, iako se trudi da to izbegne - retraumatizaciju.
Otac je kao dete pio i vršio fizičko nasilje nad ćerkom, a kao odrasla osoba se isto ponavlja u njenoj porodici, čovek diže ruku na nju.
Psiha teži da dovrši ono što nije dovršeno u detinjstvu, i pokušava da to dovrši iznova i iznova.
U ovom slučaju, isti događaj može, ali ne mora da se pretvori u traumu za dete.
Pa kada se događaj koji se desio detetu pretvara u traumu?
1. Dete nema dovoljno brige, razumevanja, roditeljske pažnje, komunikacije i prijatelja. On je usamljen i tužan, ali nađe nešto važno, a onda se nešto desi sa ovom važnom stvari.
Na primer: Dete sa nedostatkom roditeljske pažnje i komunikacije dobija omiljenu igračku sa kojom provodi mnogo vremena, igra se, deli svoje radosti i tuge. Igračka postaje njen „najbolji prijatelj“. Mama je ovu igračku smatrala starom, prljavom i bacila je. Istovremeno, nije obraćala posebnu pažnju na ovu činjenicu i iskustva deteta.
2. Tokom ovog događaja dete doživljava jaka osećanja: ljutnju, ogorčenost , bespomoćnost i zbunjenost. I sa tim iskustvima ostaje samo, nema sa kim da ih podeli i iskaže.
3. Ako se trauma povezuje sa onima kojima je dete verovalo (mama, tata i drugi bliski i dragi ljudi), onda se za traumu vezuju pojmovi intimnosti i ljubavi. Tome doprinosi nasilje, nepoverenje i nerazumevanje voljenih. Uostalom, ako ti najbliži, oni koji treba da vole i štite, nanose bol i nasilje, onda nestane i tvoja sigurnost i vera u tvoju „dobrotu“.
4. Ako se neko ne pojavi da zaštiti dete i vrati pravdu. Ili ne priznaje svoje greške i neispravnosti.
5. Ako detetu niko ne da mogućnost da iskaže svoja snažna osećanja: bes, neslaganje i ogorčenje na njegove uvrede, ranjavanja, poniženja.
6. Ako niko nije uverio da se ovo neće ponoviti.
Kada vršite nasilje nad detetom u sopstvenoj porodici, važno je da shvatite da će se dete u budućnosti redovno suočavati sa nasiljem od strane svojih najbližih, pokušavajući da upotpuni traumu. U njegovoj psihi su koncepti nasilja i ljubavi blisko isprepleteni.
Prevencija psihološke traume u detinjstvu
Potražite pomoć od psihoterapeuta. Zapamtite da što se povreda pre zatvori, to će doneti manje problema: neće se ponavljati iznova i iznova u budućnosti i trošiti energiju na zaštitu od povrede.
Rad sa novom povredom je lakši nego rad sa povredom kod odrasle osobe, kada samo njeno traženje može da potraje mnogo vremena. Osim toga, trauma se obično krije „iza sedam brava” raznih odbrana, sa kojima čovek gradi svoj život. Ove odbrane utiču na čovekovu ličnost, na njegove ideje i sprečavaju ga da dodirne traumu.
Ako i sami patite od reprodukcije stare psihičke traume iz detinjstva i slične nevolje se stereotipno ponavljaju u vašem životu, obratite se psihoterapeutu. Pomozite svom unutrašnjem detetu da se izleči i ne budite taoci svoje psihičke traume iz detinjstva.
Autor Ksenia Nazarova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/detskaya-psihologicheskaya-travma-2021-05-04-11-42-42
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
- Poštujte svoje dete, čak i kada treba da ga naterate da uradi nešto i pokaže moć.
- Dozvolite svom detetu da izrazi svoja osećanja, uključujući i negativna, kao odgovor na zahteve.
- Dozvolite svom detetu da bar izrazi neslaganje i nezadovoljstvo sa vama.
- Naučite da poštujete i štitite sebe, jer vaše dete to uči od vas.
Potražite pomoć od psihoterapeuta. Zapamtite da što se povreda pre zatvori, to će doneti manje problema: neće se ponavljati iznova i iznova u budućnosti i trošiti energiju na zaštitu od povrede.
Rad sa novom povredom je lakši nego rad sa povredom kod odrasle osobe, kada samo njeno traženje može da potraje mnogo vremena. Osim toga, trauma se obično krije „iza sedam brava” raznih odbrana, sa kojima čovek gradi svoj život. Ove odbrane utiču na čovekovu ličnost, na njegove ideje i sprečavaju ga da dodirne traumu.
Ako i sami patite od reprodukcije stare psihičke traume iz detinjstva i slične nevolje se stereotipno ponavljaju u vašem životu, obratite se psihoterapeutu. Pomozite svom unutrašnjem detetu da se izleči i ne budite taoci svoje psihičke traume iz detinjstva.
Autor Ksenia Nazarova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/detskaya-psihologicheskaya-travma-2021-05-04-11-42-42
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
