Kada pomislimo na riječ "maltretiranje", u našem umu se automatski pojavljuje slika batina. Međutim, fizičko zlostavljanje je samo oblik nasilja, zapravo u ovom članku ćemo se pozabaviti drugom vrstom nasilja koja se može primeniti istovremeno sa prethodnim ili ne. Hajde da pričamo o psihičkom nasilju.
Manipulisanje, omalovažavanje ili vređanje su mnogo češće radnje od prebijanja ili udaranja. Uprkos tome, o njima se ne izveštava i ne govori, zašto? Razlozi su različiti, neki su zajednički sa fizičkim nasiljem (kao što je žrtvin osjećaj stida), a drugi isključivi (kao što je teškoća identifikovanja psihičkog nasilja zbog odsustva fizičkih znakova).
Psihološko nasilje u kući i van nje
Naročito kod kuće, ali i na poslu, u medijima i u društvu uopšte, dešavaju se epizode psihičkog nasilja. U mnogim slučajevima, ne shvatajući, ne mogu da primetimo njegovu "suptilnost", već samo njene efekte.
Psihičke agresije obično opstaju tokom vremena i deluju kao kap vode na kamenu: stalne, kontinuirane, što izaziva eroziju koju je teško otkloniti, a koju je teško primetiti ako je posmatramo dva puta u kratkom vremenskom periodu.
Slično se dešava i sa psihičkim nasiljem. Agresor postepeno rezbari um druge osobe sve dok je ne diskredituje, spreči je da normalno obavlja svoje aktivnosti, seje strah i sakuplja zavisnost.
Iako se ova vrsta agresije može javiti u bilo kom okruženju, češća je u porodici i prije svega u paru. Na taj način jedan od dva člana čini da se drugi osjeća inferiornim, ismeje ga pred ostalima, vređa ga, prezire, osuđuje ga ili mu preti.
Psihološko nasilje u kući i van nje
Naročito kod kuće, ali i na poslu, u medijima i u društvu uopšte, dešavaju se epizode psihičkog nasilja. U mnogim slučajevima, ne shvatajući, ne mogu da primetimo njegovu "suptilnost", već samo njene efekte.
Psihičke agresije obično opstaju tokom vremena i deluju kao kap vode na kamenu: stalne, kontinuirane, što izaziva eroziju koju je teško otkloniti, a koju je teško primetiti ako je posmatramo dva puta u kratkom vremenskom periodu.
Slično se dešava i sa psihičkim nasiljem. Agresor postepeno rezbari um druge osobe sve dok je ne diskredituje, spreči je da normalno obavlja svoje aktivnosti, seje strah i sakuplja zavisnost.
Iako se ova vrsta agresije može javiti u bilo kom okruženju, češća je u porodici i prije svega u paru. Na taj način jedan od dva člana čini da se drugi osjeća inferiornim, ismeje ga pred ostalima, vređa ga, prezire, osuđuje ga ili mu preti.
Žrtva gubi želju i hrabrost da izađe na ulicu, da posećuje određena mjesta, da ima prijatelje (naročito suprotnog pola), da viđa roditelje ili članove porodice itd. Istovremeno, zavisnost proizilazi iz ovog nasilja, žrtva osjeća da je bezvredna i da je stoga potpuno zavisna od svog partnera.
Psihološko nasilje kod djece
Vjeruje se da primjena prekomjerne discipline kod djece doprinosi tome da ona postanu jake i disciplinovane odrasle osobe. Međutim, to nije slučaj. Ovakvo obrazovanje može da obuči samo frustrirane mlade ljude i odrasle, pune kompleksa i veoma niskog samopoštovanja.
Roditelji koji mentalno napadaju svoju djecu ne shvataju da na taj način stvaraju ponašanje koje se može okrenuti protiv njih kako njihova deca odrastaju, posebno tokom adolescencije koja je za njih komplikovana faza.
Zašto se psihičko nasilje ne prijavljuje?
Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo uzeti u obzir nekoliko faktora i obratiti pažnju na pojedinačne okolnosti. Međutim, postoje neki uobičajeni ili česti obrasci u takvim situacijama.
Prvo, to se ne prijavljuje jer mnogo puta napadnuta osoba to ne shvata. Napadačev rad je bio toliko „suptilan i proračunat“ da nije doživljavan kao negativan, već svakodnevni, normalan i čak očekivan. Tipično "on to radi zato što me voli" vrlo je uobičajeno.
S druge strane, ako je osoba primetila ovakvo ponašanje kod drugog, to je teško dokazati (za razliku od fizičkog zlostavljanja). U većini slučajeva, porodica ili prijatelji žrtve primećuju promene u ponašanju ili stavovima obe strane, pa se čak i verbalni napadi dešavaju u kontekstu ponovnog okupljanja.
Štaviše, psihičko nasilje se ne prijavljuje iz straha. Ponekad žrtva mora da ode kući, da živi sa nasilnikom iz straha da će se nešto desiti deci ili nekom članu porodice.
Konačno, odsustvo intervencije vlasti i nepostojanje zakona u mnogim zemljama u vezi sa nasiljem u porodici, kako fizičkom tako i psihičkom, otežava žrtvi da prijavi situaciju.
Šta se može učiniti da se izbjegne maltretiranje?
Da bi napadnuta osoba promenila svoju situaciju, dobra opcija je da kontaktira nekoga ko je doživeo sličnu situaciju. Postoje organizacije i fondacije koje mogu biti od velike pomoći. Koliko je moguće, dobro je udaljiti se od agresora da problem ne bi imao tragične ili nepopravljive posledice.
Štaviše, terapija sa voljenim osobama može biti podsticaj koji žrtvi treba da promeni svoj život. Uz pomoć najmilijih i učenje onoga što su iskusili, biće lakše ići naprijed. Ne zaboravimo da ćemo jačanjem samopoštovanja ljudi koje volimo pomoći da ih ojačamo pred napadima ovog tipa.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/emozioni-estetiche-impatto-bellezza/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Psihološko nasilje kod djece
Vjeruje se da primjena prekomjerne discipline kod djece doprinosi tome da ona postanu jake i disciplinovane odrasle osobe. Međutim, to nije slučaj. Ovakvo obrazovanje može da obuči samo frustrirane mlade ljude i odrasle, pune kompleksa i veoma niskog samopoštovanja.
Roditelji koji mentalno napadaju svoju djecu ne shvataju da na taj način stvaraju ponašanje koje se može okrenuti protiv njih kako njihova deca odrastaju, posebno tokom adolescencije koja je za njih komplikovana faza.
Zašto se psihičko nasilje ne prijavljuje?
Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo uzeti u obzir nekoliko faktora i obratiti pažnju na pojedinačne okolnosti. Međutim, postoje neki uobičajeni ili česti obrasci u takvim situacijama.
Prvo, to se ne prijavljuje jer mnogo puta napadnuta osoba to ne shvata. Napadačev rad je bio toliko „suptilan i proračunat“ da nije doživljavan kao negativan, već svakodnevni, normalan i čak očekivan. Tipično "on to radi zato što me voli" vrlo je uobičajeno.
S druge strane, ako je osoba primetila ovakvo ponašanje kod drugog, to je teško dokazati (za razliku od fizičkog zlostavljanja). U većini slučajeva, porodica ili prijatelji žrtve primećuju promene u ponašanju ili stavovima obe strane, pa se čak i verbalni napadi dešavaju u kontekstu ponovnog okupljanja.
Štaviše, psihičko nasilje se ne prijavljuje iz straha. Ponekad žrtva mora da ode kući, da živi sa nasilnikom iz straha da će se nešto desiti deci ili nekom članu porodice.
Konačno, odsustvo intervencije vlasti i nepostojanje zakona u mnogim zemljama u vezi sa nasiljem u porodici, kako fizičkom tako i psihičkom, otežava žrtvi da prijavi situaciju.
Šta se može učiniti da se izbjegne maltretiranje?
Da bi napadnuta osoba promenila svoju situaciju, dobra opcija je da kontaktira nekoga ko je doživeo sličnu situaciju. Postoje organizacije i fondacije koje mogu biti od velike pomoći. Koliko je moguće, dobro je udaljiti se od agresora da problem ne bi imao tragične ili nepopravljive posledice.
Štaviše, terapija sa voljenim osobama može biti podsticaj koji žrtvi treba da promeni svoj život. Uz pomoć najmilijih i učenje onoga što su iskusili, biće lakše ići naprijed. Ne zaboravimo da ćemo jačanjem samopoštovanja ljudi koje volimo pomoći da ih ojačamo pred napadima ovog tipa.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/emozioni-estetiche-impatto-bellezza/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
