Ako treba da oprostite, ove stvari funkcionišu...
„Kada se drugi ljudi prema nama ponašaju krajnje nepravedno, moramo biti u stanju da se nosimo sa tim kako se posledice ove nepravde ne ukorenjuju u našoj psihi na nezdrav način“
~ dr Robert Enrajt
Svima nam je poznat osećaj nezaslužene ozlojeđenosti. Oštar, prodoran, uzbudljiv za dušu.
Svi smo osetili bol izdaje i gorčinu lošeg odnosa drugih ljudi prema nama – ponekad i onih od kojih ovo uopšte ne očekujete.
Možda vas je voljena osoba prevarila.
Možda tvoji roditelji nisu obraćali pažnju na tebe.
Možda te je tvoj najbolji prijatelj lagao.
Možda vam je neko rekao gadne stvari.
Možda su vam se saradnici smejali iza leđa.
I tako dalje i tako dalje... lista je beskrajna.
Te nepravde su te tada bolele, a bolele su i sada, kada ih se sećaš, doduše u manjoj meri (verovatno).
Emocije i ogorčenost
Naše reakcije na pritužbe mogu biti veoma različite - baš kao i mi sami. Neko se skupi u šaku i, škrgućući zubima, nastavlja da ide napred, bez obzira na sve. Neko pokušava da se pretvara da ga nije briga (neko uspeva više, neko manje). Pa, neke pritužbe su povređene do te mere da se dugo zamrznu na mestu, pokušavajući da pokupe sve delove svog slomljenog srca.
Emocije izazvane ozlojeđenošću, posebno ako smo uvređeni nepravedno i bez razloga, mogu toliko duboko da pojedu našu psihu da će ih odatle postati veoma, veoma teško iskoreniti. Razlog za ovaj efekat je prilično jednostavan: naš mozak je u početku „ožičen“ tako da dugotrajnost i živopisnost sećanja koje stvara u vezi sa određenom situacijom direktno zavisi od emocionalnog uzbuđenja izazvanog ovom situacijom.
Šta je emocionalno uzbuđenje? Pre svega, to je tendencija našeg mozga da bolje pamti one stvari koje su imale veći emocionalni uticaj na nas.
Nažalost, naš mozak ne pravi razliku između prijatnih i neprijatnih događaja, nego brine samo o jačini emocija koje su povezane sa njima. Zbog toga će se sa jednakom spremnošću sećati najboljeg i najgoreg dana u vašem životu - uključujući maltretiranje i traumatske događaje. Da, ova karakteristika naše psihe nije posebno prijatna, ali nam omogućava da razumemo zašto su emocije povezane sa negativnim događajima u našim životima (i njihovi efekti, uključujući anksioznost, depresiju, strah, nesanicu, osećaj usamljenosti i tako dalje) mogu ostati kod nas mnogo duže od razloga koji su ih izazvali.
Kada doživimo negativne emocije (kao što su one u gornjim primerima), veoma je važno da smo u potpunosti spremni da ih dovedemo do njihovog logičnog zaključka – to je važno pre svega za naše sopstveno mentalno zdravlje. Da, ovo će zahtevati vreme, trud i rad na sebi, uključujući i sopstvene emocije, ali verujte mi, rezultat je vredan toga.
Moć praštanja – i zašto je oproštaj, iako težak, neophodan
Vrlo je moguće da svesno oproštenje naših prestupnika i emocije povezane sa njim mogu biti najjači protivotrov za bol izazvan ogorčenjem.
Oprostiti ne znači zaboraviti šta ti se dogodilo i nastaviti dalje. To ne znači da odobravate postupke vašeg nasilnika, ili da u njima nema ništa loše.
Pre svega, oprost je svesna odluka da ne idemo uz našu želju da kaznimo nekoga (ili čak sebe) za uvredu.
Da, oproštaj je svesna odluka. Da, to je tvoje i samo tvoje. I da, možete sebi oprostiti. Ali postoji jedan problem ... najčešće sve ovo ostaju samo reči. Možemo donositi plemenite odluke koliko god želimo da oprostimo našim prestupnicima ili sebi, makar na veliko, makar u malo, ali ako ove odluke ostanu samo reči, od njih, iskreno, neće biti smisla. U većini slučajeva nismo baš dobri u pretvaranju naših reči u dela.
Zašto je to? Iz mnogo razloga. Zbog naših emocija. Zato što uvek pokušavamo da sredimo stvari. Na kraju krajeva, mi nismo odgovorni za postupke drugih, zar ne?
~ dr Robert Enrajt
Svima nam je poznat osećaj nezaslužene ozlojeđenosti. Oštar, prodoran, uzbudljiv za dušu.
Svi smo osetili bol izdaje i gorčinu lošeg odnosa drugih ljudi prema nama – ponekad i onih od kojih ovo uopšte ne očekujete.
Možda vas je voljena osoba prevarila.
Možda tvoji roditelji nisu obraćali pažnju na tebe.
Možda te je tvoj najbolji prijatelj lagao.
Možda vam je neko rekao gadne stvari.
Možda su vam se saradnici smejali iza leđa.
I tako dalje i tako dalje... lista je beskrajna.
Te nepravde su te tada bolele, a bolele su i sada, kada ih se sećaš, doduše u manjoj meri (verovatno).
Emocije i ogorčenost
Naše reakcije na pritužbe mogu biti veoma različite - baš kao i mi sami. Neko se skupi u šaku i, škrgućući zubima, nastavlja da ide napred, bez obzira na sve. Neko pokušava da se pretvara da ga nije briga (neko uspeva više, neko manje). Pa, neke pritužbe su povređene do te mere da se dugo zamrznu na mestu, pokušavajući da pokupe sve delove svog slomljenog srca.
Emocije izazvane ozlojeđenošću, posebno ako smo uvređeni nepravedno i bez razloga, mogu toliko duboko da pojedu našu psihu da će ih odatle postati veoma, veoma teško iskoreniti. Razlog za ovaj efekat je prilično jednostavan: naš mozak je u početku „ožičen“ tako da dugotrajnost i živopisnost sećanja koje stvara u vezi sa određenom situacijom direktno zavisi od emocionalnog uzbuđenja izazvanog ovom situacijom.
Šta je emocionalno uzbuđenje? Pre svega, to je tendencija našeg mozga da bolje pamti one stvari koje su imale veći emocionalni uticaj na nas.
Nažalost, naš mozak ne pravi razliku između prijatnih i neprijatnih događaja, nego brine samo o jačini emocija koje su povezane sa njima. Zbog toga će se sa jednakom spremnošću sećati najboljeg i najgoreg dana u vašem životu - uključujući maltretiranje i traumatske događaje. Da, ova karakteristika naše psihe nije posebno prijatna, ali nam omogućava da razumemo zašto su emocije povezane sa negativnim događajima u našim životima (i njihovi efekti, uključujući anksioznost, depresiju, strah, nesanicu, osećaj usamljenosti i tako dalje) mogu ostati kod nas mnogo duže od razloga koji su ih izazvali.
Kada doživimo negativne emocije (kao što su one u gornjim primerima), veoma je važno da smo u potpunosti spremni da ih dovedemo do njihovog logičnog zaključka – to je važno pre svega za naše sopstveno mentalno zdravlje. Da, ovo će zahtevati vreme, trud i rad na sebi, uključujući i sopstvene emocije, ali verujte mi, rezultat je vredan toga.
Moć praštanja – i zašto je oproštaj, iako težak, neophodan
Vrlo je moguće da svesno oproštenje naših prestupnika i emocije povezane sa njim mogu biti najjači protivotrov za bol izazvan ogorčenjem.
Oprostiti ne znači zaboraviti šta ti se dogodilo i nastaviti dalje. To ne znači da odobravate postupke vašeg nasilnika, ili da u njima nema ništa loše.
Pre svega, oprost je svesna odluka da ne idemo uz našu želju da kaznimo nekoga (ili čak sebe) za uvredu.
Da, oproštaj je svesna odluka. Da, to je tvoje i samo tvoje. I da, možete sebi oprostiti. Ali postoji jedan problem ... najčešće sve ovo ostaju samo reči. Možemo donositi plemenite odluke koliko god želimo da oprostimo našim prestupnicima ili sebi, makar na veliko, makar u malo, ali ako ove odluke ostanu samo reči, od njih, iskreno, neće biti smisla. U većini slučajeva nismo baš dobri u pretvaranju naših reči u dela.
Zašto je to? Iz mnogo razloga. Zbog naših emocija. Zato što uvek pokušavamo da sredimo stvari. Na kraju krajeva, mi nismo odgovorni za postupke drugih, zar ne?
Tačno je, ali sami smo odgovorni za svoje. I ne samo za postupke, već i za emocije i misli.
Pa čak i ako uopšte niste krivi što ste se našli u neprijatnoj situaciji, zapamtite da i dalje morate da se nosite sa njenim posledicama i oslabite efekat koji će imati na vaš život.
Na vama je da odlučite da li ćete na kraju moći da oprostite svojim prestupnicima.
I, što je najvažnije, na vama je da odlučite da li ste dostojni sreće i unutrašnjeg mira.
Kako da im oprostim?
Kako piše dr Robert Enrajt, pionir u oblasti istraživanja praštanja, da bismo pomogli sebi da oprostimo sebi i drugima, možemo koristiti sledeći proces, koji se sastoji od nekoliko koraka:
1. Shvatite da ste sposobni da oprostite
Da biste započeli put da oprostite bilo kome, prvo morate verovati da ste sposobni za to. U najmanju ruku, trebalo bi da prihvatite činjenicu da je u ovom slučaju oprost vrlo prikladno rešenje za vaš problem.
2. Donesite odluku da oprostite — svesno i bez prinude
„Ne možete naterati ljude da oproste, čak i ako je to prava stvar“, piše Enrajt. „Lično, smatram da je izuzetno važno da ljudi sami donesu ovu odluku.
Kao što je gore pomenuto, opraštanje ne znači zaboravljanje uvrede ili opravdavanje počiniočevih postupaka. Kada ovo zaista počnemo da shvatamo, počinjemo da shvatamo da oprost ima samo pozitivan efekat na naše emocije i počinjemo da ga posmatramo u pravom svetlu.
3. Napravite listu
U ovoj fazi pokušajte da napravite spisak svih vaših zlostavljača - počevši od detinjstva. Bez obzira koliko je prekršaj bio manji, najvažnije je da ga zapamtite. Pa, nakon što je lista sastavljena, sortirajte je po težini prekršaja - neka počne sa vašim najvećim prestupnicima.
Kada se lista završi, počnite da opraštate svojim prestupnicima počevši od dna liste, napredujući malo po malo.
Odvojite vreme, dobro razmislite i probajte svoje emocije - verujte mi, osetićete kada je vreme da pređete na sledeći korak.
4. Pažljivo pogledajte svoj bes
„Ova faza se može smatrati nekom vrstom testa“, piše Enright. „Šta je sa tvojim besom? Da li to poričete? Možda ste besniji nego što ste mislili? Da li vaš bes donosi neprijatne posledice?
Enrajt zaključuje svoju misao na sledeći način:
„Kada pomno pogledate kakav gnev ima na vaš život, zapitajte se da li želite da se izlečite od njega.
5. Potvrdite svoju odluku akcijom.
Najverovatnije, nakon faze 4, već ste sasvim spremni da zaista oprostite svojim prestupnicima.
„Obično, kada ljudi shvate negativan uticaj koji bes i njegove posledice imaju na njihove živote, ljudi su odlučni da barem pokušaju da ga se otarase“, piše Enrajt.
6. Razmislite o svojim nasilnicima
Od ovog koraka zaista počinjete da „radite“ na oproštaju. Pokušajte da pogledate prestupnika sa druge strane. Razmislite zašto je mogao da uradi to što je uradio? Ako je u tom trenutku bio u bolu i lošem, da li bi mogao nehotice da izbaci svoj bol, svoju negativnost na vas?
Pa čak i ako uopšte niste krivi što ste se našli u neprijatnoj situaciji, zapamtite da i dalje morate da se nosite sa njenim posledicama i oslabite efekat koji će imati na vaš život.
Na vama je da odlučite da li ćete na kraju moći da oprostite svojim prestupnicima.
I, što je najvažnije, na vama je da odlučite da li ste dostojni sreće i unutrašnjeg mira.
Kako da im oprostim?
Kako piše dr Robert Enrajt, pionir u oblasti istraživanja praštanja, da bismo pomogli sebi da oprostimo sebi i drugima, možemo koristiti sledeći proces, koji se sastoji od nekoliko koraka:
1. Shvatite da ste sposobni da oprostite
Da biste započeli put da oprostite bilo kome, prvo morate verovati da ste sposobni za to. U najmanju ruku, trebalo bi da prihvatite činjenicu da je u ovom slučaju oprost vrlo prikladno rešenje za vaš problem.
2. Donesite odluku da oprostite — svesno i bez prinude
„Ne možete naterati ljude da oproste, čak i ako je to prava stvar“, piše Enrajt. „Lično, smatram da je izuzetno važno da ljudi sami donesu ovu odluku.
Kao što je gore pomenuto, opraštanje ne znači zaboravljanje uvrede ili opravdavanje počiniočevih postupaka. Kada ovo zaista počnemo da shvatamo, počinjemo da shvatamo da oprost ima samo pozitivan efekat na naše emocije i počinjemo da ga posmatramo u pravom svetlu.
3. Napravite listu
U ovoj fazi pokušajte da napravite spisak svih vaših zlostavljača - počevši od detinjstva. Bez obzira koliko je prekršaj bio manji, najvažnije je da ga zapamtite. Pa, nakon što je lista sastavljena, sortirajte je po težini prekršaja - neka počne sa vašim najvećim prestupnicima.
Kada se lista završi, počnite da opraštate svojim prestupnicima počevši od dna liste, napredujući malo po malo.
Odvojite vreme, dobro razmislite i probajte svoje emocije - verujte mi, osetićete kada je vreme da pređete na sledeći korak.
4. Pažljivo pogledajte svoj bes
„Ova faza se može smatrati nekom vrstom testa“, piše Enright. „Šta je sa tvojim besom? Da li to poričete? Možda ste besniji nego što ste mislili? Da li vaš bes donosi neprijatne posledice?
Enrajt zaključuje svoju misao na sledeći način:
„Kada pomno pogledate kakav gnev ima na vaš život, zapitajte se da li želite da se izlečite od njega.
5. Potvrdite svoju odluku akcijom.
Najverovatnije, nakon faze 4, već ste sasvim spremni da zaista oprostite svojim prestupnicima.
„Obično, kada ljudi shvate negativan uticaj koji bes i njegove posledice imaju na njihove živote, ljudi su odlučni da barem pokušaju da ga se otarase“, piše Enrajt.
6. Razmislite o svojim nasilnicima
Od ovog koraka zaista počinjete da „radite“ na oproštaju. Pokušajte da pogledate prestupnika sa druge strane. Razmislite zašto je mogao da uradi to što je uradio? Ako je u tom trenutku bio u bolu i lošem, da li bi mogao nehotice da izbaci svoj bol, svoju negativnost na vas?
7. Prihvatite činjenicu da vaš zlostavljač nije bezlična sila zla, već osoba, baš kao i vi
„Oboje ste došli na ovaj svet na isti način, jednog dana ćete oboje umreti, vaši geni su jedinstveni, a posle vaše smrti više nikada neće biti druge osobe na ovoj planeti. Razmislite o tome, da li je moguće da u svetlu humanosti koju delite sa vašim prestupnikom, on može biti poseban, jedinstven i nezamenljiv kao i vi? Dr Enrajt vam postavlja pitanje.
8. Omekšajte svoje srce
Bilo da se to dogodilo svesno ili ne, postupci vaših nasilnika su neizbežno otvrdnuli vaše srce, čak i ako su to učinili u maloj meri. Ali pre ili kasnije, ako praktikujete metod praštanja dr Enrajta, neizbežno ćete osetiti kako talas nezdravog besa koji vas ispunjava počinje malo po malo da jenjava.
„Saosećanje i oprost unose svetlost u naše živote“, kaže Enrajt.
9. Prihvatite bol – pokušajte da ga izdržite i ostavite iza sebe
Ako osećate jake emocije u ovoj fazi, to je u redu. Enrajt veruje da je bol koji doživljavamo u procesu praštanja našim prestupnicima upravo bol koji nam na kraju omogućava da ostavimo pritužbe iza sebe i nastavimo dalje.
„Ovaj bol podiže naše samopoštovanje. Bar time što možemo da kažemo sebi: „Ako vidim ljudskost u nekome ko ne vidi ljudskost u meni, i ako mogu da smekšam svoje srce prema nekome ko to nije uradio za mene, šta ovo govori o meni, a o ličnosti? Činjenica da sam mnogo jača nego što sam ranije mislila."
10. Opustite se i osvrnite se unazad.
„Ljudi koji naseljavaju ovaj svet uglavnom su daleko od toga da su tako loši. Enright kaže. „Spremni su da oproste mnogo onima koji su trenutno usred mračnog životnog niza, shvataju da njihovi prestupnici mogu biti mnogo bolniji od njih samih, osećaju tuđi bol.”
Nakon što bol prođe, dobijamo priliku da sagledamo svoje postupke i njihove posledice. I obično, otkrijemo da nas je oproštaj učinio jačima i srećnijima.
11. Ponovite postupak
Setite se tačke do koje ste napravili spisak prestupnika. Neko vreme nakon što precrtate sledeće ime iz njega, pređite na sledeće.
Verujte mi, ako sledite savete date u ovom članku, onda ćete vrlo brzo (čak i pre nego što mislite) otkriti da ste oprostili svim svojim prestupnicima, a vaš život je postao srećniji i ispunjeniji.
Prevod teksta:
https://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2018/02/psihologi-obyasnyayut-kak-nauchitsya-proshhat-i-otpuskat-lyudey-po-nastoyaschemu/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
„Oboje ste došli na ovaj svet na isti način, jednog dana ćete oboje umreti, vaši geni su jedinstveni, a posle vaše smrti više nikada neće biti druge osobe na ovoj planeti. Razmislite o tome, da li je moguće da u svetlu humanosti koju delite sa vašim prestupnikom, on može biti poseban, jedinstven i nezamenljiv kao i vi? Dr Enrajt vam postavlja pitanje.
8. Omekšajte svoje srce
Bilo da se to dogodilo svesno ili ne, postupci vaših nasilnika su neizbežno otvrdnuli vaše srce, čak i ako su to učinili u maloj meri. Ali pre ili kasnije, ako praktikujete metod praštanja dr Enrajta, neizbežno ćete osetiti kako talas nezdravog besa koji vas ispunjava počinje malo po malo da jenjava.
„Saosećanje i oprost unose svetlost u naše živote“, kaže Enrajt.
9. Prihvatite bol – pokušajte da ga izdržite i ostavite iza sebe
Ako osećate jake emocije u ovoj fazi, to je u redu. Enrajt veruje da je bol koji doživljavamo u procesu praštanja našim prestupnicima upravo bol koji nam na kraju omogućava da ostavimo pritužbe iza sebe i nastavimo dalje.
„Ovaj bol podiže naše samopoštovanje. Bar time što možemo da kažemo sebi: „Ako vidim ljudskost u nekome ko ne vidi ljudskost u meni, i ako mogu da smekšam svoje srce prema nekome ko to nije uradio za mene, šta ovo govori o meni, a o ličnosti? Činjenica da sam mnogo jača nego što sam ranije mislila."
10. Opustite se i osvrnite se unazad.
„Ljudi koji naseljavaju ovaj svet uglavnom su daleko od toga da su tako loši. Enright kaže. „Spremni su da oproste mnogo onima koji su trenutno usred mračnog životnog niza, shvataju da njihovi prestupnici mogu biti mnogo bolniji od njih samih, osećaju tuđi bol.”
Nakon što bol prođe, dobijamo priliku da sagledamo svoje postupke i njihove posledice. I obično, otkrijemo da nas je oproštaj učinio jačima i srećnijima.
11. Ponovite postupak
Setite se tačke do koje ste napravili spisak prestupnika. Neko vreme nakon što precrtate sledeće ime iz njega, pređite na sledeće.
Verujte mi, ako sledite savete date u ovom članku, onda ćete vrlo brzo (čak i pre nego što mislite) otkriti da ste oprostili svim svojim prestupnicima, a vaš život je postao srećniji i ispunjeniji.
Prevod teksta:
https://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2018/02/psihologi-obyasnyayut-kak-nauchitsya-proshhat-i-otpuskat-lyudey-po-nastoyaschemu/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
