Uradite ono što možete i oprostite sebi što ste sada u mogućnosti da učinite malo. Ne gubite vreme na to da se grdite za ovo malo. Zapamtite magičnu reč „ resursi “: to su sile , emocije, unutrašnja spremnost, želja i zrelost . Kada budete spremni, koračaćete kuda ste želeli, a tu magičnu spremnost na korak ne možete ni sa čim pomešati.
... Sada mi se čini da je najpraznije zanimanje na svetu žaljenje. Koliko često od svojih klijenata i prijatelja čujem frazu: „Pa, zašto ovo nisam razumeo ranije?! Nije uradio?". U takvim slučajevima uvek kažem - nemoj da ti bude žao. Nema izgubljenog vremena, nema propuštenih prilika. Najverovatnije, to nije bilo vaše vreme i vaše prilike.
Uradi šta možeš...
U svakom trenutku smo za jedno potpuno zreli, za drugo nimalo, a treće nam više nije potrebno – vreme je prošlo. Sećam se kako sam bila zaljubljena u divnog čoveka, i nisam mogla, ma koliko se trudila, da mu ugodim dovoljno da me u potpunosti uključi u svoj život.
Posle nekog vremena shvatam da jednostavno tada nisam bila spremna za vezu sa takvom osobom. Boli me svaki dan. Najviše me je zabolelo osećanje napuštenosti. Noću sam se budila u suzama i plašila sam se da mu napišem čak i par reči nedeljno. Bila sam umotna i paralizovan u čahuru strahova i inhibicija.
Tada nisam razumela da je to za mene krajnje neprikladna opcija. Naravno, sada bih se snašala u takvom odnosu: u meni je red veličine manje anksioznosti, uopšte nema usamljenosti kao osećaja, i nema osećaja napuštenosti, koji me je mučio sve vreme sa njim. U ovoj vezi osećala bih se sasvim sigurno loše , mnogo godina kasnije. Postoji jedno „ali“: sada ne bih birala vezu u kojoj moram da se „snalazim“ sa nečim.
Ali onda su mi bili potrebni kao vazduh, i izgubila sam. Samo zato što nisam razumela kakva je osoba preda mnom, nisam znao kako da ga vidim stvarno, bio je voljen i neprikladan. Nisam mogala ništa ni sa sobom ni sa njim. I jednostavno mu se nisam kategorički uklapala, a to sam shvatila i godinama kasnije, kada sam mogala da kažem „Dobro se poznajem“.
Autor knjige Porodica i kako to preživeti, Robin Skiner, navodi primer iz svoje prakse u psihijatrijskoj bolnici kada je ušao na odeljenje u krugu i video jednog od svojih pacijenata kako puzi po podu na sve četiri. „Meri, šta to radiš?! Uzviknuo je. Meri je podigla glavu i jasno odgovorila: „Radim šta mogu.
Često gledam kako, korak po korak, ponekad vrlo sporo, ljudi izlaze iz strašnih mračnih jama svog života. Niko ne iskače iz rupe u jednom skoku. Oni samo rade šta mogu, ponekad samo plaču ili se postaraju da dovoljno spavaju. Ne više.
Ovo je razočaravajuće. Razočarate se u ovakvim trenucima. Uradite ono što možete i oprostite sebi što ste sada u mogućnosti da učinite malo. Ne gubite vreme na to da se grdite za ovo malo. Zapamtite magičnu reč "resursi" : to su snage, emocije, unutrašnja spremnost, želja i zrelost. Kada budete spremni, koračaćete kuda ste želeli, a tu magičnu spremnost da koračate ne možete ni sa čim pomešati.
Julia Rubleva
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/delayu-chto-mogu
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Uradi šta možeš...
U svakom trenutku smo za jedno potpuno zreli, za drugo nimalo, a treće nam više nije potrebno – vreme je prošlo. Sećam se kako sam bila zaljubljena u divnog čoveka, i nisam mogla, ma koliko se trudila, da mu ugodim dovoljno da me u potpunosti uključi u svoj život.
Posle nekog vremena shvatam da jednostavno tada nisam bila spremna za vezu sa takvom osobom. Boli me svaki dan. Najviše me je zabolelo osećanje napuštenosti. Noću sam se budila u suzama i plašila sam se da mu napišem čak i par reči nedeljno. Bila sam umotna i paralizovan u čahuru strahova i inhibicija.
Tada nisam razumela da je to za mene krajnje neprikladna opcija. Naravno, sada bih se snašala u takvom odnosu: u meni je red veličine manje anksioznosti, uopšte nema usamljenosti kao osećaja, i nema osećaja napuštenosti, koji me je mučio sve vreme sa njim. U ovoj vezi osećala bih se sasvim sigurno loše , mnogo godina kasnije. Postoji jedno „ali“: sada ne bih birala vezu u kojoj moram da se „snalazim“ sa nečim.
Ali onda su mi bili potrebni kao vazduh, i izgubila sam. Samo zato što nisam razumela kakva je osoba preda mnom, nisam znao kako da ga vidim stvarno, bio je voljen i neprikladan. Nisam mogala ništa ni sa sobom ni sa njim. I jednostavno mu se nisam kategorički uklapala, a to sam shvatila i godinama kasnije, kada sam mogala da kažem „Dobro se poznajem“.
Autor knjige Porodica i kako to preživeti, Robin Skiner, navodi primer iz svoje prakse u psihijatrijskoj bolnici kada je ušao na odeljenje u krugu i video jednog od svojih pacijenata kako puzi po podu na sve četiri. „Meri, šta to radiš?! Uzviknuo je. Meri je podigla glavu i jasno odgovorila: „Radim šta mogu.
Često gledam kako, korak po korak, ponekad vrlo sporo, ljudi izlaze iz strašnih mračnih jama svog života. Niko ne iskače iz rupe u jednom skoku. Oni samo rade šta mogu, ponekad samo plaču ili se postaraju da dovoljno spavaju. Ne više.
Ovo je razočaravajuće. Razočarate se u ovakvim trenucima. Uradite ono što možete i oprostite sebi što ste sada u mogućnosti da učinite malo. Ne gubite vreme na to da se grdite za ovo malo. Zapamtite magičnu reč "resursi" : to su snage, emocije, unutrašnja spremnost, želja i zrelost. Kada budete spremni, koračaćete kuda ste želeli, a tu magičnu spremnost da koračate ne možete ni sa čim pomešati.
Julia Rubleva
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/delayu-chto-mogu
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
