Ranjeno dijete prerušeno u odraslu osobu je tempirana bomba

​Odrastao je onaj koji se pobrinuo za rane svog detinjstva, ponovo ih otvarajući da vidi ima li gangrene, gledajući ih u lice, ne skrivajući ranjeno dijete kakvo je, već poštujući ga duboko prepoznajući istinu prošlih osjećaja, koje ako ne bi poslušao postali bi sadašnjost, budućnost i vječnost.

​Odrastao je onaj koji prestaje da traži svuda svoje roditelje, i ono što oni nisu znali ili nisu mogli da mu daju.

To je neko ko ne traži saučešće, privilegovane veze, bezuslovnu ljubav,sopstveno postojanje u partneru, deci, kolegama i prijateljima.

Odrastao je onaj koji ne stvara stalne transfere, živeći u neprestanoj i bolnoj ulozi u kojoj pokušava da uvede druge, ponekad vukući ih za kosu.

Odrastao je onaj koji preuzima svoje odgovornosti, ali ne one poput odlaska na posao, plaćanja računa ili spremanja kreveta i mašina za pranje veša.

Već onaj koji prihvata odgovornost svojih izbora, postupaka, strahova i slabosti.

Odgovorni su oni koji uzimaju svoj život u svoje ruke, ne pripisujući sopstvenu krizu globalnoj krizi, lopovskoj vladi, gradonačelniku koji greje stolicu, bolesnom društvu, golubovima koji prenose bolesti i učitelju osnovne škole koji je bio frustriran i imao je loš zadah.

Izgledaju kao odrasli, ali uopšte nisu.

Ko je kao dijete ponižen, ko je mislio da nije dovoljno voljen, ko je živio napušteno i stalno iznova doživljavao svoj strah, ko je naišao na ljutnju i nasilje, osjećao se prekomerno osnaženim, ko je vikao bez glas, ko je imao glas ali niko nije imao uši da ga čuje, onaj ko je uzalud čekao na ruke, onaj ko se bojao sopstvenih ruku.

Za sve ove "ko", ako nije bilo trenutka dubokog preispitivanja, ako još nismo imali hrabrosti da prihvatimo doživljenu bol, ako nismo spremni da se pozdravimo sa tim detetom, onda "odraslo doba" je iluzija.

Bojim se te povrijeđene dijece prerušene u odrasle osobe, jer ako ranjeno dijete vrišti i udara, odrasla osoba koja negira svoje emocije spremna je da učini sve.

Ranjeno dijete prerušeno u odraslu osobu je tempirana bomba.

~ Mržnja bi mogla ciklično izbiti ili dugo čekati na jedinstvenu i nasilnu detonaciju.

~ Ono što dijete odvaja od odrasle osobe jeste svest.

~ Ono što razdvaja iluziju od svesti je sposobnost da se održi udarni talas deflagracije nagomilane boli.

~ Ono što ostaje nakon oslobađanja boli je ljubav, empatija, prihvatanje i lakoća.

~ Sreća se ne postiže lažima.

~ Ne možeš se pretvarati da nisi živeo svoje detinjstvo.

~ Ne možemo biti odrastao ako niko nije video dijete kakvo si bio.

Emily Mignanelli

Prevod teksta:
https://www.facebook.com/EticaMente/photos/a.334092139963544/2727979407241460/

​Prevod Ana  Muratović -  bebamur.com