Dvije osobe su čekale na pregled kod ljekara. Muž i žena. Žena je poput pantera, crna, izuzetno mršava, sa crnom sjajnom kosom. Izgleda kao mačka aristokratske rase. Vrlo ljuta mačka. Skoro sikće svom mužu, oslobađajući kandže.
Posvađali su se oko neke kućne sitnice. Ključevi su izgubljeni. A nečija rodbina, muževa ili ženina, ne vraća dug.Žena sikće svom mužu. A muž izgleda kao ljuti medved. Punašno, zdepasto, tmurnog pogleda, malih očiju. Tako zlobno blistaju njegove oči na njegovu ženu! I on turobno pognu glavu.
Doktor je izašao i rekao da stvari nisu dobre. Rekao je:"Ovoga sam se plašio.. Još moramo čekati rezultate testova i studija, ali operacija će biti potrebna." Doktor je tiho govorio ozbiljnog i zabrinutog lica. Pričao je o ljutom medvedu. Objašnjavao je opasnost situacije. Zatim im je dao gomilu papira i otišao.
I žena je zagrlila muža svom snagom, dugim gracioznim rukama. Zagrlila ga snažno i jako i jecala. Počela je tiho da plače. I medo je postao drugačiji, ljubazan i jak. I on je zagrlio svoju ženu i počeo je nježno milovati po kosi. I tiho progunđao sa ljubavlju:" kažu, ne treba plakati! Sve će biti u redu.Ne plači, dušo! PST…"
Tako su sedeli zagrljeni. Gomila papira sa uputstvima i analizama ležala je pored njega na sedištu.
Zašto se ne možemo uvek setiti da nećemo zauvijek biti zajedno?Da smo ranjivi.Ključevi, dugovi, rodbina - uvijek je bilo i biće problema.
I bilo bi dobro da se ovoga češće sećamo. Čak i kad se posvađamo. Svađe su neizbježne. Ali razdvajanje je takođe neizbježno ...
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Doktor je izašao i rekao da stvari nisu dobre. Rekao je:"Ovoga sam se plašio.. Još moramo čekati rezultate testova i studija, ali operacija će biti potrebna." Doktor je tiho govorio ozbiljnog i zabrinutog lica. Pričao je o ljutom medvedu. Objašnjavao je opasnost situacije. Zatim im je dao gomilu papira i otišao.
I žena je zagrlila muža svom snagom, dugim gracioznim rukama. Zagrlila ga snažno i jako i jecala. Počela je tiho da plače. I medo je postao drugačiji, ljubazan i jak. I on je zagrlio svoju ženu i počeo je nježno milovati po kosi. I tiho progunđao sa ljubavlju:" kažu, ne treba plakati! Sve će biti u redu.Ne plači, dušo! PST…"
Tako su sedeli zagrljeni. Gomila papira sa uputstvima i analizama ležala je pored njega na sedištu.
Zašto se ne možemo uvek setiti da nećemo zauvijek biti zajedno?Da smo ranjivi.Ključevi, dugovi, rodbina - uvijek je bilo i biće problema.
I bilo bi dobro da se ovoga češće sećamo. Čak i kad se posvađamo. Svađe su neizbježne. Ali razdvajanje je takođe neizbježno ...
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
