Posebno se u periodu prosvetiteljstva razvila aksioma prema kojoj se odluke donose razumom. Ipak, odlučivanje uz ignorisanje emocija nije uvijek efikasno niti moguće. S druge strane, prepustiti se vođenju emocija ostavljajući po strani razum gotovo nikada nije garancija dobrih rezultata. Da biste doneli najbolje odluke, idealno je posredovati između razuma i osjećanja.
Pronalaženje prave ravnoteže između razuma i osećanja je ključno za povećanje šansi za uspeh prilikom donošenja odluke. Istovremeno, ova ravnoteža je rezultat životnog iskustva i, posledično, mnogih grešaka.
Prva pametna odluka koju treba da donesemo je da prestanemo da se delimo između razuma i osećanja jer, ako razmislimo o tome, većinu vremena te dve stvari se poklapaju. Uprkos tome, mnogi i dalje imaju tendenciju da razum i osećanje vide kao dva odvojena entiteta.
Ima li ispravnih odluka?
Svi želimo da donosimo ispravne odluke. Ali šta je ispravna odluka? Teško je odgovoriti na pitanje. Ima onih koji će reći da je prava odluka ona koja donosi najveću korist. Ali ovaj drugi pristup nije uvek najbolji, jer da je tako, svi bismo počeli da donosimo odluke samo u svom interesu, ne vodeći računa o posledicama po druge.
Kada se zaljubimo, na primer, emocije su veoma jake i imaju tendenciju da preuzmu vođstvo nad našim odlukama. Tokom zaljubljivanja kao da smo slepi i gluvi. Da li smo sigurni da time dobijamo najveće koristi?
Emocije, ne samo u trenutku zaljubljivanja, imaju veliki uticaj na naše odluke. Njihov značaj je posebno naglašen nakon analize nekih moždanih lezija u orbitalnom frontalnom korteksu.
To je region koji utiče na funkcionisanje amigdale, još jedne komponente našeg mozga koja je deo „emocionalnog sistema”. Ljudi sa lezijama u orbitalnom frontalnom korteksu donose odluke racionalnije.
Prva pametna odluka koju treba da donesemo je da prestanemo da se delimo između razuma i osećanja jer, ako razmislimo o tome, većinu vremena te dve stvari se poklapaju. Uprkos tome, mnogi i dalje imaju tendenciju da razum i osećanje vide kao dva odvojena entiteta.
Ima li ispravnih odluka?
Svi želimo da donosimo ispravne odluke. Ali šta je ispravna odluka? Teško je odgovoriti na pitanje. Ima onih koji će reći da je prava odluka ona koja donosi najveću korist. Ali ovaj drugi pristup nije uvek najbolji, jer da je tako, svi bismo počeli da donosimo odluke samo u svom interesu, ne vodeći računa o posledicama po druge.
Kada se zaljubimo, na primer, emocije su veoma jake i imaju tendenciju da preuzmu vođstvo nad našim odlukama. Tokom zaljubljivanja kao da smo slepi i gluvi. Da li smo sigurni da time dobijamo najveće koristi?
Emocije, ne samo u trenutku zaljubljivanja, imaju veliki uticaj na naše odluke. Njihov značaj je posebno naglašen nakon analize nekih moždanih lezija u orbitalnom frontalnom korteksu.
To je region koji utiče na funkcionisanje amigdale, još jedne komponente našeg mozga koja je deo „emocionalnog sistema”. Ljudi sa lezijama u orbitalnom frontalnom korteksu donose odluke racionalnije.
Razum i osjećanja: odvojeni entiteti?
Šta bismo mislili o osobi koja odlučuje na isključivo racionalan način? Pod pretpostavkom da se radi o osobi koja traži svoju jedinu ličnu korist, ne bismo mu verovali. On ne bi bio neko kome bismo verovali. Ipak, očekujemo da pojedinac bude racionalan da bi mogao da veruje. Ili ne?
Istina je da verujemo drugima ako pokazuju empatiju, sposobnost da sagledaju naše emocije, a ne svoju racionalnost. Više verujemo u one koji su u stanju da se nasmeju ili uzbude pred našim bolom.
Ovaj mehanizam se lakše uočava kod adolescenata. U tom uzrastu, zapravo, uobičajeno je da se donose visokorizične odluke. Zbog toga se adolescencija smatra veoma teškom fazom, u kojoj deca ne obraćaju pažnju na svoje roditelje. Jedan od uzroka ovakvog stava nalazi se u prefrontalnom korteksu.
Upravo u ovom delu mozga nalazi se korteks frontalne orbite, koji u tom uzrastu još nije u potpunosti razvijen. Iz tog razloga, kontrola emocija je manje efikasna i, samim tim, ove druge su mnogo oštrije u donošenju odluka.
Uloga emocija pri donošenju odluka
Čini se da se do sada pojavljuje velika kontradikcija. Mi tvrdimo da je najbolje odlučiti posredovanjem između razuma i osećanja. Ali do sada smo govorili samo o negativnom uticaju emocija. Da bismo bolje razumeli njihovu ulogu, moramo objasniti šta su somatski markeri.
Somatski markeri su osećanja koja služe kao vodič prilikom donošenja odluke. Oni nam pomažu da odlučimo koja će biti najbolja opcija uzimajući u obzir naše interese, posebno u situacijama kada um mora da žonglira sa previše elemenata i stoga ne može da donese odluku.
Somatski markeri se takođe mogu objasniti konceptom intuicija generisanih iz prošlih iskustava. Intuicija nas upozorava na posledice sa kojima bismo se suočili izborom jedne ili druge odluke.
Primjera radi, ako se nađemo u ulici u kojoj smo ranije bili napadnuti, imaćemo osećaj da je bolje da promenimo pravac. Ovi uvidi, međutim, nisu uvek svesni. Stoga može biti da je naša odluka da promenimo smer iznenadna i nećemo moći, ako budemo pitani, da damo objašnjenje za svoje ponašanje.
Emocije ponekad deluju kao alarm, ne uvek pouzdan. Oni nas zapravo mogu držati podalje od opasnosti koje uopšte nisu stvarne, kao u slučaju fobija.
Na sreću, uz intuiciju osjećanja, intervenišu racionalni procesi koji nam omogućavaju da odmerimo prednosti i nedostatke date situacije.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/ragione-e-sentimento-decisioni/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Šta bismo mislili o osobi koja odlučuje na isključivo racionalan način? Pod pretpostavkom da se radi o osobi koja traži svoju jedinu ličnu korist, ne bismo mu verovali. On ne bi bio neko kome bismo verovali. Ipak, očekujemo da pojedinac bude racionalan da bi mogao da veruje. Ili ne?
Istina je da verujemo drugima ako pokazuju empatiju, sposobnost da sagledaju naše emocije, a ne svoju racionalnost. Više verujemo u one koji su u stanju da se nasmeju ili uzbude pred našim bolom.
Ovaj mehanizam se lakše uočava kod adolescenata. U tom uzrastu, zapravo, uobičajeno je da se donose visokorizične odluke. Zbog toga se adolescencija smatra veoma teškom fazom, u kojoj deca ne obraćaju pažnju na svoje roditelje. Jedan od uzroka ovakvog stava nalazi se u prefrontalnom korteksu.
Upravo u ovom delu mozga nalazi se korteks frontalne orbite, koji u tom uzrastu još nije u potpunosti razvijen. Iz tog razloga, kontrola emocija je manje efikasna i, samim tim, ove druge su mnogo oštrije u donošenju odluka.
Uloga emocija pri donošenju odluka
Čini se da se do sada pojavljuje velika kontradikcija. Mi tvrdimo da je najbolje odlučiti posredovanjem između razuma i osećanja. Ali do sada smo govorili samo o negativnom uticaju emocija. Da bismo bolje razumeli njihovu ulogu, moramo objasniti šta su somatski markeri.
Somatski markeri su osećanja koja služe kao vodič prilikom donošenja odluke. Oni nam pomažu da odlučimo koja će biti najbolja opcija uzimajući u obzir naše interese, posebno u situacijama kada um mora da žonglira sa previše elemenata i stoga ne može da donese odluku.
Somatski markeri se takođe mogu objasniti konceptom intuicija generisanih iz prošlih iskustava. Intuicija nas upozorava na posledice sa kojima bismo se suočili izborom jedne ili druge odluke.
Primjera radi, ako se nađemo u ulici u kojoj smo ranije bili napadnuti, imaćemo osećaj da je bolje da promenimo pravac. Ovi uvidi, međutim, nisu uvek svesni. Stoga može biti da je naša odluka da promenimo smer iznenadna i nećemo moći, ako budemo pitani, da damo objašnjenje za svoje ponašanje.
Emocije ponekad deluju kao alarm, ne uvek pouzdan. Oni nas zapravo mogu držati podalje od opasnosti koje uopšte nisu stvarne, kao u slučaju fobija.
Na sreću, uz intuiciju osjećanja, intervenišu racionalni procesi koji nam omogućavaju da odmerimo prednosti i nedostatke date situacije.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/ragione-e-sentimento-decisioni/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
