Čovek je bespomoćan u detinjstvu ili u slaboj starosti. U bolesti i siromaštvu. On je ranjiv i potrebna mu je zaštita. I on mora da izgradi ovu odbranu. Pokušavamo da se sakrijemo čak i od senke razmišljanja o ovim stanjima.
Pitanje samoprihvatanja, ne postavlja se kada smo u najboljim godinama, možemo mnogo da uradimo kada sve uspemo i postignemo. Mi smo privlačni. Spremni smo da damo i podelimo. Postavlja se pitanje kada je u pitanju ranjivost, bespomoćnost... Kada je sramota biti zavisan od tuđeg učešća. Kada je strašno dobiti odbijanje i ravnodušnost bez mogućnosti da nešto promenite i kako da odgovorite. Kada je nepodnošljivo biti sam sa sobom.
Kako se prihvatiti
U detinjstvu. U nejakoj starosti. U bolesti, siromaštvu i neresursima. Mi majstorski gradimo odbranu čak i od senke razmišljanja o ovim stanjima, a čini mi se da nas upravo od pompezne „pozitive“ još više boli kada naiđemo na izvesno dno u životu.
Moguće je da u detinjstvu nismo dobili punu količinu brige i ljubavi, a sećanje na nesvesno nas podseća na to sa depresijom i anksioznošću. Na pragu starosti drhtimo od mogućnosti demencije i ludila. A u sadašnjosti tražimo načine za anesteziju, uzimajući ozbiljno sumnjive preporuke da popijemo čašu vina za večerom...
I ako neko životno dno podseća na bespomoćnost i ranjivost, veština samoprihvatanja ponekad može biti gotovo jedina magična pilula, jer drugi ljudi, iz raznih razloga i želja, mogu da posvete samo malo vremena da podrže odraslog čoveka, a kada odu, stvarnost se ponovo vraća na potrebu da budete sami sa sobom.
Neće svaka voljena osoba, niti svaki terapeut pristati da bude uvek u kontaktu, u bilo kom trenutku, danju ili noću. Stoga smatram korisnim da učim i redovno, po želji i potrebi, uvežbavam tehnike samopodrške. Ispod je jedan od njih.
Ova tehnika je veoma jednostavna, potrebno je samo da obratite pažnju na sebe, pa izaberite mesto gde se niko neće mešati i vreme - koliko god je moguće, 5 minuta ili sat - kako vam odgovara.
Zauzmite udoban položaj.
Možete zatvoriti oči.
Možete koristiti ogledalo dok gledate u svoj odraz.
Stavite desnu ruku na stomak, levu na grudi.
Počnite da dišete mirno, slobodno, ritmično, koncentrišite se na svoje disanje minut ili dva.
Osećajte, posmatrajte svoja osećanja - možda je to hladnoća, ili je možda toplo, možda peckanje, lakoća ili težina, ili nešto drugo. Ostani sa njima. I recite, mentalno ili naglas, kako to ide: tu sam, sa tobom sam... Sigurana si sa mnom... Drago si mi... Sviđaš mi se... Hvala ti... Ponovite ponovo. Pa ipak, poželjno je, ali bez nasilja nad sobom, izgovorite to naglas.
Autorka Viktorija Nadeina
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/samoprinyatie-tehnika-samopodderzhki
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Kako se prihvatiti
U detinjstvu. U nejakoj starosti. U bolesti, siromaštvu i neresursima. Mi majstorski gradimo odbranu čak i od senke razmišljanja o ovim stanjima, a čini mi se da nas upravo od pompezne „pozitive“ još više boli kada naiđemo na izvesno dno u životu.
Moguće je da u detinjstvu nismo dobili punu količinu brige i ljubavi, a sećanje na nesvesno nas podseća na to sa depresijom i anksioznošću. Na pragu starosti drhtimo od mogućnosti demencije i ludila. A u sadašnjosti tražimo načine za anesteziju, uzimajući ozbiljno sumnjive preporuke da popijemo čašu vina za večerom...
I ako neko životno dno podseća na bespomoćnost i ranjivost, veština samoprihvatanja ponekad može biti gotovo jedina magična pilula, jer drugi ljudi, iz raznih razloga i želja, mogu da posvete samo malo vremena da podrže odraslog čoveka, a kada odu, stvarnost se ponovo vraća na potrebu da budete sami sa sobom.
Neće svaka voljena osoba, niti svaki terapeut pristati da bude uvek u kontaktu, u bilo kom trenutku, danju ili noću. Stoga smatram korisnim da učim i redovno, po želji i potrebi, uvežbavam tehnike samopodrške. Ispod je jedan od njih.
Ova tehnika je veoma jednostavna, potrebno je samo da obratite pažnju na sebe, pa izaberite mesto gde se niko neće mešati i vreme - koliko god je moguće, 5 minuta ili sat - kako vam odgovara.
Zauzmite udoban položaj.
Možete zatvoriti oči.
Možete koristiti ogledalo dok gledate u svoj odraz.
Stavite desnu ruku na stomak, levu na grudi.
Počnite da dišete mirno, slobodno, ritmično, koncentrišite se na svoje disanje minut ili dva.
Osećajte, posmatrajte svoja osećanja - možda je to hladnoća, ili je možda toplo, možda peckanje, lakoća ili težina, ili nešto drugo. Ostani sa njima. I recite, mentalno ili naglas, kako to ide: tu sam, sa tobom sam... Sigurana si sa mnom... Drago si mi... Sviđaš mi se... Hvala ti... Ponovite ponovo. Pa ipak, poželjno je, ali bez nasilja nad sobom, izgovorite to naglas.
Autorka Viktorija Nadeina
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/samoprinyatie-tehnika-samopodderzhki
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
