Svakome se može desiti, u nekom trenutku u životu, da sabotira sebe i da bude svestan toga. Međutim, obično to nije norma. Kada se to dogodi, obično toga nismo svesni; naprotiv, mislimo da je naša strategija logična i dosledna.
Slično tome, uspevamo da pronađemo opravdanje za mnoge naše postupke, retrospektivno, maskirajući stvarnu motivaciju onom koja čini da se osjećamo bolje, motivacijom koja se zaključuje iz efekata naših postupaka, a koje nismo predvideli ili identifikovali kao važne.
Lako je razumeti da li sami sebe sabotiramo: svakim korakom koji preduzmemo udaljavamo se od svojih ciljeva. Pitamo se zašto, ali ne znamo kako da ubedljivo odgovorimo. Čini se da „nešto“ uvek stane na put, sprečavajući nas da stignemo do odredišta označenog na mapi.
Postoji mnogo razloga za samosabotažu. Ponekad je strah od uspeha ono što nam stoji na putu, ponekad je uverenje da ga ne zaslužujemo. U nekim slučajevima se zaista ne prepoznajemo u svom cilju i stoga, nesvesno, tražimo način da ga izbegnemo.
"Bilo da verujete da to možete ili ne, i dalje ćete biti u pravu."
-Henri Ford
1. Mogu i sam/a
Mnogi ljudi misle da nikome ne mogu verovati kada je u pitanju dobro obavljanje određenog zadatka. U ovoj grupi ljudi postoji još jedna manja grupa, uverena da ima mnogo zadataka ovog tipa. Međutim, ako ne verujete nikome osim sebi, na kraju se opterećujete beskorisnim odgovornostima koje se lako mogu delegirati ili podeliti.
Afrička poslovica kaže: "Sami brzo hodate, ali zajedno idete dalje". Možda je tačno: ponekad postoje zadaci koje niko drugi ne može da uradi tako dobro kao mi. Ali ako ne damo priliku, ne možemo dokazati suprotno ili omogućiti drugima da uče i budu autonomni u budućnosti.
2. Da li ste uvereni da ste uvek u pravu?
Ovaj signal je povezan sa prethodnim. Ko zna, možda mislite da ste uvek u pravu jer duboko u sebi jeste. Sa vaše tačke gledišta, razum je uvek na vašoj strani. Pitanje je, dakle, možda razumeti tačku gledišta drugih, a da bi se to uradilo potrebno je ostaviti po strani previše krute šeme.
Ako sve sudimo po našim merilima, očigledno je da će u našim očima drugi uvek pogrešiti. Ovakav stav vas lišava vrednog doprinosa drugih, sa njihovom ličnom perspektivom.
Lako je razumeti da li sami sebe sabotiramo: svakim korakom koji preduzmemo udaljavamo se od svojih ciljeva. Pitamo se zašto, ali ne znamo kako da ubedljivo odgovorimo. Čini se da „nešto“ uvek stane na put, sprečavajući nas da stignemo do odredišta označenog na mapi.
Postoji mnogo razloga za samosabotažu. Ponekad je strah od uspeha ono što nam stoji na putu, ponekad je uverenje da ga ne zaslužujemo. U nekim slučajevima se zaista ne prepoznajemo u svom cilju i stoga, nesvesno, tražimo način da ga izbegnemo.
"Bilo da verujete da to možete ili ne, i dalje ćete biti u pravu."
-Henri Ford
1. Mogu i sam/a
Mnogi ljudi misle da nikome ne mogu verovati kada je u pitanju dobro obavljanje određenog zadatka. U ovoj grupi ljudi postoji još jedna manja grupa, uverena da ima mnogo zadataka ovog tipa. Međutim, ako ne verujete nikome osim sebi, na kraju se opterećujete beskorisnim odgovornostima koje se lako mogu delegirati ili podeliti.
Afrička poslovica kaže: "Sami brzo hodate, ali zajedno idete dalje". Možda je tačno: ponekad postoje zadaci koje niko drugi ne može da uradi tako dobro kao mi. Ali ako ne damo priliku, ne možemo dokazati suprotno ili omogućiti drugima da uče i budu autonomni u budućnosti.
2. Da li ste uvereni da ste uvek u pravu?
Ovaj signal je povezan sa prethodnim. Ko zna, možda mislite da ste uvek u pravu jer duboko u sebi jeste. Sa vaše tačke gledišta, razum je uvek na vašoj strani. Pitanje je, dakle, možda razumeti tačku gledišta drugih, a da bi se to uradilo potrebno je ostaviti po strani previše krute šeme.
Ako sve sudimo po našim merilima, očigledno je da će u našim očima drugi uvek pogrešiti. Ovakav stav vas lišava vrednog doprinosa drugih, sa njihovom ličnom perspektivom.
3. Da li iza sebe imate mnogo nedovršenih projekata?
Ovo je vrlo jasan znak da sami sebe sabotirate. Naravno, uvek postoji razlog da se projekat ostavi nedovršen. Drugim rečima, nije teško racionalizovati tendenciju da se ona napusti: da se izbegne stvaranje disonance, a samim tim i nelagodnosti. Stoga se osećamo motivisanim da upotrebimo svaku strategiju da preokrenemo ovaj osećaj.
Nezavršetak projekata smanjuje mogućnost postizanja ciljeva i to ne samo zato što ne stignete do cilja. Svi ovi projekti na čekanju, nezatvoreni ciklusi, stvaraju pravilo i normalizuju naš budući stav.
4. Sabotiranje sebe nepriznavanjem ili odbacivanjem sopstvenih dostignuća
Možda se ne osećate kao da zaslužujete uspeh? Iz tog razloga čak brinete o tome da preokrenete plimu koja vas vodi da uberete plodove svog rada. Ponekad to činimo načinom na koji tumačimo naša dostignuća, naš napredak. Kada postignete sekundarni cilj, da li ga umanjite? Čineći to, poništavate pojačanje i motivaciju koji implicitno slede.
Kao da osećate da možete postići samo trivijalne stvari. Da imaju vrednost, ne biste mogli do njih. Ova misao se pretvara u začarani krug u kojem ste i žrtva i počinilac. To je način ponašanja koji uglavnom zadovoljava samo neurotične impulse.
5. Samosabotaža izigravanjem žrtve
Ponekad mi sami ometamo naš napredak kada sebe omalovažavamo ili žrtvujemo. Šta se može očekivati od nekoga ko nema "k", nema sposobnost "i" ili znači "z"? Krijemo se iza svojih nedostataka, svojih granica, da ne bismo izašli iz naše zone komfora.
Osećati se kao žrtva je dobra strategija za opravdanje stagnacije. Žrtve traže izgovore umesto razloga. Sve se to ne dešava svesno, ali ni potpuno nesvesno. Mnogo puta dobijamo sekundarne koristi, kao što je osećaj sigurnosti koji pojačava naše ponašanje.
Prevod teksta:
https://lamenteemeravigliosa.it/autosabotarsi-5-segnali/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Ovo je vrlo jasan znak da sami sebe sabotirate. Naravno, uvek postoji razlog da se projekat ostavi nedovršen. Drugim rečima, nije teško racionalizovati tendenciju da se ona napusti: da se izbegne stvaranje disonance, a samim tim i nelagodnosti. Stoga se osećamo motivisanim da upotrebimo svaku strategiju da preokrenemo ovaj osećaj.
Nezavršetak projekata smanjuje mogućnost postizanja ciljeva i to ne samo zato što ne stignete do cilja. Svi ovi projekti na čekanju, nezatvoreni ciklusi, stvaraju pravilo i normalizuju naš budući stav.
4. Sabotiranje sebe nepriznavanjem ili odbacivanjem sopstvenih dostignuća
Možda se ne osećate kao da zaslužujete uspeh? Iz tog razloga čak brinete o tome da preokrenete plimu koja vas vodi da uberete plodove svog rada. Ponekad to činimo načinom na koji tumačimo naša dostignuća, naš napredak. Kada postignete sekundarni cilj, da li ga umanjite? Čineći to, poništavate pojačanje i motivaciju koji implicitno slede.
Kao da osećate da možete postići samo trivijalne stvari. Da imaju vrednost, ne biste mogli do njih. Ova misao se pretvara u začarani krug u kojem ste i žrtva i počinilac. To je način ponašanja koji uglavnom zadovoljava samo neurotične impulse.
5. Samosabotaža izigravanjem žrtve
Ponekad mi sami ometamo naš napredak kada sebe omalovažavamo ili žrtvujemo. Šta se može očekivati od nekoga ko nema "k", nema sposobnost "i" ili znači "z"? Krijemo se iza svojih nedostataka, svojih granica, da ne bismo izašli iz naše zone komfora.
Osećati se kao žrtva je dobra strategija za opravdanje stagnacije. Žrtve traže izgovore umesto razloga. Sve se to ne dešava svesno, ali ni potpuno nesvesno. Mnogo puta dobijamo sekundarne koristi, kao što je osećaj sigurnosti koji pojačava naše ponašanje.
Prevod teksta:
https://lamenteemeravigliosa.it/autosabotarsi-5-segnali/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
