Samosažaljenje

​​Žaljenje sebe je opasno i destruktivno stanje. Čak su i drevni filozofi znali da samosažaljenje i zavist prema drugim obrazuju par.

​"Zašto sam ja bolestan, a drugi su zdravi? Zašto sam ja siromašan, i drugi su bogati? Zašto se neprijatnosti meni dešavaju, a drugima se ne dešavaju?". 

Prema sebi se treba odnositi kao prema dobrom prijatelju, tako su smatrali stari Grci. I ne može se zavidjeti dobrom prijatelju - baš kao što se ne može zavidjeti samom sebi. 

I ne može prema dobrom prijatelju biti ponizavajućeg žaljenja - baš kao što ne treba žaliti samog sebe. To je nenormalno stanje, ono uništava. 

Prema dobrom prijatelju može se saosjećati, može se podržavati i pomagati. Saosjećati i biti mu podrška. Radovati se njegovim uspjesima i tješiti ga u nevolji; i  ohrabrivati. Tako se treba i prema sebi odnositi. 

A samosažaljenje je zamaskirana zavisnost prema drugim, naučnici to već odavno znaju. I mi znamo da se iza nepreglednog toka žalbi krije  gnjev i bijes. 

"Lako je vam pričati! Vama se ništa nije desilo! A ja sam žrtva okrutnih okolnosti!" Vi se nikada još nijeste našli u lošem položaju! " To je sve samosažaljenje. 

Tako, treba sebi biti najbolji prijatelj. Voljeti sebe dovoljno, poštovati, podržavati i ohrabrivati. Dati sebi pravo da isplačete i otplačete. I reći sebi riječi podrške. A samosažaljenje je put u usamljenost. Ovo je takođe odavno poznato. 
​

Biti sebi najbolji prijatelj nije lako. I steći podršku u samom sebi, nije lako. Treba početi od običnog poštovanja svoje ličnosti - od toga počinje istinsko prijateljstvo. Prijateljstvo sa samom sobom.


Anna Kirjanova

Izvor: https://vk.com/public58603823?w=wall-58603823_707

Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
​