Jedna devojka je, zajedno sa dečkom, svakodnevno prolazila pored autobuske stanice na periferiji grada. I tu se jedna prosjakinja-beskućnica sve vrijeme teturala. Sa natečenim licem, modricama, ružnom kapom - bila je zima. U otrcanoj jakni. Molila za kusur i kopala po kontenjeru.
A devojka Nina se uvijek okretala. I rekla je svom mladiću da mora da se žali okružnom policajcu. Odvratno je za gledati. I kako se čovjek mora sagnuti i ponašati da bi se dostigao takav život. Bez zaklona, prosi i pretura po kanti za smeće. Moramo je oterati odavde!
Pa, Nina je jednog dana došla kući, a tamo je bio njen dečko sa drugom devojkom. Nina je napravila skandal, naravno. Duga priča. Na kraju ju je dečko samo izbacio kroz vrata i to je sve. I zapretio je da će pozvati okružnog policajca. Ovo je bio njegov stan. A Nina je živela sa njim godinu dana.
Nina je kao luda otrčala do autobuske stanice. Htela je da ode do svog prijatelja. A već je bila skoro noć, mračno i hladno. A i Nina je negde izgubila torbu dok je trčala, jecajući. I bila je u tankom sakou. Preturala je po džepovima, i našla samo deset rubalja. I to je sve. I jecala je, ne znajući šta da radi. Za putovanja nema dovoljno, a ovo je poslednji minibus koji dolazi.
Tako preko noći nije bilo ljubavi, ni mladića, ni stana, ništa joj nije ostalo. Samo mrak, hladnoća i zima svuda okolo. Šuma je u blizini. Nema ljudi... I ova beskućnica je prišla Nini i dala joj je još novčića - bilo je dovoljno za kartu. A za sebe je samo tiho rekla da je bivša učiteljica. Jednom je izgubila razum zbog muža, a onda su joj ljubazni ljudi sve oduzeli. Zato nemoj da plačeš, kažu. Inače ćeš kopati po kantama, kao ja..
Uz ove ljubazne reči, Nina je ušla u minibus i otišla kod prijatelja. Onda je vrijeme prolazilo. I Nina je išla na ovu stanicu mnogo puta, htela je da pronađe ovu prosjakinju i da joj se zahvali. Ali nikad je više nije srela. Nikada. A gde tražiti beskućnicu? Apsolutno je nema gdje tražiti. I nema koga da pita.
I zima je prošla. A devojka je ispričala ovu priču mnogo godina kasnije, kada je sve već bilo u redu. Samo beskućnicu još sanja. Tako lijepu. Sa ljubaznim sivim očima i osmehom. Bez modrica. Takav san, kakav i treba da bude. Ako ne ovde, onda gde svako postaje onakav kakav treba da bude.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Pa, Nina je jednog dana došla kući, a tamo je bio njen dečko sa drugom devojkom. Nina je napravila skandal, naravno. Duga priča. Na kraju ju je dečko samo izbacio kroz vrata i to je sve. I zapretio je da će pozvati okružnog policajca. Ovo je bio njegov stan. A Nina je živela sa njim godinu dana.
Nina je kao luda otrčala do autobuske stanice. Htela je da ode do svog prijatelja. A već je bila skoro noć, mračno i hladno. A i Nina je negde izgubila torbu dok je trčala, jecajući. I bila je u tankom sakou. Preturala je po džepovima, i našla samo deset rubalja. I to je sve. I jecala je, ne znajući šta da radi. Za putovanja nema dovoljno, a ovo je poslednji minibus koji dolazi.
Tako preko noći nije bilo ljubavi, ni mladića, ni stana, ništa joj nije ostalo. Samo mrak, hladnoća i zima svuda okolo. Šuma je u blizini. Nema ljudi... I ova beskućnica je prišla Nini i dala joj je još novčića - bilo je dovoljno za kartu. A za sebe je samo tiho rekla da je bivša učiteljica. Jednom je izgubila razum zbog muža, a onda su joj ljubazni ljudi sve oduzeli. Zato nemoj da plačeš, kažu. Inače ćeš kopati po kantama, kao ja..
Uz ove ljubazne reči, Nina je ušla u minibus i otišla kod prijatelja. Onda je vrijeme prolazilo. I Nina je išla na ovu stanicu mnogo puta, htela je da pronađe ovu prosjakinju i da joj se zahvali. Ali nikad je više nije srela. Nikada. A gde tražiti beskućnicu? Apsolutno je nema gdje tražiti. I nema koga da pita.
I zima je prošla. A devojka je ispričala ovu priču mnogo godina kasnije, kada je sve već bilo u redu. Samo beskućnicu još sanja. Tako lijepu. Sa ljubaznim sivim očima i osmehom. Bez modrica. Takav san, kakav i treba da bude. Ako ne ovde, onda gde svako postaje onakav kakav treba da bude.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
