Ponekad se desi da se za sarkazam čuje kao da je znak inteligencije, nesumnjivo da bi sarkazam bio efikasan, potrebna je dobra dijalektička sposobnost, ali se često koristi kao prava uvreda, prezreti nešto ili nekoga ili još gore povrediti… a poznato je da riječ moze da rani više od mača!
Upotreba sarkazma nije laka, potrebna je određena mentalna oštrina, ali ko god u tome uspe, u stanju je da njime uništi samopoštovanje onih koji postaju njegova žrtva; to je spor i podmukao proces koji stvara neku vrstu zavisnosti, u osnovi kako je Frojd rekao: „Sklonost agresiji je urođena dispozicija čoveka“. Možda upravo iz tog razloga oni koji se služe sarkazmom obično bivaju prikazani kao "briljantni umovi" od strane onih koji ih posmatraju i koji bi želeli da na isti način mogu da koriste ovaj oštar metod jezika.
Sarkazam: prikrivena uvreda
Žrtve onih koji koriste ovaj oštar način rada nisu uvek u stanju da odmah shvate značenje: zbog toga se sarkastična fraza ne poredi sa „pravom i ispravnom uvredom“. Za razliku od direktnog jezika, ova dijalektička tehnika pokazuje veliki prezir prema onima kojima je upućena i pre svega se primenjuje da bi se uspostavile uloge superiornosti onih koji je praktikuju. To je način rada koji destabilizuje odnose, koji ih zamara, koji ih malo po malo grebe i vodi ih do tačke bez povratka. To je način odnosa koji se često primenjuje između kolega, pa čak i između članova porodice, ponekad čak i ne shvatajući ozbiljnost reči koje se koriste. Iz tog razloga se naziva i oblikom „verbalnog maltretiranja“.
Klasičan primer sarkazma je fraza koju je Diogen uputio ćelavom čoveku koji ga je vređao: „Neću da te vređam nego se radujem tvojoj kosi koja je pobegla od nepristojne glave“. Na ovom mestu je jasno da je cilj upotrebe elegantnih rečenica, koje iz upotrebljenog tona gotovo da deluju kao komplimenti, umesto toga da se ponizi i umrtvi sagovornik, odnosno da se druga strana svede na ćutanje.
Nije slučajno što reč sarkazam potiče od grčkog 'sarkasmos', zauzvrat od 'sarkazein' što znači 'cepati meso' i ne treba je mešati sa ironijom koja je u osnovi stava dobrodušnog podsmeha, dok je istina sarkazam zaista ima snažan agresivni naboj u svom karakteru, usmeren na vređanje, ruganje i omalovažavanje.
Sarkazam: prikrivena uvreda
Žrtve onih koji koriste ovaj oštar način rada nisu uvek u stanju da odmah shvate značenje: zbog toga se sarkastična fraza ne poredi sa „pravom i ispravnom uvredom“. Za razliku od direktnog jezika, ova dijalektička tehnika pokazuje veliki prezir prema onima kojima je upućena i pre svega se primenjuje da bi se uspostavile uloge superiornosti onih koji je praktikuju. To je način rada koji destabilizuje odnose, koji ih zamara, koji ih malo po malo grebe i vodi ih do tačke bez povratka. To je način odnosa koji se često primenjuje između kolega, pa čak i između članova porodice, ponekad čak i ne shvatajući ozbiljnost reči koje se koriste. Iz tog razloga se naziva i oblikom „verbalnog maltretiranja“.
Klasičan primer sarkazma je fraza koju je Diogen uputio ćelavom čoveku koji ga je vređao: „Neću da te vređam nego se radujem tvojoj kosi koja je pobegla od nepristojne glave“. Na ovom mestu je jasno da je cilj upotrebe elegantnih rečenica, koje iz upotrebljenog tona gotovo da deluju kao komplimenti, umesto toga da se ponizi i umrtvi sagovornik, odnosno da se druga strana svede na ćutanje.
Nije slučajno što reč sarkazam potiče od grčkog 'sarkasmos', zauzvrat od 'sarkazein' što znači 'cepati meso' i ne treba je mešati sa ironijom koja je u osnovi stava dobrodušnog podsmeha, dok je istina sarkazam zaista ima snažan agresivni naboj u svom karakteru, usmeren na vređanje, ruganje i omalovažavanje.
Šta krije sarkazam?
Ovakav stav „intelektualnih hvalisavaca“ zapravo krije veliku nesigurnost, koja se popunjava dovođenjem drugih u inferiornost pokazujući lažnu veštinu ili inteligenciju, štaviše, ovo oružje je jedino koje ovi ljudi moraju da se afirmišu, često rođeno iz viška ironije, bez srca razbesnela dugotrajnom frustracijom.
Fokus ovog stava je da onaj ko prisustvuje sarkazmu kao gledalac, vidi ga kao neku nevinu šalu ili još gore, stane na stranu napadača i ućutka žrtvu, smejući se i rugajući se, pre svega, veličajući i uzdižući sebe, poštovanje onih koji to praktikuju.
Često sarkastici čak i ne shvataju šta rade, postaje navika da se reaguje na ovaj rezak način i to označava tužnu neosetljivost, snažan nedostatak empatije. Ovakav stav se često može videti posmatrajući večere sa prijateljima, uvek se nađe neko ko želi da izazove interesovanje omalovažavanjem nekog drugog, često se dešava da je partner naviknut da izazove smeh večerača, što narušava odnose jer se otkriva potpuni nedostatak poštovanja prema onome koga treba zaštititi umesto njega.
Šta učiniti da odgovorite na sarkazam?
Navodi se da jedna verbalna agresija mora odgovarati drugoj jednako oštroj, ali nije tako, tim stavovima se MORA odmah prekinuti.
Prvi savet je da ne prihvatate pasivno ove stavove, već da jasno kažete da komentar nije bio cenjen, zapamtite da oni koji koriste sarkazam imaju odličnu dijalektiku I stoga je teško odgovoriti na šalu sa drugim istim efektom: stoga je kontraproduktivno upuštati se u takav sukob.
Druga stvar koju treba uraditi je tražiti jasno objašnjenje njegovih reči tako što će jasno staviti do znanja da je na zrelim ljudima da se direktno izražavaju bez skrivanja iza složenih leksičkih igara. I na kraju, važno je razumjeti svoje emocije u tom pogledu i odmah razjasniti da ako nema veće pažnje na upotrebu riječi, sigurno će doći do distanciranja.
Prevod teksta:
https://www.eticamente.net/56768/sarcasmo-la-forma-piu-subdola-di-bullismo-verbale.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Ovakav stav „intelektualnih hvalisavaca“ zapravo krije veliku nesigurnost, koja se popunjava dovođenjem drugih u inferiornost pokazujući lažnu veštinu ili inteligenciju, štaviše, ovo oružje je jedino koje ovi ljudi moraju da se afirmišu, često rođeno iz viška ironije, bez srca razbesnela dugotrajnom frustracijom.
Fokus ovog stava je da onaj ko prisustvuje sarkazmu kao gledalac, vidi ga kao neku nevinu šalu ili još gore, stane na stranu napadača i ućutka žrtvu, smejući se i rugajući se, pre svega, veličajući i uzdižući sebe, poštovanje onih koji to praktikuju.
Često sarkastici čak i ne shvataju šta rade, postaje navika da se reaguje na ovaj rezak način i to označava tužnu neosetljivost, snažan nedostatak empatije. Ovakav stav se često može videti posmatrajući večere sa prijateljima, uvek se nađe neko ko želi da izazove interesovanje omalovažavanjem nekog drugog, često se dešava da je partner naviknut da izazove smeh večerača, što narušava odnose jer se otkriva potpuni nedostatak poštovanja prema onome koga treba zaštititi umesto njega.
Šta učiniti da odgovorite na sarkazam?
Navodi se da jedna verbalna agresija mora odgovarati drugoj jednako oštroj, ali nije tako, tim stavovima se MORA odmah prekinuti.
Prvi savet je da ne prihvatate pasivno ove stavove, već da jasno kažete da komentar nije bio cenjen, zapamtite da oni koji koriste sarkazam imaju odličnu dijalektiku I stoga je teško odgovoriti na šalu sa drugim istim efektom: stoga je kontraproduktivno upuštati se u takav sukob.
Druga stvar koju treba uraditi je tražiti jasno objašnjenje njegovih reči tako što će jasno staviti do znanja da je na zrelim ljudima da se direktno izražavaju bez skrivanja iza složenih leksičkih igara. I na kraju, važno je razumjeti svoje emocije u tom pogledu i odmah razjasniti da ako nema veće pažnje na upotrebu riječi, sigurno će doći do distanciranja.
Prevod teksta:
https://www.eticamente.net/56768/sarcasmo-la-forma-piu-subdola-di-bullismo-verbale.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
