Hodati stazom, selom, gradom je unutrašnje putovanje čoveka i njegove istorije. Šetnja, posebno uronjena u prirodu i njene zvuke, podrazumeva uranjanje u lepotu stvorenja Boga i čoveka, zato hodanje izaziva sugestije koje podstiču naše misli i postaje prilika za razmišljanje, pa čak i za meditaciju.
Jedna od najsavremenijih meditacija je čak i takozvana "meditacija hodanja", koju često usvajaju biznismeni i uspešni ljudi koji čak i samo u slobodno vreme tokom radne rutine uspevaju da disciplinuju svoj um kroz kratke šetnje.
U stvarnosti, meditacija hodanja ima drevne korene, kako nam objašnjava Daniele Guainazzi, učitelj bioenergetike i joge, koji sprovodi dinamičke meditacije u bioenergetskom ključu i koji takođe sprovodi savetovanje tokom hodanja.
Oshova dinamična meditacija je, na primjer, najbitnija i najpoznatija među indijskim mistikom. Sastoji se od pet faza. Prve tri se moraju vežbati u celini, tako da u telu ne ostane statična energija; na taj način um više nema nikakvu hranu za stvaranje misli, snova i mašte. Ponestaje energije u ekstrovertnosti, čovek se iznenada nađe unutra. Četvrta faza je tiho posmatranje, svedočenje. U petoj slavimo i igramo.
Daniele Guainazzi objašnjava dinamičku meditaciju: „U stvarnosti, da bismo duboko slušali sebe, ne bi trebalo da nas ometa posvećenost koja nas vodi da stvaramo i raspršujemo energiju, kao što se dešava sa svakim pokretom. Iz tog razloga, sve meditacije su obično spore ili potpuno statične, kako bi nam omogućile da se više uzdignemo”. I onda ukazuje na cilj meditacije: „doći u to meditativno stanje“.
Obično zamišljamo meditatore u opuštajućim položajima kao što je joga položaj lotosovog cveta ili ležeći, međutim čak i u nekim drevnim vedskim praksama predviđa se mobilnost: „Gledajući tokom vekova, bilo je više tehnika za početak meditacije, ali su manje-više bili statični, odnosno vaš gospodar vam je rekao da prekrstite noge ispod lotosovog drveta da biste pronašli odgovore i zamolio vas da meditirate mnogo godina. Zatim, u dvadesetom veku, sa naletom tehnološkog razvoja, veliki majstori vedskog sveta primetili su odvojenost između tela i uma."
U stvarnosti, meditacija hodanja ima drevne korene, kako nam objašnjava Daniele Guainazzi, učitelj bioenergetike i joge, koji sprovodi dinamičke meditacije u bioenergetskom ključu i koji takođe sprovodi savetovanje tokom hodanja.
Oshova dinamična meditacija je, na primjer, najbitnija i najpoznatija među indijskim mistikom. Sastoji se od pet faza. Prve tri se moraju vežbati u celini, tako da u telu ne ostane statična energija; na taj način um više nema nikakvu hranu za stvaranje misli, snova i mašte. Ponestaje energije u ekstrovertnosti, čovek se iznenada nađe unutra. Četvrta faza je tiho posmatranje, svedočenje. U petoj slavimo i igramo.
Daniele Guainazzi objašnjava dinamičku meditaciju: „U stvarnosti, da bismo duboko slušali sebe, ne bi trebalo da nas ometa posvećenost koja nas vodi da stvaramo i raspršujemo energiju, kao što se dešava sa svakim pokretom. Iz tog razloga, sve meditacije su obično spore ili potpuno statične, kako bi nam omogućile da se više uzdignemo”. I onda ukazuje na cilj meditacije: „doći u to meditativno stanje“.
Obično zamišljamo meditatore u opuštajućim položajima kao što je joga položaj lotosovog cveta ili ležeći, međutim čak i u nekim drevnim vedskim praksama predviđa se mobilnost: „Gledajući tokom vekova, bilo je više tehnika za početak meditacije, ali su manje-više bili statični, odnosno vaš gospodar vam je rekao da prekrstite noge ispod lotosovog drveta da biste pronašli odgovore i zamolio vas da meditirate mnogo godina. Zatim, u dvadesetom veku, sa naletom tehnološkog razvoja, veliki majstori vedskog sveta primetili su odvojenost između tela i uma."
Ako prekrstimo noge da napravimo mentalni vakum, što je glavni uslov za meditaciju, dešava se da smo plen cikličkih misli, misli koje nas odvode od sadašnjosti, odvlače nas; možda u nekim ređim slučajevima uspemo da dostignemo mentalni vakum, ali sa tačke gledišta pulsiranja energije imamo veoma niske energije i stoga su se dinamičke meditacije rodile sa Ošom, Krišnamurtijem, Gandijem, koji je, međutim, imao druge obaveze, koje su u suštini morao da uvede nove tehnike za duhovni svet kako bi čoveka vratio u dodir sa telom: tu su se rodile dinamične meditacije. Pokret koji je napravljen da izgubi kontrolu uma nad nama, poveća vitalnu energiju, posmatrano u smislu pojačanog disanja, harmonije pokreta, pokretljivosti.
Hodanje je prvi od harmonskih pokreta. Guainazzi objašnjava kako nas to gura da razvijamo misli, da razmišljamo, pa čak i meditiramo: „Hodanje je čin pokreta koji nas dovodi u kontakt sa nogama – tera ih da idu, koje su sa karlicom deo tela koji smo imali da ih odviknemo, ukrotimo, blokiramo da nas zaustave. Tokom šetnje ponovo počinjemo da ih pomeramo, ne pravimo pokrete poput teretane ili više mehaničkih pokreta“.
Prevod teksta:
https://www.eticamente.net/73979/camminare-fa-meditare-ed-entrare-dentro-noi-stessi.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Hodanje je prvi od harmonskih pokreta. Guainazzi objašnjava kako nas to gura da razvijamo misli, da razmišljamo, pa čak i meditiramo: „Hodanje je čin pokreta koji nas dovodi u kontakt sa nogama – tera ih da idu, koje su sa karlicom deo tela koji smo imali da ih odviknemo, ukrotimo, blokiramo da nas zaustave. Tokom šetnje ponovo počinjemo da ih pomeramo, ne pravimo pokrete poput teretane ili više mehaničkih pokreta“.
Prevod teksta:
https://www.eticamente.net/73979/camminare-fa-meditare-ed-entrare-dentro-noi-stessi.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
