Zahtevi za rad, čak i za rad na daljinu, mogu biti iscrpljeni u odsustvu psihofizičke ravnoteže. Oni takođe mogu izazvati hronični umor, čak i ako smo dobrog zdravlja, jer kapi na kraju erodiraju kamen. Kako znati da li ste preopterećeni poslom?
Sindrom sagorevanja
Decenijama je sindrom sagorevanja sve prisutniji na različitim radnim mestima: stvara bolesno raspoloženje, izmenjeno stresom na poslu ili hroničnim umorom.
Drugim rečima, to je ekstremni odgovor na hronični stres koji se oblikuje na radnom mestu, sa posledicama na individualnom nivou koje direktno utiču na organizacione i društvene interese.
Termin „burnout” počeo je da se koristi 1977. godine, kada ga je Kristina Maslah, američki psiholog, stručnjak i istraživač, predstavila na konferenciji pred Američkim udruženjem psihologa.
Maslah i njegova koleginica Suzan Džekson definišu ovaj sindrom kao reakciju ponašanja na stres na poslu, koju karakteriše emocionalna iscrpljenost, nemar ili nezainteresovanost za ophođenje sa klijentima i korisnicima i teškoće u ličnom ispunjenju.
Kako znati da li ste preopterećeni poslom
Danas u mnogim profesijama ili zanatima srećemo takozvani sindrom sagorevanja koji nije uvek posledica preopterećenosti poslom. U stvari, ovo nije najčešći uzrok sagorevanja, već obavljanje posla koji demotiviše na kognitivnom i emocionalnom nivou.
Drugim rečima, stres je povezan sa mnogim faktorima svakodnevnog života, a sagorevanje je jedan od oblika hroničnog stresa na poslu. Da biste prepoznali ovaj sindrom, dobro je obratiti pažnju na sledeće simptome.
Decenijama je sindrom sagorevanja sve prisutniji na različitim radnim mestima: stvara bolesno raspoloženje, izmenjeno stresom na poslu ili hroničnim umorom.
Drugim rečima, to je ekstremni odgovor na hronični stres koji se oblikuje na radnom mestu, sa posledicama na individualnom nivou koje direktno utiču na organizacione i društvene interese.
Termin „burnout” počeo je da se koristi 1977. godine, kada ga je Kristina Maslah, američki psiholog, stručnjak i istraživač, predstavila na konferenciji pred Američkim udruženjem psihologa.
Maslah i njegova koleginica Suzan Džekson definišu ovaj sindrom kao reakciju ponašanja na stres na poslu, koju karakteriše emocionalna iscrpljenost, nemar ili nezainteresovanost za ophođenje sa klijentima i korisnicima i teškoće u ličnom ispunjenju.
Kako znati da li ste preopterećeni poslom
Danas u mnogim profesijama ili zanatima srećemo takozvani sindrom sagorevanja koji nije uvek posledica preopterećenosti poslom. U stvari, ovo nije najčešći uzrok sagorevanja, već obavljanje posla koji demotiviše na kognitivnom i emocionalnom nivou.
Drugim rečima, stres je povezan sa mnogim faktorima svakodnevnog života, a sagorevanje je jedan od oblika hroničnog stresa na poslu. Da biste prepoznali ovaj sindrom, dobro je obratiti pažnju na sledeće simptome.
- Fizička iscrpljenost
- Migrena
- Hronični umor
- Dobijanje na težini
- Nedostatak apetita
- Bolovi u mišićima
- Gastrointestinalni poremećaj
- Promene u menstrualnom ciklusu
- Mentalna iscrpljenost
- Umor
- Tug
- Nesanica
- Anksioznost
- Depresija
- Razdražljivost
- Manjak energije
- Emocionalna iscrpljenost
- Osjećaj nesposobnosti
Da biste saznali da li ste opterećeni poslom, morate se zapitati kako vaša interpretacija stvarnosti posla utiče na postizanje ciljeva i kako ovi faktori utiču na vaše raspoloženje.
Ne sme se izgubiti iz vida da uzroci zavise i od vrste organizacione i institucionalne strukture u kojoj se radi.
Ako ne osećamo podršku u svojim radnim obavezama i ako postoji loša komunikacija sa kolegama ili nadređenima, mogli bismo biti izloženi emocionalnoj iscrpljenosti i međuljudskim sukobima.
Ako vas posao čini ljutim, agresivnim, frustriranim i neprijateljskim, a osećate veliki pritisak na sebe, potrebno je da prestanete i pokrenete promene koje sprečavaju da situacija postane hronična. Isto tako, regulišu i sprečavaju fizičke i emocionalne bolesti.
Posledice sindroma sagorevanja
Ako patite od sindroma sagorevanja, prema psihologu Anabeli Martinez Perez, posledice u ponašanju se manifestuju u gubitku proaktivnosti i navika koje su štetne po zdravlje, kao što je zloupotreba uzbudljivih supstanci. Što se tiče fizioloških poremećaja, postoje:
Ako vam je dijagnostikovan sindrom sagorevanja, važno je da primenite strategije suočavanja, kao što je ispuštanje para sa voljenim osobama, uključivanje u nove aktivnosti u slobodno vreme, jasni u vezi sa situacijom i držanje podalje od nje dok se ne može upravljati zdravo.
Samosvest je neophodna za suočavanje sa stresom na poslu i regulisanje emocija; u slučaju patnje, ne smemo da pobegnemo od problema, već da se sa njim mirno suočimo. Ovo je smernica za lišavanje energije i nesmetanu obradu.
Na organizacionom nivou, neophodno je identifikovati radnika sa sagorevanjem kako bi se sprečili njegovi efekti kroz informisanje i podučavanje strategija suočavanja. Identifikujte profesionalne uzroke koji dovode do sindroma, kao što su uznemiravanje na radnom mestu, loše upravljanje organizacionom klimom, toksično radno okruženje itd.
Psihološka pomoć se takođe može tražiti da bi se dijagnostikovao, sprečio ili obradio sindrom. Emocionalno zdravlje je neophodno da bi naši životi bili regulisani i oslobođeni emocionalnog opterećenja.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/sopraffatti-dal-lavoro-campanelli-dallarme/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Ne sme se izgubiti iz vida da uzroci zavise i od vrste organizacione i institucionalne strukture u kojoj se radi.
Ako ne osećamo podršku u svojim radnim obavezama i ako postoji loša komunikacija sa kolegama ili nadređenima, mogli bismo biti izloženi emocionalnoj iscrpljenosti i međuljudskim sukobima.
Ako vas posao čini ljutim, agresivnim, frustriranim i neprijateljskim, a osećate veliki pritisak na sebe, potrebno je da prestanete i pokrenete promene koje sprečavaju da situacija postane hronična. Isto tako, regulišu i sprečavaju fizičke i emocionalne bolesti.
Posledice sindroma sagorevanja
Ako patite od sindroma sagorevanja, prema psihologu Anabeli Martinez Perez, posledice u ponašanju se manifestuju u gubitku proaktivnosti i navika koje su štetne po zdravlje, kao što je zloupotreba uzbudljivih supstanci. Što se tiče fizioloških poremećaja, postoje:
- Čirevi
- Glavobolja
- Hipertenzija
- Zubobolja
- Bolesti mišića
- Seksualne disfunkcije
- Prolazni gubitak glasa
Ako vam je dijagnostikovan sindrom sagorevanja, važno je da primenite strategije suočavanja, kao što je ispuštanje para sa voljenim osobama, uključivanje u nove aktivnosti u slobodno vreme, jasni u vezi sa situacijom i držanje podalje od nje dok se ne može upravljati zdravo.
Samosvest je neophodna za suočavanje sa stresom na poslu i regulisanje emocija; u slučaju patnje, ne smemo da pobegnemo od problema, već da se sa njim mirno suočimo. Ovo je smernica za lišavanje energije i nesmetanu obradu.
Na organizacionom nivou, neophodno je identifikovati radnika sa sagorevanjem kako bi se sprečili njegovi efekti kroz informisanje i podučavanje strategija suočavanja. Identifikujte profesionalne uzroke koji dovode do sindroma, kao što su uznemiravanje na radnom mestu, loše upravljanje organizacionom klimom, toksično radno okruženje itd.
Psihološka pomoć se takođe može tražiti da bi se dijagnostikovao, sprečio ili obradio sindrom. Emocionalno zdravlje je neophodno da bi naši životi bili regulisani i oslobođeni emocionalnog opterećenja.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/sopraffatti-dal-lavoro-campanelli-dallarme/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
