Treba imati alternativu. I ne naglašavati svoju zavisnost od nekoga.
Treba imati alternativu. I ne naglašavati svoju zavisnost od nekoga.
Ako vam je zaista potrebno nešto: u ljubavi, u novcu, u odnosu s nekim, to ne treba ni u kom slučaju naglašavati. Govoriti i pokazivati da ste u nezavidnom položaju. "Zaista mi treba novac, treba mi posao!", "Ne mogu da živim bez tebe, ako odeš, ja ću umrijeti!", "Ja sam veoma usamljen, ne mogu da živim bez tvog prijateljstva" ... Možda se i ne govori tako, već da se svim svojim izgledom i ponašanjem emituje svoja potreba i očajna situacija.
A onda dobijate komadiće, ogriske i sitne monete. Štaviše, oni koji su se udostojili da vam daju nešto, smatraće se dobročiniteljima i zahtijevaće vječnu zahvalnost ili okrutnu eksploataciju.
Tako je izdavač eksploatatisao Dostojevskog. Dostojevskom je plaćao deset puta manje nego Tolstoju. Zašto? Zato što je Tolstoj bio grof, on je imao svoje imanje i svoj novac. Mogao je da piše, a mogao je i da ne piše. Mogao je prodavati svoje rukopise, a mogao je i ne prodavati. Nije zavisio od izdavača. Bio je slobodan.
A Dostojevski je bio bivši osuđenik, kockar i nije imao drugih izvora prihoda osim pisanja. Bio je potpuno zavisan od izdavača, u tome je stvar. Izdavač je to dobro znao i koristo je takvo stanje stvari. Plaćao ga je grošima i prisilio da radi danonoćno - jer je pisac često uzimao honorare unaprijed. Trebao mu je novac.
Ako pokažemo da nam nešto strašno treba, "izdavači" će to koristiti. I davaće nam groš za naš rad. Siromahu je i to dovoljno! Trebao bi biti zahvalan što su mu išta dali. Nježno se osmjehnuli, potapšali po obrazu, pokazali pažnju. Jer siromah nema alternativu. Nikome nije potreban.
A onda dobijate komadiće, ogriske i sitne monete. Štaviše, oni koji su se udostojili da vam daju nešto, smatraće se dobročiniteljima i zahtijevaće vječnu zahvalnost ili okrutnu eksploataciju.
Tako je izdavač eksploatatisao Dostojevskog. Dostojevskom je plaćao deset puta manje nego Tolstoju. Zašto? Zato što je Tolstoj bio grof, on je imao svoje imanje i svoj novac. Mogao je da piše, a mogao je i da ne piše. Mogao je prodavati svoje rukopise, a mogao je i ne prodavati. Nije zavisio od izdavača. Bio je slobodan.
A Dostojevski je bio bivši osuđenik, kockar i nije imao drugih izvora prihoda osim pisanja. Bio je potpuno zavisan od izdavača, u tome je stvar. Izdavač je to dobro znao i koristo je takvo stanje stvari. Plaćao ga je grošima i prisilio da radi danonoćno - jer je pisac često uzimao honorare unaprijed. Trebao mu je novac.
Ako pokažemo da nam nešto strašno treba, "izdavači" će to koristiti. I davaće nam groš za naš rad. Siromahu je i to dovoljno! Trebao bi biti zahvalan što su mu išta dali. Nježno se osmjehnuli, potapšali po obrazu, pokazali pažnju. Jer siromah nema alternativu. Nikome nije potreban.
Potrebna je alternativa. Potrebne su druge mogućnosti. Drugačija komunikacija. A ako toga još nema, ni u kom slučaju ne treba naglašavati svoju zavisnost i ekstremnu potrebu za nečim. To će nažalost, iskoristiti. Čak i dobri ljudi plaćanje za naš rad ili dobar odnos prema nama smatraće milostinjom sa njihove strane. I očekivaće zahvalnost. Mi smo sami govorili o svom zavisnom položaju ...
Tako funkcionišu ljudi. Da biste dobili nešto, morate biti sigurni, imati alternativu ili barem ne govoriti o svojoj zavisnosti. Ne treba tražiti milostinju, već tražiti adekvatno plaćanje. Uvažavajući odnos. A siromašne ne uvažavaju. Uvažavaju slobodne.
Anna Kirjanova
Prevod teksta: https://lifedeeper.ru/post/2959-nishhim-dajut-melkie-monety/
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
Tako funkcionišu ljudi. Da biste dobili nešto, morate biti sigurni, imati alternativu ili barem ne govoriti o svojoj zavisnosti. Ne treba tražiti milostinju, već tražiti adekvatno plaćanje. Uvažavajući odnos. A siromašne ne uvažavaju. Uvažavaju slobodne.
Anna Kirjanova
Prevod teksta: https://lifedeeper.ru/post/2959-nishhim-dajut-melkie-monety/
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
