Važno je šta drugi osećaju.
Jedna od stvari koja najviše ometa našu komunikaciju sa drugima je to što jednostavno ne znamo kako da zaista slušamo.
Više od jednom ili dva puta sam davao svoje dragocene (kako mi se tada činilo) savete rodbini i prijateljima, a da ih nisam ni saslušao do kraja, i ne razumejući u potpunosti njihove prilike i situaciju u kojoj se nalaze. Nije iznenađujuće što je moj savet bio uglavnom beskorisan, jer se zasnivao na mom ograničenom razumevanju situacije.
Postoji još jedan problem - mnogo ozbiljniji... Kada vam neko opiše svoj problem, koji vi samo delimično uočavate i razumete, vi mu pristupate samo i isključivo sa racionalne tačke gledišta. Da, da, uprkos činjenici da ste ovaj problem sagledali samo delimično, ipak insistirate da se njegovom rešavanju mora pristupiti sa stanovišta logike i racionalnosti. Ali da li znate šta propuštate? Emocije. Emocije vašeg sagovornika.
Odnosno, kada ova osoba pokuša da zatraži vašu pomoć kako bi donela neku odluku, sve što treba da uradite je da razmotrite ovaj problem sa stanovišta logike i racionalnosti, čak i ne uzimate u obzir emocije te osobe, a još više - onih ljudi sa kojima mora da komunicira.
Time odmah zadajete dvostruki udarac osobi koja vam se obratila za pomoć. Pre svega, obmanjujete njegova očekivanja. Zbog jednostrane percepcije njegovog problema, najverovatnije ga jednostavno ne možete rešiti.
I, drugo, vi mu uskraćujete banalan ljudski odnos, poričući emocionalno iskustvo sagovornika i tvrdeći da se njegov problem može rešiti samo uz pomoć logike. Čineći to, potpuno negirate njegovo emocionalno stanje i pokušavate da ga naterate da prizna da njegov problem postoji samo na racionalnom nivou, iako to često uopšte nije slučaj.
Da svi problemi postoje samo na racionalnom planu, bilo bi nam mnogo lakše da ih rešavamo, a ne bi nam doneli toliko stresa i negativnosti. Ali ovo nije baš tako (ili uopšte nije - u zavisnosti od toga kako izgleda). Sve u našem životu ima emocionalni uticaj na nas na ovaj ili onaj način, i to treba da prepoznamo i prihvatimo.
Važno je šta ljudi osećaju. A jedan od glavnih problema u komunikaciji je to što kada sami nekome pričamo o svojim nevoljama, očekujemo da će nas ta osoba čuti na emotivnom nivou, dok tuđe probleme sagledava samo na površnom, racionalnom nivou.
Više od jednom ili dva puta sam davao svoje dragocene (kako mi se tada činilo) savete rodbini i prijateljima, a da ih nisam ni saslušao do kraja, i ne razumejući u potpunosti njihove prilike i situaciju u kojoj se nalaze. Nije iznenađujuće što je moj savet bio uglavnom beskorisan, jer se zasnivao na mom ograničenom razumevanju situacije.
Postoji još jedan problem - mnogo ozbiljniji... Kada vam neko opiše svoj problem, koji vi samo delimično uočavate i razumete, vi mu pristupate samo i isključivo sa racionalne tačke gledišta. Da, da, uprkos činjenici da ste ovaj problem sagledali samo delimično, ipak insistirate da se njegovom rešavanju mora pristupiti sa stanovišta logike i racionalnosti. Ali da li znate šta propuštate? Emocije. Emocije vašeg sagovornika.
Odnosno, kada ova osoba pokuša da zatraži vašu pomoć kako bi donela neku odluku, sve što treba da uradite je da razmotrite ovaj problem sa stanovišta logike i racionalnosti, čak i ne uzimate u obzir emocije te osobe, a još više - onih ljudi sa kojima mora da komunicira.
Time odmah zadajete dvostruki udarac osobi koja vam se obratila za pomoć. Pre svega, obmanjujete njegova očekivanja. Zbog jednostrane percepcije njegovog problema, najverovatnije ga jednostavno ne možete rešiti.
I, drugo, vi mu uskraćujete banalan ljudski odnos, poričući emocionalno iskustvo sagovornika i tvrdeći da se njegov problem može rešiti samo uz pomoć logike. Čineći to, potpuno negirate njegovo emocionalno stanje i pokušavate da ga naterate da prizna da njegov problem postoji samo na racionalnom nivou, iako to često uopšte nije slučaj.
Da svi problemi postoje samo na racionalnom planu, bilo bi nam mnogo lakše da ih rešavamo, a ne bi nam doneli toliko stresa i negativnosti. Ali ovo nije baš tako (ili uopšte nije - u zavisnosti od toga kako izgleda). Sve u našem životu ima emocionalni uticaj na nas na ovaj ili onaj način, i to treba da prepoznamo i prihvatimo.
Važno je šta ljudi osećaju. A jedan od glavnih problema u komunikaciji je to što kada sami nekome pričamo o svojim nevoljama, očekujemo da će nas ta osoba čuti na emotivnom nivou, dok tuđe probleme sagledava samo na površnom, racionalnom nivou.
Da li postoji rešenje za ovaj problem? Postoji, i vrlo je jednostavno - samo moramo naučiti da slušamo i čujemo ljude stvarno. Moramo naučiti da prihvatimo sve što nam drugi ljudi govore, a ne samo ono što prenesu rečima – posebno kada govore o svojim problemima i nevoljama. Štaviše, kada to radimo, već u izvesnoj meri rešavamo emotivni deo problema ovih ljudi. Postajemo za njih svojevrsno ogledalo u kome mogu da vide svoje emocije, i tako razumeju šta da rade sa njima.
Uzgred, ovaj pristup će vam istovremeno pomoći da se konačno oslobodite sklonosti vrednovanju. Ponekad, jedva čuvši kako čovek govori o svojim problemima, mi, čak i ne pokušavajući da ih razumemo, okrenemo negativnim i optužujućim vrednosnim sudovima koji nikako ne mogu da pomognu čoveku, već ga samo mogu ogorčiti.
Ali ako, umesto da odmah isprobamo mantiju sudije, prvo pokušamo da razumemo emocionalno stanje sagovornika, možemo da pokažemo veliku empatiju i brigu prema njemu, i damo mu zaista praktičan savet na osnovu iskustva i veština.
Hajde da počnemo da slušamo stvarno - i možda će nam ovo pomoći da razumemo šta osećamo jedni prema drugima ... i više!
Prevod teksta: https://www.bebamur.com/blog/8-znakova-visoke-inteligencije-koje-ne-mozete-lazirati-koliko-ih-imate
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Uzgred, ovaj pristup će vam istovremeno pomoći da se konačno oslobodite sklonosti vrednovanju. Ponekad, jedva čuvši kako čovek govori o svojim problemima, mi, čak i ne pokušavajući da ih razumemo, okrenemo negativnim i optužujućim vrednosnim sudovima koji nikako ne mogu da pomognu čoveku, već ga samo mogu ogorčiti.
Ali ako, umesto da odmah isprobamo mantiju sudije, prvo pokušamo da razumemo emocionalno stanje sagovornika, možemo da pokažemo veliku empatiju i brigu prema njemu, i damo mu zaista praktičan savet na osnovu iskustva i veština.
Hajde da počnemo da slušamo stvarno - i možda će nam ovo pomoći da razumemo šta osećamo jedni prema drugima ... i više!
Prevod teksta: https://www.bebamur.com/blog/8-znakova-visoke-inteligencije-koje-ne-mozete-lazirati-koliko-ih-imate
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
