Ekologija života. Ljudi : Ko od vas nije rekao frazu „ sreća voli tišinu“, misleći da je loše hvaliti se svojim dostignućima? Ko od vas nije izgrdio prijatelja ili devojku kada su pričali kako se divne stvari odvijaju u životu? Ko se od vas nije plašio da pokaže drugima trenutke svoje dobrote, misleći da će demonstracija sreće sve uništiti?
Ko od vas nije rekao frazu „sreća voli tišinu“, misleći da je loše hvaliti se svojim dostignućima? Ko od vas nije izgrdio prijatelja ili devojku kada su pričali kako se divne stvari odvijaju u životu? Ko se od vas nije plašio da pokaže drugima trenutke svoje dobrote, misleći da će demonstracija sreće sve uništiti?
Sreća ne voli tišinu, vi ste ti koji volite ovo uverenje.
O otkriće! Ovo nije istina. To je samo verovanje. Tvoje. Lično. Pojedinačno. Jedno od mnogih. To je isto što i kolektivno nesvesno.
Ako ljudi saznaju za materijalno blagostanje, kako da će to da se pokvari. „Ono čime se hvališ, bez toga ćeš ostati“ od kada to ide?
Ako ljudi vide ljubav i porodično blagostanje, neko će sigurno doneti štetu, jer okolo ima samo zavidnih ljudi. Iz kojih vekova je ova „narodna mudrost“?
Ako glasno proglašavate svoje uspehe, šta ste onda, izskočnica? „Jednostavnost i skromnost u javnom i privatnom životu“ – nije li ovo jedna od tačaka Povelje Svesaveznog lenjinističkog komunističkog saveza omladine?
Da li i dalje mislite da ste svesno izabrali da sreću čuvate u tišini? Vaši nesvesni strahovi su to izabrali za vas. Vi čak i ne analizirate ovo uverenje, samo ga uzimate zdravo za gotovo. Ovo je program.
A ako napustite program i razmislite ...
Da li znate priče o srećnim i uspešnim ljudima koji su pričali o sebi? Znate li priče kada sreća nije ćutala?
Možda su ti ljudi govorili ne samo o svom stvarnom uspehu, već i o hiljadu neuspeha na putu do njega. Ali na koga pomislite kada pomislite na javne izjave ljudi o njihovom unutrašnjem stanju „dobro sam“? Možda Steve Jobs? Ili Ričard Gir? Ili Nik Vujičić? Ili se možda sećate priča o pravoj ljubavi?
Ako se setite svih citata i intervjua koje množite na društvenim mrežama, nisu li to masovne izjave ovih ljudi da je „sa mnom sve u redu i znam kako da stignem”?
Samoostvarene ličnosti ne oklevaju da javno zahvale sebi i svetu za stanje harmonije u koje su došle.
A kako su stvarali svi Majstori? Za dobru i lošu sreću, zar ne? Sva svoja osećanja i iskustva odražavali su u pesmama, slikama, filmovima, knjigama, muzici. Nisu ćutali! Kakav bi svet bio da svi talentovani ljudi ćute?
Osim toga, svako ima svoju sreću. Neko to, zbog svojih posebnosti, doživljava iznutra, neko to svom snagom emituje u svet. Svi smo jedinstveni, tako da je jedinstvena i naša sreća i način na koji se ona živi i izražava.
Dalje... Znate li ljude koji ćute ne o svojoj sreći, već o svojoj nesreći? Koliko je takvih ljudi? Koliko je onih koji ćute o svom bolu, o svojoj tuzi, o nasilju i besparici, o gubitku voljene osobe, o smrti kućnog ljubimca, o nezaposlenosti i zavisnosti? Koliko ljudi koji se muče u sebi, ali se ne obraćaju psiholozima, ne odlaze u policiju, ne traže pomoć od rođaka?
Da li samo sreća ćuti, ili ovo uverenje utišava i nesreću? Koliko se tragedija dogodilo zbog činjenice da osoba nikome nije rekla o svojoj nesreći?!
A šta mislite o tim ljudima koji još ne daju glas svojoj nesreći? Da li poznajete ljude koji govore o svojoj patnji? Da li se saosećate prema onima koji traže pomoć za lečenje dece ili spasavanje životinja? Nesreća vrlo često ne ćuti, i to je u redu.
Moramo biti iskreni prema sebi i prema svetu, tada je jedinstvo poruke i odgovora moguće.
Štaviše, najverovatnije volite čuvenu frazu E.M.Remarkua „U mračnim vremenima, svetli ljudi su jasno vidljivi“.
Sreća ne voli tišinu, vi ste ti koji volite ovo uverenje.
O otkriće! Ovo nije istina. To je samo verovanje. Tvoje. Lično. Pojedinačno. Jedno od mnogih. To je isto što i kolektivno nesvesno.
Ako ljudi saznaju za materijalno blagostanje, kako da će to da se pokvari. „Ono čime se hvališ, bez toga ćeš ostati“ od kada to ide?
Ako ljudi vide ljubav i porodično blagostanje, neko će sigurno doneti štetu, jer okolo ima samo zavidnih ljudi. Iz kojih vekova je ova „narodna mudrost“?
Ako glasno proglašavate svoje uspehe, šta ste onda, izskočnica? „Jednostavnost i skromnost u javnom i privatnom životu“ – nije li ovo jedna od tačaka Povelje Svesaveznog lenjinističkog komunističkog saveza omladine?
Da li i dalje mislite da ste svesno izabrali da sreću čuvate u tišini? Vaši nesvesni strahovi su to izabrali za vas. Vi čak i ne analizirate ovo uverenje, samo ga uzimate zdravo za gotovo. Ovo je program.
A ako napustite program i razmislite ...
Da li znate priče o srećnim i uspešnim ljudima koji su pričali o sebi? Znate li priče kada sreća nije ćutala?
Možda su ti ljudi govorili ne samo o svom stvarnom uspehu, već i o hiljadu neuspeha na putu do njega. Ali na koga pomislite kada pomislite na javne izjave ljudi o njihovom unutrašnjem stanju „dobro sam“? Možda Steve Jobs? Ili Ričard Gir? Ili Nik Vujičić? Ili se možda sećate priča o pravoj ljubavi?
Ako se setite svih citata i intervjua koje množite na društvenim mrežama, nisu li to masovne izjave ovih ljudi da je „sa mnom sve u redu i znam kako da stignem”?
Samoostvarene ličnosti ne oklevaju da javno zahvale sebi i svetu za stanje harmonije u koje su došle.
A kako su stvarali svi Majstori? Za dobru i lošu sreću, zar ne? Sva svoja osećanja i iskustva odražavali su u pesmama, slikama, filmovima, knjigama, muzici. Nisu ćutali! Kakav bi svet bio da svi talentovani ljudi ćute?
Osim toga, svako ima svoju sreću. Neko to, zbog svojih posebnosti, doživljava iznutra, neko to svom snagom emituje u svet. Svi smo jedinstveni, tako da je jedinstvena i naša sreća i način na koji se ona živi i izražava.
Dalje... Znate li ljude koji ćute ne o svojoj sreći, već o svojoj nesreći? Koliko je takvih ljudi? Koliko je onih koji ćute o svom bolu, o svojoj tuzi, o nasilju i besparici, o gubitku voljene osobe, o smrti kućnog ljubimca, o nezaposlenosti i zavisnosti? Koliko ljudi koji se muče u sebi, ali se ne obraćaju psiholozima, ne odlaze u policiju, ne traže pomoć od rođaka?
Da li samo sreća ćuti, ili ovo uverenje utišava i nesreću? Koliko se tragedija dogodilo zbog činjenice da osoba nikome nije rekla o svojoj nesreći?!
A šta mislite o tim ljudima koji još ne daju glas svojoj nesreći? Da li poznajete ljude koji govore o svojoj patnji? Da li se saosećate prema onima koji traže pomoć za lečenje dece ili spasavanje životinja? Nesreća vrlo često ne ćuti, i to je u redu.
Moramo biti iskreni prema sebi i prema svetu, tada je jedinstvo poruke i odgovora moguće.
Štaviše, najverovatnije volite čuvenu frazu E.M.Remarkua „U mračnim vremenima, svetli ljudi su jasno vidljivi“.
A kako biste ih videli da se bistri ljudi plaše da se pokažu? Ako su se plašili da otkriju svoja uverenja, svoj odnos prema svetu? Da nisu pričali o svojim pobedama i porazima? Kako biste razumeli da su ti ljudi bistri, da nisu pričali o svom životu, o svojim prevazilaženjima i zaključcima do kojih su došli? Kako ste mogli da shvatite njihovu mudrost?
Kad bi svi ljudi ćutali o svojoj sreći, kako biste u svojim teškim vremenima znali da postoji? Kako biste znali šta je ljubav ako je nikada niste iskusili, a niko vam o njoj ne bi rekao?
„U početku beše Reč, i reč beše u Boga, i Reč beše Bog“ (Jovanjevanđelje, gl.1)
Kad bi svi ljudi ćutali o svojoj sreći, kako biste u svojim teškim vremenima znali da postoji? Kako biste znali šta je ljubav ako je nikada niste iskusili, a niko vam o njoj ne bi rekao?
„U početku beše Reč, i reč beše u Boga, i Reč beše Bog“ (Jovanjevanđelje, gl.1)
Ko oseća vezu sa Višim Ja, on govori. Da biste bili otvoreni, morate imati apsolutno poverenje u svet. Da bi bio srećan, čovek mora da zrači srećom.
Ko živi sa osećajem odvojenosti, ko ne veruje u mudrost univerzuma, ko ne veruje u sebe, plaši se. Plaši se svega - života, zavidnih ljudi, neprijatelja, ogovaranja, plašenja, neuspeha itd. Život nije u poverenju, već u strahu. A strah u glavi se uvek realizuje u stvarnosti.
Sreća voli da bude i zvuči. Neka ovo bude tvoje novo uverenje.
Autor: Lilia Akhremchik
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/120309-schastie-ne-lyubit-tishinu
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Ko živi sa osećajem odvojenosti, ko ne veruje u mudrost univerzuma, ko ne veruje u sebe, plaši se. Plaši se svega - života, zavidnih ljudi, neprijatelja, ogovaranja, plašenja, neuspeha itd. Život nije u poverenju, već u strahu. A strah u glavi se uvek realizuje u stvarnosti.
Sreća voli da bude i zvuči. Neka ovo bude tvoje novo uverenje.
Autor: Lilia Akhremchik
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/120309-schastie-ne-lyubit-tishinu
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
