Zamislite situaciju u kojoj su ljudi raskinuli i jedan se očigledno oseća uvređenim. Ogorčenost na roditelja, partnera, devojku, voljenu osobu, šefa, zaposlenog - nije važno. Važno je da se osoba oseća uvređenom.
Odnosno, uvređen je, praktično ubeđen da ta druga strana greši i sa njim i da je prirodno loša, postupila je nepravedno.
Šta kaže?
A govori upravo suprotno.
Ako ste uvređeni, onda je to upravo ono što vam nedostaje, vi ste ti koji imate "nedostatak" nakon rastanka. Evo istine. To znači da niste shvatili da vam je u ovoj vezi dato više nego što ste trošili. O tome se radi o ogorčenosti.
Ako vas boli, kiseonik vam je isključen. Vi ste bili velikodušno nadareni u ovim vezama i možda, ali pre jeste, VI uopšte niste cenili, niste shvatili velikodušnost, značaj onoga što vam je ta osoba dala - VI ste samo uzeli, "parazitirali".
Iako vam čovek može posvetiti samo kvalitativnu pažnju, svoje vreme, pravu cenu i energetski kvalitet ovoga saznaćete kada ga izgubite.
Dakle, ako STE zloupotrebili raspoloženje prema vama, rastanak sve stavlja na svoje mesto: uvredu oseća onaj ko je uzeo više, a nije to shvatio.
Ma šta on (njegov ego) mislio o ovoj situaciji, i kako god se pravdao, oseća se loše, pa je ON bio lišen toka: to je istina.
Ako postoji ravnoteža u ovom „uzmi-daj“, onda ne dolazi do ozlojeđenosti – postoji, jednostavno, završetak životnog stadijuma, i otvaranje novih horizonata, ljudi se toplo i relativno lako rastaju.
Ogorčenost, ništa da se „slepi“ – da jednom partneru nije dato više nego bi bilo pošteno za njega. Ali ako je neko primio više, onda je od ovog viška energije zaslepio svoje tvrdnje.
Ako vas neko uvredi što: ne posvećujete dovoljno pažnje, niste dovoljno brižni, onda postoji samo jedan zaključak - vi, naprotiv, na neki način povlađujete svom pretencioznom partneru.
Negde nadigravate pravog sebe – igrali ste „lepo“, prenahranjeni, inače ne bi bilo žalbe, već zahvalnosti. Zahvalnost je dobra mera balansa u odnosima – ravnoteža u sistemu duž ose „uzmi-daj“
Evo vašeg partnera i provocira vas, često ne sluteći, proverava vas na autentičnost, probijajući se:
Ko je naš „dragi“, jesi li sa nama "lepa"? Pa, hajde još.
On to radi da bi vam pokazao, da biste se probili ako previše igrate, da biste konačno postali stvarni, pokazujući svoje prave želje i, što je najvažnije, prolaze.
Ovako se ispoljavaš i vidiš: voleti, ceniti, poštovati ili protestovati i mrzeti – nije bitno.
Važno je da vas to vraća u svest o svojim granicama.
Važno je da vam provokator ili „parazit“ pokaže sadašnjost za danas, za to zahvaljujući njemu.
Možda je uvređen, kažete? Ako mu pokažete svoje granice, možda će biti uvređen.
Da, to će se verovatno dogoditi.
Ali biće mu dobro.
A ako se plašite ovoga, onda dajete manje u vezi - i ne lažete sebe, već se oplemenite i zahvalite za ono što on čini za vas.
Toliko boli ljude da shvate svoju parazitsku prirodu, pa zato uvređeni, po pravilu, žele da ocrne „prestupnika“ da bi se afirmisali i uzdigli u sopstvenim očima, nadoknađujući sopstvenu ranjivost i time sakrili istinu. O njihovom parazitiranju.
Šta kaže?
A govori upravo suprotno.
Ako ste uvređeni, onda je to upravo ono što vam nedostaje, vi ste ti koji imate "nedostatak" nakon rastanka. Evo istine. To znači da niste shvatili da vam je u ovoj vezi dato više nego što ste trošili. O tome se radi o ogorčenosti.
Ako vas boli, kiseonik vam je isključen. Vi ste bili velikodušno nadareni u ovim vezama i možda, ali pre jeste, VI uopšte niste cenili, niste shvatili velikodušnost, značaj onoga što vam je ta osoba dala - VI ste samo uzeli, "parazitirali".
Iako vam čovek može posvetiti samo kvalitativnu pažnju, svoje vreme, pravu cenu i energetski kvalitet ovoga saznaćete kada ga izgubite.
Dakle, ako STE zloupotrebili raspoloženje prema vama, rastanak sve stavlja na svoje mesto: uvredu oseća onaj ko je uzeo više, a nije to shvatio.
Ma šta on (njegov ego) mislio o ovoj situaciji, i kako god se pravdao, oseća se loše, pa je ON bio lišen toka: to je istina.
Ako postoji ravnoteža u ovom „uzmi-daj“, onda ne dolazi do ozlojeđenosti – postoji, jednostavno, završetak životnog stadijuma, i otvaranje novih horizonata, ljudi se toplo i relativno lako rastaju.
Ogorčenost, ništa da se „slepi“ – da jednom partneru nije dato više nego bi bilo pošteno za njega. Ali ako je neko primio više, onda je od ovog viška energije zaslepio svoje tvrdnje.
Ako vas neko uvredi što: ne posvećujete dovoljno pažnje, niste dovoljno brižni, onda postoji samo jedan zaključak - vi, naprotiv, na neki način povlađujete svom pretencioznom partneru.
Negde nadigravate pravog sebe – igrali ste „lepo“, prenahranjeni, inače ne bi bilo žalbe, već zahvalnosti. Zahvalnost je dobra mera balansa u odnosima – ravnoteža u sistemu duž ose „uzmi-daj“
Evo vašeg partnera i provocira vas, često ne sluteći, proverava vas na autentičnost, probijajući se:
Ko je naš „dragi“, jesi li sa nama "lepa"? Pa, hajde još.
On to radi da bi vam pokazao, da biste se probili ako previše igrate, da biste konačno postali stvarni, pokazujući svoje prave želje i, što je najvažnije, prolaze.
Ovako se ispoljavaš i vidiš: voleti, ceniti, poštovati ili protestovati i mrzeti – nije bitno.
Važno je da vas to vraća u svest o svojim granicama.
Važno je da vam provokator ili „parazit“ pokaže sadašnjost za danas, za to zahvaljujući njemu.
Možda je uvređen, kažete? Ako mu pokažete svoje granice, možda će biti uvređen.
Da, to će se verovatno dogoditi.
Ali biće mu dobro.
A ako se plašite ovoga, onda dajete manje u vezi - i ne lažete sebe, već se oplemenite i zahvalite za ono što on čini za vas.
Toliko boli ljude da shvate svoju parazitsku prirodu, pa zato uvređeni, po pravilu, žele da ocrne „prestupnika“ da bi se afirmisali i uzdigli u sopstvenim očima, nadoknađujući sopstvenu ranjivost i time sakrili istinu. O njihovom parazitiranju.
Možda će se neko naljutiti?
Ne!? Kako?! Boli me, boli me, to znači da je onaj drugi loš. Ako je loš, onda greši, jer me to boli?
A ako greši, onda sam ja dobar, ako je neko loš, onda neko mora biti dobar. Pa, onda sam ja dobar. Ovako razmišlja dete.
Dečja svest i infantilizam su izoštreni da uzimaju i konzumiraju, beba je gladna - i ljuta. Povređen je, gladan i hladan, i zahteva, inače jadnik neće preživeti - mali je. Ali jedna od glavnih osobina odrasle osobe, koja ga razlikuje od deteta, je želja i sposobnost davanja.
Da ste dali više, kako mislite, onda ne bi došlo do ozlojeđenosti.
Daješ iz obilja, imaš.
Ako se veza završi, onda to nije problem, ako se želja deli, stvara, daje odrasloj osobi, onda ćete uvek naći način da je ostvarite.
A ako odnos zaista nije bio uravnotežen i uzeli su vam više nego što su dali, onda ćete se na rastanku samo uveriti u to, nećete doživeti uvredu, već olakšanje.
Ako ste, na primer, pomogli nekome na ulici: dali novac, ili prebacili staricu preko puta, ili kupili hleb za prosjaka, VI se ne uvredite što vam on/ona ništa nije dao zauzvrat.
Ne zahtevate zahvalnost, posebno redovno, sam proces davanja vas zadovoljava, a činjenica da je proces prosperiteta završen ni na koji način vas ne vređa.
Ne vraćaš mu se i ne pitaš, da li ti je osoba koju si poklonila zahvalila, da li ti je posvetila toliko pažnje.
Stoga je dobro davati – čak i više nego što se od vas očekuje, tada ćete uvek biti slobodni od ovih ljudi, slobodni u svom davanju, slobodni od očekivanja odgovora, zahvalnosti.
Davanjem ste bogati i velikodušni - a to je moguće ako ste odrasli iznutra i imate.
Po definiciji, imate svest o izobilju, a ne o oskudici.
Ako je davanje samodovoljan i relevantan čin za osobu u izobilju, onda čin koji ga čini nije manipulator, već aktualizator. Davanje je, dakle, jednostran čin, samodovoljan i integralan sam po sebi, ali samo kada je osoba koja ga čini integralna.
Ako davanje nije samodovoljno, već samo polovina procesa, onda je to čin polovičnih, a ne celih, rascepljenih u sebi.
Ljudi koji su u sebi rascepljeni privlače sebi vrstu, jer cela ličnost, možda ne odmah, ali ipak lako prepoznaje manipulatora, „parazita“.
Dva aktualizatora lako koegzistiraju jedan sa drugim, kao dva manipulatora, a manipulator i aktualizator ne mogu postojati zajedno.
Ne!? Kako?! Boli me, boli me, to znači da je onaj drugi loš. Ako je loš, onda greši, jer me to boli?
A ako greši, onda sam ja dobar, ako je neko loš, onda neko mora biti dobar. Pa, onda sam ja dobar. Ovako razmišlja dete.
Dečja svest i infantilizam su izoštreni da uzimaju i konzumiraju, beba je gladna - i ljuta. Povređen je, gladan i hladan, i zahteva, inače jadnik neće preživeti - mali je. Ali jedna od glavnih osobina odrasle osobe, koja ga razlikuje od deteta, je želja i sposobnost davanja.
Da ste dali više, kako mislite, onda ne bi došlo do ozlojeđenosti.
Daješ iz obilja, imaš.
Ako se veza završi, onda to nije problem, ako se želja deli, stvara, daje odrasloj osobi, onda ćete uvek naći način da je ostvarite.
A ako odnos zaista nije bio uravnotežen i uzeli su vam više nego što su dali, onda ćete se na rastanku samo uveriti u to, nećete doživeti uvredu, već olakšanje.
Ako ste, na primer, pomogli nekome na ulici: dali novac, ili prebacili staricu preko puta, ili kupili hleb za prosjaka, VI se ne uvredite što vam on/ona ništa nije dao zauzvrat.
Ne zahtevate zahvalnost, posebno redovno, sam proces davanja vas zadovoljava, a činjenica da je proces prosperiteta završen ni na koji način vas ne vređa.
Ne vraćaš mu se i ne pitaš, da li ti je osoba koju si poklonila zahvalila, da li ti je posvetila toliko pažnje.
Stoga je dobro davati – čak i više nego što se od vas očekuje, tada ćete uvek biti slobodni od ovih ljudi, slobodni u svom davanju, slobodni od očekivanja odgovora, zahvalnosti.
Davanjem ste bogati i velikodušni - a to je moguće ako ste odrasli iznutra i imate.
Po definiciji, imate svest o izobilju, a ne o oskudici.
Ako je davanje samodovoljan i relevantan čin za osobu u izobilju, onda čin koji ga čini nije manipulator, već aktualizator. Davanje je, dakle, jednostran čin, samodovoljan i integralan sam po sebi, ali samo kada je osoba koja ga čini integralna.
Ako davanje nije samodovoljno, već samo polovina procesa, onda je to čin polovičnih, a ne celih, rascepljenih u sebi.
Ljudi koji su u sebi rascepljeni privlače sebi vrstu, jer cela ličnost, možda ne odmah, ali ipak lako prepoznaje manipulatora, „parazita“.
Dva aktualizatora lako koegzistiraju jedan sa drugim, kao dva manipulatora, a manipulator i aktualizator ne mogu postojati zajedno.
Manipulatori se lako vode i navlače na manipulacije istih manipulatora - ovo je strategija opstanka u nepotpunoj prirodi. Dva manipulatora vuku jedan drugome „ćebe” i sve vreme se trude da manje troše, dok manipulatori ostaju uvređeni u svakom scenariju, jer postoji manjkava svest, svest o nedostatku, nedostatku, manjku.
Manipulator uvek „nije dovoljan“. Ovi ljudi su uvređeni po definiciji, puni su rupa i nemoguće ih je zasititi.
A „parazit“ – uvređen, po definiciji, prepoznati sebe kao „parazita“, dvostruko je uvredljiv.
Dakle, ako ste uvređeni, potražite i shvatite gde vam je „ prestupnik “ dao mnogo , dao više nego dovoljno, dao toliko da ste čak potrošili ovaj višak energije da iz njega ispletete ozlojeđenost ili mržnju.
I da oprostite ovde, u prisustvu ozlojeđenosti, trebate sami.
Uostalom, ako se pogleda „dvaput“, vidi se sledeće: uvređeni smo ne na njega, već na sebe, na ono što smo očekivali i nameravali ono što nam ta osoba nije planirala dati.
To jest, možete biti uvređeni svojom glupošću, infantilnošću, razboritošću, kukavičlukom, lukavstvom, nekompetentnošću, rasipništvom. To je ono što treba da oprostite sebi.
Uz pomoć drugog, mogli smo da se uverimo u to – zahvalnost prema njemu treba da bude od nas, a ne ogorčenost.
Oprosti sebi, blesav, mali, kao da si oprostio svom voljenom detetu. Tada ćete otkriti da više nikome ne treba opraštati.
Ona zaista leči.
Autor: Natalia Valitskaia
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/134783-chto-rasskazhet-pro-vas-vasha-obida-ili-kogo-proschat-budem
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Manipulator uvek „nije dovoljan“. Ovi ljudi su uvređeni po definiciji, puni su rupa i nemoguće ih je zasititi.
A „parazit“ – uvređen, po definiciji, prepoznati sebe kao „parazita“, dvostruko je uvredljiv.
Dakle, ako ste uvređeni, potražite i shvatite gde vam je „ prestupnik “ dao mnogo , dao više nego dovoljno, dao toliko da ste čak potrošili ovaj višak energije da iz njega ispletete ozlojeđenost ili mržnju.
I da oprostite ovde, u prisustvu ozlojeđenosti, trebate sami.
Uostalom, ako se pogleda „dvaput“, vidi se sledeće: uvređeni smo ne na njega, već na sebe, na ono što smo očekivali i nameravali ono što nam ta osoba nije planirala dati.
To jest, možete biti uvređeni svojom glupošću, infantilnošću, razboritošću, kukavičlukom, lukavstvom, nekompetentnošću, rasipništvom. To je ono što treba da oprostite sebi.
Uz pomoć drugog, mogli smo da se uverimo u to – zahvalnost prema njemu treba da bude od nas, a ne ogorčenost.
Oprosti sebi, blesav, mali, kao da si oprostio svom voljenom detetu. Tada ćete otkriti da više nikome ne treba opraštati.
Ona zaista leči.
Autor: Natalia Valitskaia
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/134783-chto-rasskazhet-pro-vas-vasha-obida-ili-kogo-proschat-budem
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
