Kada loše spavamo, skloni smo da se osjećamo umorno, iscrpljeno i mentalno usporeni... Pogrešno odmaranje može imati ozbiljne posledice po fizičko i psihičko zdravlje. Šta se dešava sa našim neuronima kada spavamo?
Nauka je više puta pokazala da je san vitalna funkcija. Produženi nedostatak dubokog, mirnog sna zapravo može biti smrtonosan. U ovom članku pokušaćemo da odgovorimo na pitanje: šta se dešava sa neuronima kada spavamo?
Šta se dešava sa neuronima kada spavamo?
Studija objavljena u časopisu Nature Communications navodi da san povećava sposobnost hromozoma da smanje genetska oštećenja neurona. Između ostalog, nudi neka moguća objašnjenja za svrhu spavanja:
Spavanje i mozak
Prema citiranoj studiji, oštećenja koja se javljaju tokom dana u DNK moždanih ćelija optimalno se popravljaju tokom spavanja. Kada spavamo, dakle, smanjuje se stepen genetskog oštećenja neurona, a samim tim i mogućnost kvara ćelije.
Šta se dešava sa neuronima kada spavamo?
Studija objavljena u časopisu Nature Communications navodi da san povećava sposobnost hromozoma da smanje genetska oštećenja neurona. Između ostalog, nudi neka moguća objašnjenja za svrhu spavanja:
- Olakšava biosintezu makromolekula.
- Promoviše očuvanje energije.
- Učestvuje u čišćenju metabolita.
- Omogućava procese neuronske plastičnosti.
- Omogućava konsolidaciju sećanja u dugoročnom pamćenju.
Spavanje i mozak
Prema citiranoj studiji, oštećenja koja se javljaju tokom dana u DNK moždanih ćelija optimalno se popravljaju tokom spavanja. Kada spavamo, dakle, smanjuje se stepen genetskog oštećenja neurona, a samim tim i mogućnost kvara ćelije.
Takođe je važno imati na umu da genetska oštećenja akumulirana tokom dužeg perioda mogu izazvati pojavu neurodegenerativnih bolesti i drugih neuroloških poremećaja. Iz tog razloga, važno je voditi računa o kvalitetu sna kako bismo ga učinili dubokim i obnavljajućim.
Na molekularnom nivou, kao što je pokazano tehnikama snimanja, hromozomi nervnih ćelija pokazuju znatno veći kapacitet za zbijanje i dezintegraciju DNK u stanju mirovanja nego tokom budnog stanja, kada su u punoj aktivnosti.
Međutim, ova posebna dinamika popravljanja genetskog materijala koja zavisi od doba dana i, posebno, od cirkadijalnih ritmova, primećena je pre svega kod neurona. Druge vrste ćelija, koje pripadaju drugim anatomskim komponentama, izgleda da ne pokazuju tako značajne razlike u efikasnosti popravke.
Iz rečenog se može zaključiti da je san, kao fiziološko stanje koje podstiče popravku oštećenja ćelija, efikasnije u pogledu neurona nego u odnosu na druge sisteme organizma.
Sa evolucione tačke gledišta, stoga se može reći da čovek, kome je potrebna strategija za održavanje zdravlja neurona, nalazi u snu, sa svojim osobenim karakteristikama i mehanizmima, optimalan proces za ovu svrhu.
"Ako je dobro živeti, još je bolje sanjati i pre svega buditi se."
- Antonio Mačado
Zaključci
S druge strane, rezultati studije su takođe pokazali da ovaj mehanizam za popravku oštećenja može delovati u suprotnim smerovima; u stvari, fenomen akumulacije grešaka u sekvencama DNK gena mogao bi, sam po sebi, da promoviše pokretanje mehanizama genetske popravke izazivanjem sna kod subjekta.
Neki od faktora koji mogu da izazovu oštećenje nukleotidnih lanaca koji čine DNK neurona, pored same moždane aktivnosti, su oksidativni stres, zračenje i upotreba lekova.
Klinička realnost da ozbiljno lišavanje sna može dovesti do smrti - nešto što je vekovima poznato u oblasti medicine - mogla bi se zasnivati, u svetlu ovih nalaza, na defektima popravke gena koje bi nedostatak sna podrazumevao.
Kao što smo videli, stoga nema sumnje da cikluse spavanja i budnosti treba poštovati što je više moguće radi održavanja zdravlja mozga i kognitivnog zdravlja. Zato što je dobro spavati jednako dobrom životu.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/cosa-succede-ai-neuroni-quando-dormiamo/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Na molekularnom nivou, kao što je pokazano tehnikama snimanja, hromozomi nervnih ćelija pokazuju znatno veći kapacitet za zbijanje i dezintegraciju DNK u stanju mirovanja nego tokom budnog stanja, kada su u punoj aktivnosti.
Međutim, ova posebna dinamika popravljanja genetskog materijala koja zavisi od doba dana i, posebno, od cirkadijalnih ritmova, primećena je pre svega kod neurona. Druge vrste ćelija, koje pripadaju drugim anatomskim komponentama, izgleda da ne pokazuju tako značajne razlike u efikasnosti popravke.
Iz rečenog se može zaključiti da je san, kao fiziološko stanje koje podstiče popravku oštećenja ćelija, efikasnije u pogledu neurona nego u odnosu na druge sisteme organizma.
Sa evolucione tačke gledišta, stoga se može reći da čovek, kome je potrebna strategija za održavanje zdravlja neurona, nalazi u snu, sa svojim osobenim karakteristikama i mehanizmima, optimalan proces za ovu svrhu.
"Ako je dobro živeti, još je bolje sanjati i pre svega buditi se."
- Antonio Mačado
Zaključci
S druge strane, rezultati studije su takođe pokazali da ovaj mehanizam za popravku oštećenja može delovati u suprotnim smerovima; u stvari, fenomen akumulacije grešaka u sekvencama DNK gena mogao bi, sam po sebi, da promoviše pokretanje mehanizama genetske popravke izazivanjem sna kod subjekta.
Neki od faktora koji mogu da izazovu oštećenje nukleotidnih lanaca koji čine DNK neurona, pored same moždane aktivnosti, su oksidativni stres, zračenje i upotreba lekova.
Klinička realnost da ozbiljno lišavanje sna može dovesti do smrti - nešto što je vekovima poznato u oblasti medicine - mogla bi se zasnivati, u svetlu ovih nalaza, na defektima popravke gena koje bi nedostatak sna podrazumevao.
Kao što smo videli, stoga nema sumnje da cikluse spavanja i budnosti treba poštovati što je više moguće radi održavanja zdravlja mozga i kognitivnog zdravlja. Zato što je dobro spavati jednako dobrom životu.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/cosa-succede-ai-neuroni-quando-dormiamo/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
