Niko se ne usuđuje da to naglas prizna, ali često se dešava: sreća drugih nas ne raduje. Ova druga osoba može biti partner, prijatelj iz detinjstva ili čak dete. Malo je važno, sve ljudske veze su podložne ovim osjećanjima.
Kada nekoga zaista volimo, njegovi boli treba da budu naši, kao i njihova radost. Ovo u teoriji, po principu „politički korektno“.
U praksi, međutim, to se ne dešava uvek; zaista je uobičajeno ne osećati radost zbog sreće drugih. Uvek bismo želeli da budemo dovoljno zreli da možemo da se radujemo uspesima drugih, ali ponekad se dešava suprotno.
"Naša zavist uvek traje duže od sreće onih kojima zavidimo."
-Francois de La Rochefoucald-
Većinu vremena nismo u stanju da to naglas priznamo. Samo mlako čestitamo, dok osećamo da se nešto u nama kreće. Ili čak idemo tako daleko da pokušavamo da minimiziramo cilj koji je drugi postigao, stavljajući ispred „ali“ ili „pažnja, možda nije ono što očekujete“.
Duboko u sebi znamo da nam njegov uspeh izaziva izvesnu frustraciju. Šta se dešava? Kako možemo da se nosimo sa situacijom?
Šta učiniti kada boli tuđa sreća?
Ponekad možemo osetiti ogromnu sreću u uspesima drugih. To je divan osećaj koji nas čini većim i jača vezu. Zašto se onda ova glomazna senka koja je zavist probija u drugim prilikama?
U praksi, međutim, to se ne dešava uvek; zaista je uobičajeno ne osećati radost zbog sreće drugih. Uvek bismo želeli da budemo dovoljno zreli da možemo da se radujemo uspesima drugih, ali ponekad se dešava suprotno.
"Naša zavist uvek traje duže od sreće onih kojima zavidimo."
-Francois de La Rochefoucald-
Većinu vremena nismo u stanju da to naglas priznamo. Samo mlako čestitamo, dok osećamo da se nešto u nama kreće. Ili čak idemo tako daleko da pokušavamo da minimiziramo cilj koji je drugi postigao, stavljajući ispred „ali“ ili „pažnja, možda nije ono što očekujete“.
Duboko u sebi znamo da nam njegov uspeh izaziva izvesnu frustraciju. Šta se dešava? Kako možemo da se nosimo sa situacijom?
Šta učiniti kada boli tuđa sreća?
Ponekad možemo osetiti ogromnu sreću u uspesima drugih. To je divan osećaj koji nas čini većim i jača vezu. Zašto se onda ova glomazna senka koja je zavist probija u drugim prilikama?
Kao prvo, svi smo mi ljudska bića i, stoga, niko nije imun na osećanja, pozitivna ili negativna. Osećanja nisu privilegija nekolicine. Neki više, neki manje, svi ih pokušavamo. Dakle, nema potrebe da se ponosite time, ali ni razloga da krivite sebe jer osećate zavist prema voljenoj osobi.
Kada nas boli sreća drugih, to znači da nam nije prijatno sami sa sobom. Možda smo se borili da postignemo sličan uspeh kao i druga osoba, ali ona je uspela i mi jesmo. Mi to cenimo, ali ne možemo da ne podsetimo na naše nezadovoljstvo.
Nenamerno upoređujemo njegovu sreću sa našom tugom i u tome vidimo neku vrstu nepravde. To je nešto što osećamo, iako smo uvereni da to ne može biti tako.
Sve ovo se dešava kada drugu osobu vidimo kao odraz nas samih. Drugim rečima, kada uporedimo njegov put sa našim, kao da su isti. Odnosno, kada ostavimo po strani kontekst u kome se uspeh dogodio i fokusiramo se samo na postignuti rezultat. Rezultat koji bismo želeli za nas.
Ključno je proširiti ovu perspektivu. Nemojte se fokusirati samo na ono što je druga osoba uspela da postigne bez ispitivanja njegovih napora i puta koji još treba da uradi. To je način da humanizujemo situaciju, identifikujući one elemente koji nas čine drugačijima.
Kada vidimo drugog kao da je naše ogledalo, pravimo narcisoidnu projekciju na njega. U ovom trenutku naš ego biva povređen situacijom, a boli sreća drugih.
S druge strane, kada odlučimo da na drugu osobu gledamo kao na biće nezavisno od nas, shvatamo njihovu zaslugu i radujemo se njenim uspesima.
Učite iz situacija da biste sazreli
Zavideti voljenoj osobi je sasvim normalno. To ne čini ljude lošim ili zločestim. Međutim, moramo izbeći da dozvolimo da ovaj osećaj raste i da ga hranimo nepoverenjem i ljutnjom. To je beskorisno, zaista narušava vezu sa drugom osobom, od koje možete mnogo naučiti.
Vreme je da odrastemo. Postoje stvari koje jako želimo, a da ih nikada ne možemo dobiti. Postoje stvari koje želimo i koje možemo postići samo nakon toliko truda. I konačno, tu su i ciljevi do kojih dolazimo lakše nego što mislimo. Isto se dešava i drugima; ono što se menja je to što se ponekad dešava u različito vreme ili ne u istoj meri.
Boli sreća drugih
Kada nas boli sreća drugih, sudimo šta je naše polazeći od drugih. Zaista velika greška. Evolucija svakog od nas je apsolutno jedinstvena i nema nikakve veze sa evolucijom drugih. To su dve različite stvarnosti, u različitim okolnostima. Dobijeni rezultati su stoga takođe različiti.
Zavist se eliminiše identifikacijom i prihvatanjem. Odnosno, velikodušnim priznanjem da druga osoba zaslužuje ono što je dobijeno i da se ljubav mora nametnuti ovim sitnicama.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/la-felicita-altrui-ferisce/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Kada nas boli sreća drugih, to znači da nam nije prijatno sami sa sobom. Možda smo se borili da postignemo sličan uspeh kao i druga osoba, ali ona je uspela i mi jesmo. Mi to cenimo, ali ne možemo da ne podsetimo na naše nezadovoljstvo.
Nenamerno upoređujemo njegovu sreću sa našom tugom i u tome vidimo neku vrstu nepravde. To je nešto što osećamo, iako smo uvereni da to ne može biti tako.
Sve ovo se dešava kada drugu osobu vidimo kao odraz nas samih. Drugim rečima, kada uporedimo njegov put sa našim, kao da su isti. Odnosno, kada ostavimo po strani kontekst u kome se uspeh dogodio i fokusiramo se samo na postignuti rezultat. Rezultat koji bismo želeli za nas.
Ključno je proširiti ovu perspektivu. Nemojte se fokusirati samo na ono što je druga osoba uspela da postigne bez ispitivanja njegovih napora i puta koji još treba da uradi. To je način da humanizujemo situaciju, identifikujući one elemente koji nas čine drugačijima.
Kada vidimo drugog kao da je naše ogledalo, pravimo narcisoidnu projekciju na njega. U ovom trenutku naš ego biva povređen situacijom, a boli sreća drugih.
S druge strane, kada odlučimo da na drugu osobu gledamo kao na biće nezavisno od nas, shvatamo njihovu zaslugu i radujemo se njenim uspesima.
Učite iz situacija da biste sazreli
Zavideti voljenoj osobi je sasvim normalno. To ne čini ljude lošim ili zločestim. Međutim, moramo izbeći da dozvolimo da ovaj osećaj raste i da ga hranimo nepoverenjem i ljutnjom. To je beskorisno, zaista narušava vezu sa drugom osobom, od koje možete mnogo naučiti.
Vreme je da odrastemo. Postoje stvari koje jako želimo, a da ih nikada ne možemo dobiti. Postoje stvari koje želimo i koje možemo postići samo nakon toliko truda. I konačno, tu su i ciljevi do kojih dolazimo lakše nego što mislimo. Isto se dešava i drugima; ono što se menja je to što se ponekad dešava u različito vreme ili ne u istoj meri.
Boli sreća drugih
Kada nas boli sreća drugih, sudimo šta je naše polazeći od drugih. Zaista velika greška. Evolucija svakog od nas je apsolutno jedinstvena i nema nikakve veze sa evolucijom drugih. To su dve različite stvarnosti, u različitim okolnostima. Dobijeni rezultati su stoga takođe različiti.
Zavist se eliminiše identifikacijom i prihvatanjem. Odnosno, velikodušnim priznanjem da druga osoba zaslužuje ono što je dobijeno i da se ljubav mora nametnuti ovim sitnicama.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/la-felicita-altrui-ferisce/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
