Jedno od najbolnijih stanja za našu psihu je stanje neizvesnosti... A mi koji najčešće naletimo na to neminovno ulazimo u jednu ili drugu neurozu...
Čak i iskreno loši, ali su nam određeni rezultati lakši, jer se odmah aktiviraju mehanizmi adaptacije... A neizvesnost ne pokreće ništa, osim rasta unutrašnje anksioznosti, strateškog gomilanja stresa i povlačenja u teška emocionalna iskustva...
Zakucajte neizvesnosti na vrata!
Često sami sebi stvaramo neizvesnost, ne naučivši bilo šta da biramo i čekajući tuđu pomoć, znakove sudbine ili idealne okolnosti koje nikada ne dolaze...
Ili nam to predstavljaju drugi ljudi koji ne razumeju kako se prema nama ponašaju, nije jasno šta žele od nas, nije jasno kako drže obećanja, nije jasno kakva iznenađenja predstavljaju...
Neizvesnost iscrpljuje one koji vole sve da predvide i proračunaju unapred...
Oni koji vole da dobiju nepostojeće garancije...
Oni koji vole da svoja razmišljanja pripisuju drugim ljudima...
Oni koji vole da se zbune nerešivim pitanjima...
Pa, očekivanja bilo kog nivoa...
Počevši da se bavim neurozom, uvek tražim poljuljane teritorije neizvesnosti, u kojima čovek bezuspešno vodi nevidljivu bitku sa samim sobom i, nažalost, uništava sebe...
I zajedno tražimo jednostavne, neidealne odluke koje se mogu doneti upravo sada...
I upravo sada ćemo saznati, iako najrazornije, odgovore na dugogodišnja pitanja...
I upravo sada dozvoljavamo sebi da postanite ranjivi živi ljudi koji razumeju SVE U NAŠEM ŽIVOTU - i loše i dobro, zašto je to u našem životu tako i tako...
NE DOZVOLITE DA NE VIDITE ISTINU!
Iznova i iznova mi je pričala baka, koja, prošavši kroz mnoga iskušenja, NIKAD NEUROZU, ljudi... Nikada... Samo zato što je prihvatila život kakav jeste, ne skrivajući se od ničega, i ne ostavljajući ništa, pravi odgovor...
Nije se plašila da živi...
Nije se plašila da pogreši...
Nije se plašila da pošalje u daleku šumu one koji su pokušavali da izvrnu užad iz nje...
Nije se plašila da donosi odluke i da bude odgovorna za njih...
Nije se plašila da rizikuje...
Nije se plašila da voli...
Nije se plašila da ode svuda gde je prestala da joj se sviđa...
Nije se plašila promena, izdaja, teškoća, lošeg vremena...
Plašila sam se DA NE ŽIVIM... ali DA ŽIVIM - NISAM SE PLAŠILA...
Imala je težak, nesavršen, ne najbolji, ali psihički zdrav život, koji je gledala pravo u oči...
Po mom mišljenju, ovo je odličan ovozemaljski rezultat običnog ljudskog života...
I mnogo je bolji od sterilno orkestriranog i stidljivo provedenog na ivici puta...
Zaterajte neizvesnost iza vas, prijatelji moji... Birajte život!
Autor Lilia Grad
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/sostoyanie-neopredelyonnosti
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Zakucajte neizvesnosti na vrata!
Često sami sebi stvaramo neizvesnost, ne naučivši bilo šta da biramo i čekajući tuđu pomoć, znakove sudbine ili idealne okolnosti koje nikada ne dolaze...
Ili nam to predstavljaju drugi ljudi koji ne razumeju kako se prema nama ponašaju, nije jasno šta žele od nas, nije jasno kako drže obećanja, nije jasno kakva iznenađenja predstavljaju...
Neizvesnost iscrpljuje one koji vole sve da predvide i proračunaju unapred...
Oni koji vole da dobiju nepostojeće garancije...
Oni koji vole da svoja razmišljanja pripisuju drugim ljudima...
Oni koji vole da se zbune nerešivim pitanjima...
Pa, očekivanja bilo kog nivoa...
Počevši da se bavim neurozom, uvek tražim poljuljane teritorije neizvesnosti, u kojima čovek bezuspešno vodi nevidljivu bitku sa samim sobom i, nažalost, uništava sebe...
I zajedno tražimo jednostavne, neidealne odluke koje se mogu doneti upravo sada...
I upravo sada ćemo saznati, iako najrazornije, odgovore na dugogodišnja pitanja...
I upravo sada dozvoljavamo sebi da postanite ranjivi živi ljudi koji razumeju SVE U NAŠEM ŽIVOTU - i loše i dobro, zašto je to u našem životu tako i tako...
NE DOZVOLITE DA NE VIDITE ISTINU!
Iznova i iznova mi je pričala baka, koja, prošavši kroz mnoga iskušenja, NIKAD NEUROZU, ljudi... Nikada... Samo zato što je prihvatila život kakav jeste, ne skrivajući se od ničega, i ne ostavljajući ništa, pravi odgovor...
Nije se plašila da živi...
Nije se plašila da pogreši...
Nije se plašila da pošalje u daleku šumu one koji su pokušavali da izvrnu užad iz nje...
Nije se plašila da donosi odluke i da bude odgovorna za njih...
Nije se plašila da rizikuje...
Nije se plašila da voli...
Nije se plašila da ode svuda gde je prestala da joj se sviđa...
Nije se plašila promena, izdaja, teškoća, lošeg vremena...
Plašila sam se DA NE ŽIVIM... ali DA ŽIVIM - NISAM SE PLAŠILA...
Imala je težak, nesavršen, ne najbolji, ali psihički zdrav život, koji je gledala pravo u oči...
Po mom mišljenju, ovo je odličan ovozemaljski rezultat običnog ljudskog života...
I mnogo je bolji od sterilno orkestriranog i stidljivo provedenog na ivici puta...
Zaterajte neizvesnost iza vas, prijatelji moji... Birajte život!
Autor Lilia Grad
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/sostoyanie-neopredelyonnosti
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
