Što je venčanje veličanstvenije to je ljudima kasnije teže da žive zajedno

U selu je jedne subote bila svadba. Običaj  je ovakav– svatovi idu na izvor u kome je voda topla i zimi. Nikada se ne smrzava, čista prozirna voda se izliva iz nedra zemlje.

Venčanja su obično drugačija, bujna, bogata. A ova svadba je bila jadna, reče jedna žena drugoj. Siromašni se žene. Stigli su u dva stara auta. A gosti su loše obučeni: starac 
sa staricom u marami. Dve žene srednjih godina, muškarac u kaputu od ovčije kože. I mladoženja i nevesta. Mlada u skromnoj haljini sa pijace, preko pufova.

A mladoženja je u odelu koje nije njegove veličine, vjerovatno mu je neko iznajmio odelo. Jadno malo vjenčanje. Nema zdravice, nema fotografa; rođaci slikaju mladence i jedno drugo telefonom. Sve je vrlo skromno. Tako je ispričala jedna žena. Vjerovatno su naručili i veoma jeftinu poslasticu, iako je sve u ovom kafiću već veoma jeftino.

Ali ovi mladi ljudi će živjeti dobro. Dobri predznaci su na to ukazivali. Sunce je iznenada izašlo iza oblaka, i sve je postalo vedro i praznično. A hladan, oštar vjetar je utihnuo kada su se svatovi približili izvoru. A bijela mačka priđe mladima i trlja se o mladoženjine noge. Svi znaju da je to dobar znak - bela maca.

Ali najvažniji dobar znak je bio ovo. Mladoženja i mlada potrčali su u kafanu, držeći se za ruke kao djeca. A iz kafane su odneli malo hrane i počeli da hrane mačku. Zajedno. Tako oduševljeni... Mladoženja je čučnuo, mlada se sagnula i zajedno su hranili mačku.

Mačka je pojela i otišla na meke šape. Bela maca na belom snegu...Ovo je najbolji znak za venčanje. Oni su ljubazni ljudi a  ne pohlepni. Čak je dobro započeti zajednički život sa lošim venčanjem, naučnici su to već primetili. Što je venčanje veličanstvenije, to je ljudima kasnije teže da žive zajedno. I češće se razvode. Tokom previše pompezne proslave, možda nećete ni primetiti belu mačku ...

Anna Valentinova Kiryanova


Prevod i obrada Ana  i Jelena Muratović -  bebamur.com