Sudbina ne dolazi na kućnu adresu. Ako želimo da je upoznamo, moramo izaći i potražiti je.
Mogli bismo reći da su najbolji trenuci u kojima preuzimamo uzde svog života, oni u kojima odlučujemo i preuzimamo svoju sudbinu. Jer, umjesto da se molimo univerzumu ili čekamo da se planete postroje, moramo imati jasnu predstavu šta želimo da postignemo i zasukati rukave da pokorimo sudbinu svojoj volji.
Svojim odlukama crtamo sudbinu
Mi stvaramo sudbinu svakim svojim korakom i svakim izborom koji napravimo. Ipak, previše ljudi je ubeđeno da će se stvari desiti samo ako dopuste da ih ponese struja. Ali prema ovoj perspektivi, ništa se ne može očekivati. Jedini način na koji moramo da dobijemo ono što želimo je da se borimo za to.
S druge strane, postoje oni koji veruju da svaka osoba dolazi na ovaj svet sa specifičnom sudbinom. Prema ovoj koncepciji, svi mi imamo cilj, poruke koje treba dostaviti poslu koji treba da se uradi. Ne bismo slučajno bili na svetu, naše postojanje bi imalo sasvim određenu svrhu.
Svako od nas ima svoju sudbinu, satkanu prema donetim odlukama i izborima. Jedini imperativ mora biti slediti ga, boriti se za to i prihvatiti ga. Svako od nas mora da radi ono što se najbolje oseća za sebe u svim trenucima svog života.
"Morate da verujete u nešto: instinkt, sudbinu, život, karmu, bilo šta. Ovakav pristup me nikada nije izneverio i umesto toga je uvek pravio razliku u mom životu."
-Stiv Džobs
Sudbina: sujeverje ili stvarnost?
Da bismo došli do srži članka, ostavljamo vam priču koja analizira kako sudbina može uticati na naš život ili ne. Nadamo se da ćete uživati.
David je bio izuzetno pobožan i pažljiv čovek. Odan i vejrujući Jevrejin. Jedne noći, dok je spavao, javi mu se anđeo u snu.
- Davide - reče anđeo - dolazim sa neba da ti ispunim želju. Bog je odlučio da te nagradi i šalje me da ti prijavim ovu poruku. Možete tražiti šta želite, a kada se probudite, to će vam se i ostvariti. Kada otvorite oči, sjetićete se svega što se večeras dogodilo i bićete sigurni da to nije proizvod vašeg uma. Pa pitajte. Šta želite više od svega na svijetu?
David je na trenutak razmislio prije nego što se setio stvari koja ga je mučila neko vreme. To je bila njegova sopstvena smrt. Ohrabren anđelom, upita:
- Hoću da mi tačno kažete koji će biti dan i vreme moje smrti.
Slušajući ga, anđeo je prebledeo i posumnjao.
- Mislim da ti ne mogu reći.
- Rekao si da sam mogao da te pitam bilo šta. Pa, ovo je ono što želim.
- Rekao sam i da je to nagrada za tebe. Kad bih ti rekao šta me pitaš, živeo bi kao jadnik koji broji dane koji te dele od smrti. – uzvratio je anđeo. - Ne bi to bila nagrada, već kazna. Izaberite nešto drugo.
David je dugo razmišljao. Ponekad, međutim, kada se ideja smrti uvuče u glavu, teško ju je iskoreniti.
- Još uvijek želim da znam koji će biti dan moje smrti.
Anđeo je shvatio da je nemoguće naterati čovjeka da odvrati pažnju od njegove želje i da ako mu ne odgovori neće uspeti u svom glavnom cilju, a to je da mu ugodi, odlučio je da mu ugodi.
- Pošto ste dobar čovek i dobar Jevrejin, biće vam ukazano čast da budete među srećnicima da umru na najsvetiji dan u nedelji. Biće subota.
Svojim odlukama crtamo sudbinu
Mi stvaramo sudbinu svakim svojim korakom i svakim izborom koji napravimo. Ipak, previše ljudi je ubeđeno da će se stvari desiti samo ako dopuste da ih ponese struja. Ali prema ovoj perspektivi, ništa se ne može očekivati. Jedini način na koji moramo da dobijemo ono što želimo je da se borimo za to.
S druge strane, postoje oni koji veruju da svaka osoba dolazi na ovaj svet sa specifičnom sudbinom. Prema ovoj koncepciji, svi mi imamo cilj, poruke koje treba dostaviti poslu koji treba da se uradi. Ne bismo slučajno bili na svetu, naše postojanje bi imalo sasvim određenu svrhu.
Svako od nas ima svoju sudbinu, satkanu prema donetim odlukama i izborima. Jedini imperativ mora biti slediti ga, boriti se za to i prihvatiti ga. Svako od nas mora da radi ono što se najbolje oseća za sebe u svim trenucima svog života.
"Morate da verujete u nešto: instinkt, sudbinu, život, karmu, bilo šta. Ovakav pristup me nikada nije izneverio i umesto toga je uvek pravio razliku u mom životu."
-Stiv Džobs
Sudbina: sujeverje ili stvarnost?
Da bismo došli do srži članka, ostavljamo vam priču koja analizira kako sudbina može uticati na naš život ili ne. Nadamo se da ćete uživati.
David je bio izuzetno pobožan i pažljiv čovek. Odan i vejrujući Jevrejin. Jedne noći, dok je spavao, javi mu se anđeo u snu.
- Davide - reče anđeo - dolazim sa neba da ti ispunim želju. Bog je odlučio da te nagradi i šalje me da ti prijavim ovu poruku. Možete tražiti šta želite, a kada se probudite, to će vam se i ostvariti. Kada otvorite oči, sjetićete se svega što se večeras dogodilo i bićete sigurni da to nije proizvod vašeg uma. Pa pitajte. Šta želite više od svega na svijetu?
David je na trenutak razmislio prije nego što se setio stvari koja ga je mučila neko vreme. To je bila njegova sopstvena smrt. Ohrabren anđelom, upita:
- Hoću da mi tačno kažete koji će biti dan i vreme moje smrti.
Slušajući ga, anđeo je prebledeo i posumnjao.
- Mislim da ti ne mogu reći.
- Rekao si da sam mogao da te pitam bilo šta. Pa, ovo je ono što želim.
- Rekao sam i da je to nagrada za tebe. Kad bih ti rekao šta me pitaš, živeo bi kao jadnik koji broji dane koji te dele od smrti. – uzvratio je anđeo. - Ne bi to bila nagrada, već kazna. Izaberite nešto drugo.
David je dugo razmišljao. Ponekad, međutim, kada se ideja smrti uvuče u glavu, teško ju je iskoreniti.
- Još uvijek želim da znam koji će biti dan moje smrti.
Anđeo je shvatio da je nemoguće naterati čovjeka da odvrati pažnju od njegove želje i da ako mu ne odgovori neće uspeti u svom glavnom cilju, a to je da mu ugodi, odlučio je da mu ugodi.
- Pošto ste dobar čovek i dobar Jevrejin, biće vam ukazano čast da budete među srećnicima da umru na najsvetiji dan u nedelji. Biće subota.
Rekavši ove reči, anđeo je nestao, a David je nastavio mirno da spava do sledećeg dana.
Kada se probudio, kao što mu je anđeo i predvideo, u glavi mu je još uvek bilo sećanje na ono što je živo sanjao. Štaviše, osećao je privilegiju da bude jedini čovek koji je unapred znao dan svoje smrti.
Narednih dana sve je išlo po najboljem redu, sve dok nije došao petak. Dok se spremao za dolazak subote, David je počeo da drhti.
Da li bi ta subota mogla biti dan koji je predskazao anđeo? Da li mu se zato anđeo u snu u tom trenutku javio? Kakav je smisao mogao imati odlazak u hram poslednjeg dana njegovog života? Pošto je trebalo da umre, mogao bi i da ostane kod kuće. David je shvatio da je napravio grešku. Znao je nešto što bi više voleo da ne zna, jer bi informacije kojima je raspolagao samo patile njega i one koje je voleo.
Posle razmišljanja o tome, čovek je našao rešenje. Čitao je Toru svakog petka uveče i nije stao pre nego što se pojavi prva jutarnja zvezda, jer niko nije mogao da umre dok čita svetu knjigu.
I tako je i učinio. Prošla su dva-tri meseca i u subotu ujutru, dok je David neprestano čitao svetu knjigu Tore, do uha mu je dopreo glas nekoga ko je u očaju vikao:
- U plamenu! U plamenu! Kuća gori. Izađi. Sve gori, brzo.
Bio je to Šabat i David je dobro zapamtio anđeosku poruku. Ali istovremeno se setio i da je Zohar obezbedio da svi budu bezbedni dok čitaju Toru, i da bi se uverio u to, ponovio je:
-Ne može mi se ništa desiti, čitam Toru.
Ali glasine sa ulice su se nastavile.
- Vi koji ste na tavanu, čujete li nas? Izlazite odmah dok ne bude kasno! Uskoro!-
David je zadrhtao. Sve se ovo dešavalo zbog pokušaja da se spase, da zaobiđe sudbinu. Ali sada je trebalo da umre, žrtva sopstvene namere da spase svoj život.
- Možda još imam vremena. Najzad je rekao sebi. I zatvorivši knjigu Tore, pogledao je stepenice i potvrdio da vatra tamo još nije stigla. Odlučio je da se spusti i tako izbegne sigurnu smrt. Trčao je niz stepenice, preskačući stepenice dvije po dvije; i tako je završio kotrljajući se niz stepenice sve dok nije stigao do poda, ne prije nego što je udario glavom na poslednjoj stepenici.
David je umro te subote, a da nije ni shvatio da je vatra u susednoj kući i da nikada neće doći do njegove. Njegova zaokupljenost sudbinom učinila je da prerano umre.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/il-destino-non-visite-domicilio/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Kada se probudio, kao što mu je anđeo i predvideo, u glavi mu je još uvek bilo sećanje na ono što je živo sanjao. Štaviše, osećao je privilegiju da bude jedini čovek koji je unapred znao dan svoje smrti.
Narednih dana sve je išlo po najboljem redu, sve dok nije došao petak. Dok se spremao za dolazak subote, David je počeo da drhti.
Da li bi ta subota mogla biti dan koji je predskazao anđeo? Da li mu se zato anđeo u snu u tom trenutku javio? Kakav je smisao mogao imati odlazak u hram poslednjeg dana njegovog života? Pošto je trebalo da umre, mogao bi i da ostane kod kuće. David je shvatio da je napravio grešku. Znao je nešto što bi više voleo da ne zna, jer bi informacije kojima je raspolagao samo patile njega i one koje je voleo.
Posle razmišljanja o tome, čovek je našao rešenje. Čitao je Toru svakog petka uveče i nije stao pre nego što se pojavi prva jutarnja zvezda, jer niko nije mogao da umre dok čita svetu knjigu.
I tako je i učinio. Prošla su dva-tri meseca i u subotu ujutru, dok je David neprestano čitao svetu knjigu Tore, do uha mu je dopreo glas nekoga ko je u očaju vikao:
- U plamenu! U plamenu! Kuća gori. Izađi. Sve gori, brzo.
Bio je to Šabat i David je dobro zapamtio anđeosku poruku. Ali istovremeno se setio i da je Zohar obezbedio da svi budu bezbedni dok čitaju Toru, i da bi se uverio u to, ponovio je:
-Ne može mi se ništa desiti, čitam Toru.
Ali glasine sa ulice su se nastavile.
- Vi koji ste na tavanu, čujete li nas? Izlazite odmah dok ne bude kasno! Uskoro!-
David je zadrhtao. Sve se ovo dešavalo zbog pokušaja da se spase, da zaobiđe sudbinu. Ali sada je trebalo da umre, žrtva sopstvene namere da spase svoj život.
- Možda još imam vremena. Najzad je rekao sebi. I zatvorivši knjigu Tore, pogledao je stepenice i potvrdio da vatra tamo još nije stigla. Odlučio je da se spusti i tako izbegne sigurnu smrt. Trčao je niz stepenice, preskačući stepenice dvije po dvije; i tako je završio kotrljajući se niz stepenice sve dok nije stigao do poda, ne prije nego što je udario glavom na poslednjoj stepenici.
David je umro te subote, a da nije ni shvatio da je vatra u susednoj kući i da nikada neće doći do njegove. Njegova zaokupljenost sudbinom učinila je da prerano umre.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/il-destino-non-visite-domicilio/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
