Suočite se sa istinom: radna pitanja za sebe

​Svaki odgovor na takva pitanja je poziv da se „kopa dublje“

Da li sam spreman da se suočim sa istinom?

Janet Conner, u svojoj knjizi Writing Down Your Soul: How to Activate and Listen to the Extraordinary Voice Within (Koner, 2008), daje primere četiri tipa nekonstruktivnih formata pitanja kojima se pisci dnevnika obraćaju sebi i svetu.

Ona piše da je "zatvorena pitanja" (ona na koja se može odgovoriti sa "da" ili "ne") najbolje uputiti sebi, poput "Da li sam spremna da se suočim sa istinom?" ili „Da li zaista želim da postanem empata i saosećajnija osoba?“

Svaki odgovor na takva pitanja je poziv da se „kopa dublje“. Budući da su upućena Svetu (kako god ga nazvali), „zatvorena“ pitanja su mnogo delotvorna za razumevanje sopstvenog života i sudbine.

Ljudi vrlo često postavljaju pitanje „zašto“, u smislu „šta je razlog za ovaj ili onaj događaj ili iskustvo u mom životu“. „Zašto mi se to desilo?...” Ovo nije najkonstruktivnije pitanje za samospoznaju, iako je uobičajeno. Ne postoji garancija da se uzrok uopšte može pronaći; nema garancije da će biti moguće pronaći „jedini ispravan“, pravi razlog; a čak i ako uspe, nema garancije da će poznavanje ovog razloga pomoći čoveku da promeni svoj život u željenom pravcu.

Najčešće su „uzroci“ naših izbora i stanja postupci drugih ljudi u prošlosti, na koje ne možemo uticati iz „sada“. U različitim psihoterapijskim tradicijama, pitanje „zašto“ se ne smatra najboljim mogućim (posebno, i zato što često izaziva asocijacije iz detinjstva sa „Zašto si to uradio?“ - i željom da se opravdaš i odbraniš). Međutim, u formi „zašto je to važno“, ovo pitanje dobija sasvim drugu konotaciju i značenje. Postaje pitanje o vrednostima i značenjima: „Zašto vam je bilo važno da se u toj situaciji ponašate na ovaj način, a ne drugačije?“ U ovom obliku, ispada da je prilično prepoznat.

Još jedna vrsta pitanja koje Koner smatra nekonstruktivnim za samootkrivanje je pitanje o vremenu: „Kada će se stvari koje želim desiti u mom životu ili zaustaviti stvari koje ne želim da mi se dogode u životu?“ Konstruktivnija verzija ovog pitanja je: „Kako treba da se promenim / šta treba da počnem da radim drugačije da bih postigao ono što želim da se desi u svom životu ili zaustavio ono što ne želim da se desi?“

Poslednja vrsta nekonstruktivnih pitanja prema Koneru su pitanja o drugoj osobi. Kada vodimo dnevnik, posebno kada nam pisane prakse postaju oblik duhovne prakse, ima smisla pisati o sebi – o svojim iskustvima, o njihovim značenjima, o sopstvenom razvoju. Pisanje da bi se nekako uticalo na ponašanje druge osobe nije efikasno. Ponašanje druge osobe može se promeniti nakon promene našeg ponašanja - zbog samorazumevanja koje se promenilo tokom pisanih praksi.

Problemi sa dizajnom

Dženet Koner je počela da prikuplja efikasna, „radna“, konstruktivna pitanja koja se mogu koristiti za pismeno samoispitivanje, a njena zbirka sadrži više od 200 takvih pitanja. Oni čine pet glavnih kategorija.

1. Pitanja koja podržavaju razvoj svesti. Na primer (u mom selektivnom prepričavanju):

• „Gde se osećam zaglavljen u svom kretanju? Šta me sprečava?"
• „Čime treba da se bavim trenutno? Koje odluke treba doneti?"
• „Koji su mi uslovi potrebni da bih doneo ispravnu odluku?“
• „Kako se osećam u vezi sa onim što se dešava?“
• „Od čega se okrećem, nadajući se da će to nekako samo nestati iz mog života?“
• „Šta mi je potrebno da bih bio mirniji sam sa sobom?“
• „Koji' delovi mene' žele da se čuju upravo sada?“
• „U kojim trenucima tokom dana se osećam najsrećnije?“
• „Šta mi krade energiju? Gde je moja energija izgubljena?"
• „Šta sada najviše treba da naučim?“
• „Koje promene dolaze u mom životu? Kako da ih prepoznam?"
• „Šta je „proizvod“ mojih strepnji i briga? Šta oni doprinose različitim oblastima mog života?”

2. Pitanja koja podržavaju razvoj razumevanja i smislenosti. Na primer:

• „Koje sam odluke doneo koje su me dovele do mesta gde sam sada? Koje sam alternative odustao?"
• „Šta radim da bih skrenuo pažnju sa onoga što je važno?“
• „Koje snage i sposobnosti su mi potrebne da postanem iskreniji prema sebi i drugima?“
• „Koja su bila moja uverenja koja su bila osnova ove odluke, ovog čina?“
• „Kojim mislima, rečima i postupcima potkopavam sopstvene napore, kako da sabotiram svoje kretanje ka snovima, svoju želju da se ponašam u skladu sa svojim vrednostima?“
• „Šta me je sprečilo da do sada radim ono što mi je zaista važno?“
• „Šta 'pritiska moju dugmad' i pokreće automatske obrasce ponašanja u meni koje bih želeo da promenim?"
• „Kojim tonom i kojim rečima razgovaram sam sa sobom?“
• „Šta radim u svakodnevnom životu i na poslu za šta osećam potrebu? Kako se ovo subjektivno razlikuje za mene od onoga što zaista želim da radim?" ​

3. Pitanja koja doprinose dubokom samorazumevanju. Na primer:

• „Koje aspekte sebe ne želim da prihvatim? Šta bi se promenilo kada bih mogao da ih prihvatim?”
• Zašto krijem glavu u pesak kao noj? Koja iskustva izbegavam? Koliko vremena svog života provodim „u pozi noja“?
• „Šta radim na autopilotu, reprodukujući obrazac ponašanja koji mi se posebno ne sviđa? Kako ovaj obrazac mog ponašanja utiče na ljude oko mene?“
• „Da li imam uobičajenu masku - inertan oblik samoprezentacije i komunikacije? 
• „Čega se najviše plašim duboko u sebi?“
• „Koji je moj poziv? Šta da radim u onim trenucima kada se osećam kao da sam – u najvišem i najboljem smislu?
• „Kada doživljavam unutrašnju celovitost?“
• „Da li moja samoprezentacija, moje spoljašnje okruženje, odražava moj unutrašnji svet? Koliko, na koji način?“
• „Šta mogu da uradim da bih imao više ljubavi u svom životu?“
• „Kako mogu da vratim svoju moć? Koja će biti cena ovoga?“
• „Koja je tajna želja mog srca? Kako je do toga došlo?“
• „Na koje pitanje se trenutno najviše plašim da odgovorim?“

4.  Pitanja koja doprinose ideji i sazrevanju željene budućnosti. Na primer:

• „Šta mi brani da sanjam?“
• „Kako da prepoznam neobične, možda grandiozne, ali ipak stvarne prilike?“
• „Kako bi moj život izgledao i doživljavao iznutra da se ostvari ono o čemu želim i sanjam?“
• „Šta bih radio da uopšte nemam ograničenja?“
• „Kakav trag bih želeo da ostavim u svetu?“
• „Šta mogu da uradim da najbolje od sadržaja mog unutrašnjeg sveta bude otelotvoreno u spoljašnjem svetu?“
• „Da li verujem da mogu da promenim svoj život, da mogu nekako promeniti svet? “
• „Šta treba da radim i kako da manifestujem u svetu ono čemu težim?“

5. Pitanja koja podržavaju manifestaciju, stvaranje preferirane budućnosti. Na primer:

• „Šta je trenutno najvažnije? Šta sad da pitam?“
• „Gde treba da počnem da se krećem prema svojoj željenoj budućnosti?“
• „Šta me može zadržati u željenom pravcu?“
• „Koja je najmanja promena koju trenutno mogu da napravim?“
• „Šta treba da pustim, od čega treba da se oslobodim da bih mogao da živim život kakav želim?“
• „Kako da se osećam smirenije uprkos neizvesnosti budućnosti?“
• „Šta je u jazu između onoga kako stvari sada stoje i onoga što želim? Kako mogu premostiti ovaj jaz?“
• „Šta treba danas da se uradi? “

 
Autor: Daria Kutuzova

​
​Prevod teksta: https://econet.ru/articles/165760-vzglyanut-pravde-v-litso-rabotayuschie-voprosy-k-sebe

Prevod i obrada Jelena Muratović -  bebamur.com