Jednoj ženi je poklonjen kokos za Novu godinu. Na poslu je bila korporativna zabava. Svi su dobili poklone; grupa energičnih zaposlenih je to uradila. Deda Mraz je izvadio iz torbe poklone. Svi su dobili normalne, čak i dobre poklone: čajnik, futrolu za telefon, slušalice... A ova žena, Vera, je dobila kokos.Vera je bila mršava, pogrbljena devojka od četrdeset tri godine. Veoma ljubazna, uslužna, tako tiha.
I svi su se smejali kada je Vera, zbunjena, pritisnula ovaj orah na svoja prsa, kao odsečenu glavu. Pa ljudi su pili, smejali se do suza. A najenergičnija devojka je rekla, smejući se, da sada Vera ima o kome da se brine ... Vera je otišla kući sa svojim čudnim poklonom. Grlo joj je bilo stegnuto. Iz nekog razloga, briznula je gorko u plač, kao u djetinjstvu. Napustila je praznik; a kod kuće je niko nije čekao. Nije pojela ni parče pite, niti je ispekla kolač. Išla je mračnom ulicom sa kokosom u rukama i gorko plakala nad svojim smešnim životom.
A u dvorištu njene kuće prišao joj je čovjek sa krajnjeg ulaza. Pozdravio se i upitao šta je to u njenim rukama? Šta ona nežno drži na grudima? Vera je tužno rekla da je to kokos. Očigledno je ovo njena večera. Samo ona ne zna kako da ga razdvoji. Ovaj orah ne može se valjda tako lako razbiti.
Komšija je rekao da može pokušati da ga razbije sa gvozdenim vratima ili ciglom; gradilište je u blizini! Hajde da probamo sa ciglom!
Vera je iz očaja i melanholije otišla sa komšijom na gradilište. Počeli su da bacaju cigle na orah. U mračno zimsko veče, na gradilištu, dve odrasle osobe su bacale cigle. Hmm. Ali kokos nije pukao! Iako su se žestoko bacali, sve dok Vera nije ciglom udarila komšiju u nogu. Inače, zvao se Vitalij.
Vitalij je viknuo: „Ups! Oh! ”- kao u detinjstvu. A onda je rekao da na poslu ima oružje i da će sutra pucati u ovaj kokos.Tamo ćemo videti da li je tako jak!
Generalno, onda su otišli kod Vitalija.A onda je Vera skuvala testeninu dok je Vitalij nastatvio da ubija kokos. Pojeli su i vratili se da razbijaju kokos. I zabavljali su se, psovali, pričali priče iz detinjstva ... A onda su shvatili da su stvoreni jedno za drugo. Bilo im je jako dobro i zabavno zajedno. Sjajno! – kao u detinjstvu.
I zajedno su dočekali Novu godinu. I sve naredne nove godine - takođe. I uvek su kupovali kokos. U znak sećanja na poznanstvo...A Vera je napustila posao. Našla je drugi, počela je da vodi venčanja i različite praznike. Uvijk je gledala da se niko ne uvredi. Da nikoga ne ostavi bez poklona...Mada je važna samo suština zar ne, šta se nalazi unutar kokosa? Može biti sreće, ljubavi i prosperiteta.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
A u dvorištu njene kuće prišao joj je čovjek sa krajnjeg ulaza. Pozdravio se i upitao šta je to u njenim rukama? Šta ona nežno drži na grudima? Vera je tužno rekla da je to kokos. Očigledno je ovo njena večera. Samo ona ne zna kako da ga razdvoji. Ovaj orah ne može se valjda tako lako razbiti.
Komšija je rekao da može pokušati da ga razbije sa gvozdenim vratima ili ciglom; gradilište je u blizini! Hajde da probamo sa ciglom!
Vera je iz očaja i melanholije otišla sa komšijom na gradilište. Počeli su da bacaju cigle na orah. U mračno zimsko veče, na gradilištu, dve odrasle osobe su bacale cigle. Hmm. Ali kokos nije pukao! Iako su se žestoko bacali, sve dok Vera nije ciglom udarila komšiju u nogu. Inače, zvao se Vitalij.
Vitalij je viknuo: „Ups! Oh! ”- kao u detinjstvu. A onda je rekao da na poslu ima oružje i da će sutra pucati u ovaj kokos.Tamo ćemo videti da li je tako jak!
Generalno, onda su otišli kod Vitalija.A onda je Vera skuvala testeninu dok je Vitalij nastatvio da ubija kokos. Pojeli su i vratili se da razbijaju kokos. I zabavljali su se, psovali, pričali priče iz detinjstva ... A onda su shvatili da su stvoreni jedno za drugo. Bilo im je jako dobro i zabavno zajedno. Sjajno! – kao u detinjstvu.
I zajedno su dočekali Novu godinu. I sve naredne nove godine - takođe. I uvek su kupovali kokos. U znak sećanja na poznanstvo...A Vera je napustila posao. Našla je drugi, počela je da vodi venčanja i različite praznike. Uvijk je gledala da se niko ne uvredi. Da nikoga ne ostavi bez poklona...Mada je važna samo suština zar ne, šta se nalazi unutar kokosa? Može biti sreće, ljubavi i prosperiteta.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
