Svako od nas je konac, igla, čekić, testera, ekser. Ne bi trebalo da se smatraš premalim za veliku stvar, a ne treba da se smatraš ni prevelikim...
"Ima velikih, pored kojih svi izgledaju mali. Ipak, istinski veliki je onaj sa kojim se svi osećaju sjajno."
~ Čarls Dikens
Šta omogućava nekim ljudima da sebe smatraju „boljima“ od drugih? Novac, prestižno obrazovanje, visoka pozicija, društveni status? Nacionalnost, mesto rođenja, pripadnost jednoj ili drugoj verskoj konfesiji? Visina, težina, boja kose ili očiju? Model automobila? Intelektualni talenat ili fizička privlačnost? Zašto nam se ponekad čini da ćemo upoređivanjem dvoje ljudi po nekim golim okom vidljivim kriterijumima moći da izvedemo ispravan zaključak u pogledu dubine i kvaliteta puta svakog od njih. Da li je moguće suditi o „značaju” osobe ako ne znamo najviši plan za njegovu inkarnaciju na ovoj planeti? Kako možemo znati i razgovarati o drugima ako sami sebe zaista ne osećamo ili ne razumemo?
Ako dete ne ide dobro u školi, to ne znači da je sada „gubitnik u životu“. Uloga učenika je samo jedna od sfera, ali ne i ceo život; štaviše, na akademski uspeh utiču mnogi faktori – od psihološke atmosfere i uslova života u roditeljskoj porodici do odnosa sa nastavnicima i drugovima iz razreda, a istorija zna mnogo slučajeva kada je dete sa slabim uspehom odjednom postalo izvanredan preduzetnik ili majstor svog zanata. Jednog dana sam jednostavno preuzeo odgovornost za sebe, popunio praznine u znanju koje su bile neophodne i postigao ono o čemu sam sanjao. Važno je da u detetu zadržimo osećaj značaja u njegovom životu – volimo te kao sina/ćerku, vredan si nam kao član porodice, kao voljena osoba, kao dobar prijatelj.
Ako osoba, na primer, doživi nesreću ili ima urođena fizička ograničenja, to ne znači da treba da „odustanete od nje“ ili da je smatrate nesrećnom. Kako da znamo zašto se to dogodilo i zašto je bilo potrebno? „Svaka osoba ima svoju dužinu puta i meru patnje“, ali najbolja stvar koja se može učiniti u odnosu na osobu sa fizičkim ograničenjima jeste da se u njoj vidi ličnost, a ne telo. Odstupanja u fizičkom razvoju i izgledu tela samo su drugačiji način funkcionisanja fizičke ljuske od uobičajenog, „invalid je način kretanja, a ne način života“, ali u savremenom društvu, nažalost, ovi misli nisu naročito svesne. Jednom sam sreo veoma čudnog umetnika koji je doživljavao svet na način koji je bio neshvatljiv sa moje tačke gledišta, ali susret s njim mi je dao jednu lepu ideju: „Videti lepotu u idealu je veoma jednostavna stvar“, rekao mi je. Pokušavaš da vidiš lepo ”na spoljno ružnom mestu ili gde ljudi nisu navikli da to vide.” Ovo je istina.
~ Čarls Dikens
Šta omogućava nekim ljudima da sebe smatraju „boljima“ od drugih? Novac, prestižno obrazovanje, visoka pozicija, društveni status? Nacionalnost, mesto rođenja, pripadnost jednoj ili drugoj verskoj konfesiji? Visina, težina, boja kose ili očiju? Model automobila? Intelektualni talenat ili fizička privlačnost? Zašto nam se ponekad čini da ćemo upoređivanjem dvoje ljudi po nekim golim okom vidljivim kriterijumima moći da izvedemo ispravan zaključak u pogledu dubine i kvaliteta puta svakog od njih. Da li je moguće suditi o „značaju” osobe ako ne znamo najviši plan za njegovu inkarnaciju na ovoj planeti? Kako možemo znati i razgovarati o drugima ako sami sebe zaista ne osećamo ili ne razumemo?
Ako dete ne ide dobro u školi, to ne znači da je sada „gubitnik u životu“. Uloga učenika je samo jedna od sfera, ali ne i ceo život; štaviše, na akademski uspeh utiču mnogi faktori – od psihološke atmosfere i uslova života u roditeljskoj porodici do odnosa sa nastavnicima i drugovima iz razreda, a istorija zna mnogo slučajeva kada je dete sa slabim uspehom odjednom postalo izvanredan preduzetnik ili majstor svog zanata. Jednog dana sam jednostavno preuzeo odgovornost za sebe, popunio praznine u znanju koje su bile neophodne i postigao ono o čemu sam sanjao. Važno je da u detetu zadržimo osećaj značaja u njegovom životu – volimo te kao sina/ćerku, vredan si nam kao član porodice, kao voljena osoba, kao dobar prijatelj.
Ako osoba, na primer, doživi nesreću ili ima urođena fizička ograničenja, to ne znači da treba da „odustanete od nje“ ili da je smatrate nesrećnom. Kako da znamo zašto se to dogodilo i zašto je bilo potrebno? „Svaka osoba ima svoju dužinu puta i meru patnje“, ali najbolja stvar koja se može učiniti u odnosu na osobu sa fizičkim ograničenjima jeste da se u njoj vidi ličnost, a ne telo. Odstupanja u fizičkom razvoju i izgledu tela samo su drugačiji način funkcionisanja fizičke ljuske od uobičajenog, „invalid je način kretanja, a ne način života“, ali u savremenom društvu, nažalost, ovi misli nisu naročito svesne. Jednom sam sreo veoma čudnog umetnika koji je doživljavao svet na način koji je bio neshvatljiv sa moje tačke gledišta, ali susret s njim mi je dao jednu lepu ideju: „Videti lepotu u idealu je veoma jednostavna stvar“, rekao mi je. Pokušavaš da vidiš lepo ”na spoljno ružnom mestu ili gde ljudi nisu navikli da to vide.” Ovo je istina.
O novcu, statusu, obrazovanju, spoljnoj privlačnosti – sve je isto – ne radi se o dostupnosti, već o tome kako upravljamo onim što imamo. Nema ništa loše u novcu, ali novac je samo oruđe, ogledalo našeg unutrašnjeg sveta. Lepota je relativan pojam, jer se jako umoriš od hladne i glupe lepote; sama po sebi nema vrednosti. Spoljašnja privlačnost je dar koji pomaže da se ljudi pridobiju, ali bez dobrog srca neće doneti mnogo sreće. Lepo telo stari, pre ili kasnije gubi svoju privlačnost, ali ga lepa duša sa godinama jača. Talenti sami po sebi takođe ništa ne znače, treba ih primeniti u životu – što je čovek darežljivije obdareniji od prirode, to je veći zahtev od njega. Mnogo ste dali, što znači da računaju na vas i veruju u vas, zato povećajte svoju unutrašnju dobrotu, umnožite ono sa čime ste došli na ovaj svet, ne zaglavite na mestu. Darovitost nije razlog da se stavite iznad drugih.
Bilo koje veštine i sposobnosti nisu apsolutni pokazatelj „razvoja“. Čovek je pod velikim uticajem sredine u kojoj je odrastao; ako u detinjstvu, na primer, porodica nije održavala dnevnu rutinu, onda je detetu veoma teško da samostalno organizuje svoj proces učenja kod kuće, shodno tome, on će zaostaje u nekim disciplinama, a ako se to nameće i ako ste u lošim odnosima sa nastavnikom u školi, onda je neuspeh u predmetu zagarantovan. Ili je osoba odrasla pored odraslih koji nisu govorili kompetentno, a svi ovi govorni obrasci i raspored stresa su veoma čvrsto ugrađeni u nas; njihovo ponovno učenje u odraslom dobu često zahteva mnogo truda.
Nivo duhovnog razvoja i akademskog obrazovanja značajnih odraslih u velikoj meri utiče na formiranje ličnosti deteta, ali je veoma važno da naučimo da ne omalovažavamo značaj ličnosti i da je ne zavisimo od početnih uslova, važno je zapamtiti da čovek može da promeni sebe, treba da pokušamo da ga inspirišemo na pozitivne promene u sebi. Verujte mi, čak i dve-tri godine svesnog rada na sebi mogu toliko da promene čoveka da se niko neće setiti koliko je ranije bio neobrazovan, ružan i nesamouveren, a ako se seća, još više će ga poštovati, jer ljudi cene poštenog i kvalitetan rad na sebi.
Nije svaka osoba predodređena da bude izvanredan naučnik ili talentovani umetnik, nije svima predodređeno da posluje i ima veliku zaradu, ne treba svako da teži da dobije visoku poziciju i pristup moći i visokim moćima, mnogi od onih koji će trčati toliko do vrha jednostavno neću moći da izdržim stres koji dolazi sa visokim društvenim ili profesionalnim statusom. Ali! Svaka osoba je značajna! Svaka osoba igra svoju ulogu, svaka osoba je korisna upravo tamo gde je. Važni su privrednici, naučnici, prodavci, poštanski radnici, mehaničari, strugari, agronomi, sveštenici, umetnici, pevači, pekari. Svaki čovek na ovoj zemlji je važan, nema boljih ili lošijih profesija, nema boljih ili lošijih nacionalnosti, nema ljudi boljih ili lošijih, postoji put pojedinca – duše koja je ovde došla da uči, ima vrste aktivnosti koje su pogodne za neke a za druge nisu baš privlačne. Naš zadatak je da sami odaberemo vrstu aktivnosti kojom možemo da maksimiziramo svoj potencijal, budemo korisni drugima i pokušamo da to uradimo na najbolji mogući način.
Bilo koje veštine i sposobnosti nisu apsolutni pokazatelj „razvoja“. Čovek je pod velikim uticajem sredine u kojoj je odrastao; ako u detinjstvu, na primer, porodica nije održavala dnevnu rutinu, onda je detetu veoma teško da samostalno organizuje svoj proces učenja kod kuće, shodno tome, on će zaostaje u nekim disciplinama, a ako se to nameće i ako ste u lošim odnosima sa nastavnikom u školi, onda je neuspeh u predmetu zagarantovan. Ili je osoba odrasla pored odraslih koji nisu govorili kompetentno, a svi ovi govorni obrasci i raspored stresa su veoma čvrsto ugrađeni u nas; njihovo ponovno učenje u odraslom dobu često zahteva mnogo truda.
Nivo duhovnog razvoja i akademskog obrazovanja značajnih odraslih u velikoj meri utiče na formiranje ličnosti deteta, ali je veoma važno da naučimo da ne omalovažavamo značaj ličnosti i da je ne zavisimo od početnih uslova, važno je zapamtiti da čovek može da promeni sebe, treba da pokušamo da ga inspirišemo na pozitivne promene u sebi. Verujte mi, čak i dve-tri godine svesnog rada na sebi mogu toliko da promene čoveka da se niko neće setiti koliko je ranije bio neobrazovan, ružan i nesamouveren, a ako se seća, još više će ga poštovati, jer ljudi cene poštenog i kvalitetan rad na sebi.
Nije svaka osoba predodređena da bude izvanredan naučnik ili talentovani umetnik, nije svima predodređeno da posluje i ima veliku zaradu, ne treba svako da teži da dobije visoku poziciju i pristup moći i visokim moćima, mnogi od onih koji će trčati toliko do vrha jednostavno neću moći da izdržim stres koji dolazi sa visokim društvenim ili profesionalnim statusom. Ali! Svaka osoba je značajna! Svaka osoba igra svoju ulogu, svaka osoba je korisna upravo tamo gde je. Važni su privrednici, naučnici, prodavci, poštanski radnici, mehaničari, strugari, agronomi, sveštenici, umetnici, pevači, pekari. Svaki čovek na ovoj zemlji je važan, nema boljih ili lošijih profesija, nema boljih ili lošijih nacionalnosti, nema ljudi boljih ili lošijih, postoji put pojedinca – duše koja je ovde došla da uči, ima vrste aktivnosti koje su pogodne za neke a za druge nisu baš privlačne. Naš zadatak je da sami odaberemo vrstu aktivnosti kojom možemo da maksimiziramo svoj potencijal, budemo korisni drugima i pokušamo da to uradimo na najbolji mogući način.
Za fotografa je važno da pokuša da vidi i uhvati takvu lepotu u čoveku koje, možda, ni sama osoba nije svesna; fotograf ima moć da ljudima pokaže njihovu lepotu. Za nastavnika je važno da prepozna potencijal u detetu i pokuša da inspiriše i usmeri učenika ka maksimalnom ostvarenju svojih potencijala. Važno je da lekar bude veoma pažljiv prema problemima ljudi koji mu dolaze, potrebno je sa saosećanjem i pažnjom pomoći pacijentu da pronađe put do izlečenja ne samo svog tela, već i bolesne duše. Za kuvara je veoma važno da hranu sprema sa ljubavlju, trudi se da svoju toplinu unese u hranu i oduševi goste lepim i ukusnim jelima. Važno je da sekretar napravi dobru atmosferu u kancelariji, koordinira rad ljudi, pomaže menadžeru, a važno je da sam menadžer postane ona vrsta lidera oko koga ljudi počinju da rastu i razvijaju se.
Nije bitno na kojoj poziciji radite ili čime se profesionalno bavite, važno je shvatiti da od vašeg rada zavisi udobnost, blagostanje, a ponekad i životi drugih ljudi, tako da je veoma važno da vidite ljude za svaki posao, ljudi sa svojim životnim pričama, teškim sudbinama, sa svojim težnjama i iskustvima. U našu ordinaciju ne dolazi „klijent“, nije „pacijent“ koji dolazi kod lekara, nije „student“ koji sedi u sali univerziteta, već osoba, živa osoba, značajna ličnost. Njegov značaj ne određuje cena njegovog automobila ili kvalitet njegove odeće, ne visina, težina, boja kože, pa čak ni intelektualni talenat, već činjenica da je isti kao i svako od nas – stvoren od od krvi i mesa, obdareni duhovnim kvalitetima, možda su na drugom stepenu razvoja, ali to je u redu, svako uči u svom razredu.
Odnos je način na koji se odnosimo prema drugim ljudima, stoga uopšte nije bitan nivo intelektualnog ili duhovnog razvoja onoga ko nas sretne na putu, bitno je do čega smo sami došli na svom putu i kako se prema drugima odnosimo. „Ljudi sude o stvarima i događajima prema onome što imaju u sebi“ (starac Pajsije Svjatogorec). Ako sebe smatramo razvijenijim, to znači da moramo imati više srca, ljubavi, mudrosti i strpljenja da komuniciramo sa onima koji idu malo drugačijim putem, a mora postojati i shvatanje da su svi podjednako važni. U telu, šta je važnije - noga ili ruka? bubrezi ili jetra? oči ili uši?Sve je važno, sve je značajno, ali zapamtite koliko je šibica mala, ali ne možete da kuvate večeru ako ne nađete vatru. I biće i šporet, i lonac, i hrana - ali ne možete da kuvate supu, a čini se kao mala i beznačajna utakmica, zar ne? Igla na mašini za šivenje će se slomiti i nećete moći ništa da šijete, iako će konci i tkanina biti spremni.
Svako od nas je konac, igla, čekić, testera, ekser. Ne morate sebe smatrati premalim za veliku stvar, a ne morate sebe smatrati ni prevelikim... Svaka osoba je značajna, samo treba da nađete svoje mesto u životu, ali ne poredite sebe sa drugim ljudima, ali slušajte svoj unutrašnji glas, razmišljajte i tražite svoj put.
Ali ono što trenutno može pokazati značaj svakog od nas jesu naše uloge prema ljudima koji su nam važni, jer smo tamo uvek potrebni i bitni. Svi mi treba da se trudimo da postanemo samo dobri ljudi za one koji žive i rastu pored nas. Čovek velikog i dobrog srca je najlepše i neprocenjivo blago na ovoj zemlji.
Autor: Dina Richards
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/81390-kazhdyy-chelovek-znachitelen
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Nije bitno na kojoj poziciji radite ili čime se profesionalno bavite, važno je shvatiti da od vašeg rada zavisi udobnost, blagostanje, a ponekad i životi drugih ljudi, tako da je veoma važno da vidite ljude za svaki posao, ljudi sa svojim životnim pričama, teškim sudbinama, sa svojim težnjama i iskustvima. U našu ordinaciju ne dolazi „klijent“, nije „pacijent“ koji dolazi kod lekara, nije „student“ koji sedi u sali univerziteta, već osoba, živa osoba, značajna ličnost. Njegov značaj ne određuje cena njegovog automobila ili kvalitet njegove odeće, ne visina, težina, boja kože, pa čak ni intelektualni talenat, već činjenica da je isti kao i svako od nas – stvoren od od krvi i mesa, obdareni duhovnim kvalitetima, možda su na drugom stepenu razvoja, ali to je u redu, svako uči u svom razredu.
Odnos je način na koji se odnosimo prema drugim ljudima, stoga uopšte nije bitan nivo intelektualnog ili duhovnog razvoja onoga ko nas sretne na putu, bitno je do čega smo sami došli na svom putu i kako se prema drugima odnosimo. „Ljudi sude o stvarima i događajima prema onome što imaju u sebi“ (starac Pajsije Svjatogorec). Ako sebe smatramo razvijenijim, to znači da moramo imati više srca, ljubavi, mudrosti i strpljenja da komuniciramo sa onima koji idu malo drugačijim putem, a mora postojati i shvatanje da su svi podjednako važni. U telu, šta je važnije - noga ili ruka? bubrezi ili jetra? oči ili uši?Sve je važno, sve je značajno, ali zapamtite koliko je šibica mala, ali ne možete da kuvate večeru ako ne nađete vatru. I biće i šporet, i lonac, i hrana - ali ne možete da kuvate supu, a čini se kao mala i beznačajna utakmica, zar ne? Igla na mašini za šivenje će se slomiti i nećete moći ništa da šijete, iako će konci i tkanina biti spremni.
Svako od nas je konac, igla, čekić, testera, ekser. Ne morate sebe smatrati premalim za veliku stvar, a ne morate sebe smatrati ni prevelikim... Svaka osoba je značajna, samo treba da nađete svoje mesto u životu, ali ne poredite sebe sa drugim ljudima, ali slušajte svoj unutrašnji glas, razmišljajte i tražite svoj put.
Ali ono što trenutno može pokazati značaj svakog od nas jesu naše uloge prema ljudima koji su nam važni, jer smo tamo uvek potrebni i bitni. Svi mi treba da se trudimo da postanemo samo dobri ljudi za one koji žive i rastu pored nas. Čovek velikog i dobrog srca je najlepše i neprocenjivo blago na ovoj zemlji.
Autor: Dina Richards
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/81390-kazhdyy-chelovek-znachitelen
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
