U siromašnom selu rodio se dečak. Dane je provodio besmisleno, mehanički i monotono...
U siromašnom selu rodio se dečak. Provodio je dane bezumno, mehanički i monotono, baš kao i ostali stanovnici ovog umirućeg sela, ne sluteći šta će sa sopstvenim životom. I jedne lepe noći sanjao je more. Niko od seljana nikada nije video more, pa niko nije mogao da potvrdi da takva bezgranična voda postoji bilo gde u svetu.
A kada je mladić objavio da će iz svog sna krenuti u potragu za morem, svi su mu zavrtali prstom na slepoočnici i nazvali ga ludakom. Ali on je, uprkos svemu, krenuo na put i dugo lutao dok se nije našao na račvanju puta.
Ovde je izabrao put koji je vodio pravo, a nekoliko dana kasnije stigao je do sela, čiji su stanovnici vodili miran, uspešan život. Kada im je mladić rekao da luta, sanjajući da će pronaći more, počeli su da ga ubeđuju da gubi vreme i bolje bi mu bilo da ostane u ovom selu i da živi srećno kao i svi drugi.
Nekoliko godina mladić je živeo u izobilju. Ali jedne noći ponovo je sanjao more, i setio se svog neostvarenog sna. Mladić je odlučio da napusti selo i ponovo krenu na put. Pošto se pozdravio sa svima, vratio se na račvanje i ovoga puta otišao u drugom pravcu. Dugo je hodao dok nije stigao do velikog grada. Divio sam se njegovom buci i raznolikosti i odlučio sam da ostanem tamo. Učio je, radio, zabavljao se i na kraju potpuno zaboravio na svrhu svog putovanja.
Međutim, nekoliko godina kasnije ponovo je video more u snu i pomislio da će, ako ne ispuni san svoje mladosti, protraćiti život.
Stoga se ponovo vratio na račvanje i izabrao treći put, koji ga je odveo u šumu. Na maloj čistini ugleda čovek kolibu, a pored nje, ne premladu, ali lepu ženu, koja je izlagala opranu odeću. Pozvala ga je da ostane kod nje, pošto je njen muž otišao u rat i nije se vratio. Čovek se složio.
Mnogo godina su živeli srećno, odgajali decu, ali jednog dana našeg heroja, koji je već ostario, ponovo je posetio san o moru. I ostavio je sve sa čime je bio vezan dugi niz godina, vratio se na račvanje i krenuo poslednjim, njemu dotad nepoznatim putem, veoma strmim i kamenitim. Teško je hodao i počeo da strahuje da će uskoro biti potpuno iscrpljen.
A kada je mladić objavio da će iz svog sna krenuti u potragu za morem, svi su mu zavrtali prstom na slepoočnici i nazvali ga ludakom. Ali on je, uprkos svemu, krenuo na put i dugo lutao dok se nije našao na račvanju puta.
Ovde je izabrao put koji je vodio pravo, a nekoliko dana kasnije stigao je do sela, čiji su stanovnici vodili miran, uspešan život. Kada im je mladić rekao da luta, sanjajući da će pronaći more, počeli su da ga ubeđuju da gubi vreme i bolje bi mu bilo da ostane u ovom selu i da živi srećno kao i svi drugi.
Nekoliko godina mladić je živeo u izobilju. Ali jedne noći ponovo je sanjao more, i setio se svog neostvarenog sna. Mladić je odlučio da napusti selo i ponovo krenu na put. Pošto se pozdravio sa svima, vratio se na račvanje i ovoga puta otišao u drugom pravcu. Dugo je hodao dok nije stigao do velikog grada. Divio sam se njegovom buci i raznolikosti i odlučio sam da ostanem tamo. Učio je, radio, zabavljao se i na kraju potpuno zaboravio na svrhu svog putovanja.
Međutim, nekoliko godina kasnije ponovo je video more u snu i pomislio da će, ako ne ispuni san svoje mladosti, protraćiti život.
Stoga se ponovo vratio na račvanje i izabrao treći put, koji ga je odveo u šumu. Na maloj čistini ugleda čovek kolibu, a pored nje, ne premladu, ali lepu ženu, koja je izlagala opranu odeću. Pozvala ga je da ostane kod nje, pošto je njen muž otišao u rat i nije se vratio. Čovek se složio.
Mnogo godina su živeli srećno, odgajali decu, ali jednog dana našeg heroja, koji je već ostario, ponovo je posetio san o moru. I ostavio je sve sa čime je bio vezan dugi niz godina, vratio se na račvanje i krenuo poslednjim, njemu dotad nepoznatim putem, veoma strmim i kamenitim. Teško je hodao i počeo da strahuje da će uskoro biti potpuno iscrpljen.
Jednom u podnožju velike planine, starac je odlučio da se popne na nju u nadi da će bar iz daljine videti more iz svojih snova. Nekoliko sati kasnije, na izmaku snaga, stigao je do vrha planine. Pred njim su se pružala beskrajna prostranstva: starac je video račvanje puta i selo u kome su stanovnici vodili bogat život, i veliki grad, i kolibu žene sa kojom je proveo mnogo srećnih godina. A u daljini, na horizontu, video sam plavo, beskrajno more.
I pre nego što mu je izmučeno srce stalo, ganuti starac je kroz suze žaljenja primetio i da svi putevi kojima je išao vode ka moru, ali nijednim nije prošao do kraja.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/134563-vse-dorogi-veli-k-moryu-vdohnovlyayuschaya-pritcha
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/134563-vse-dorogi-veli-k-moryu-vdohnovlyayuschaya-pritcha
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
