Svi se nekad osjećamo usamljeno...

Iako živimo u zlatno doba veza i virtuelne komunikacije, usamljenost je problem koji nije iskorenjen. I vi vjerovatno ćaskate sa fizički udaljenim osobama: ovo je očigledno pozitivan faktor, ali šta je sa ljudima koji su nam fizički bliski? 

Možda nam sama mogućnost komunikacije sa onima koji su daleko otežava uspostavljanje dubokih veza sa ljudima koji su manje udaljeni, kao što je komšija. Očigledno ovo nije sasvim nov problem, pogotovo u velikim gradovima već godinama, međuljudski odnosi više ne prate koncept geografske blizine.

Iz tog razloga, usamljenost je promenila svoje lice, više nije oblik potpune izolacije, već je moguće osjećanje bez kontakta. Kada se osjećate sami, uvijek možete da pišete prijatelju na WhatsApp-u ili da razgovarate telefonom, ali teško da ćete ga imati toliko blizu da možete odmah da izađete. Možda vas deli pola sata vožnje tramvajem i to je dovoljno da vas odvrati da se ne vidite na licu mjesta. Usamljenost se često tumači kao apsolutno zlo, ali zahvaljujući njoj mnogi ljudi mogu da stvore neponovljiva umetnička dela.

Čak i bez razmišljanja o velikim umetnicima, svi možemo imati koristi od usamljenosti: vrijeme koje provodite sa svojim mislima pomaže vam da fokusirate svoje ciljeve i razumete ko ste. Dakle, idealno bi bilo pronaći tačku susreta između ekstremne usamljenosti i kontinuirane društvenosti. Ipak, nije lako, i zato što usamljenost nije uvek ista. Hajde da zajedno vidimo neke vrste usamljenosti koje možete iskusiti.

Usamljenost nije uvijek ista

Najočigledniji koncept biti sam povezan je sa emocionalnim odnosima. Svi mi moramo da uspostavimo duboke veze i treba nam društvo drugih ljudskih bića. Nedostatak ovih osjećanja stvara usamljenost u odnosima. Najbolji način da se prevaziđe ovaj problem je sklapanje novih prijateljstava, možda geografski bliskih.

Zatim postoji oblik unutrašnje i intimne usamljenosti: veoma je sličan prethodnom, ali se može pripisati jednom aspektu vašeg života, odnosno odnosima u paru. U ovim slučajevima, ono što nedostaje je partner sa kojim bi podelili iskustva i osećanja. Nažalost, to je jedna od najčešćih usamljenosti, jer izaziva negativne spirale: kada osetite potrebu da nađete partnera, verovatno se ponašate na drugačiji i očigledno očajniji način. Ovo vas očigledno čini manje poželjnim u očima potencijalnog partnera kojeg ćete zbog toga teško pronaći. Veze se uspostavljaju nasumično kada to najmanje očekujete, pa pokušajte da ne pridajete preveliku težinu pronalaženju partnera.

Konačno, možemo razmotriti i širi oblik samoće: kolektivni. To je urođena želja da budete deo nečega: grupe prijatelja, sportskog tima, tima za projekat i još mnogo toga. Želja da podelite svoje strasti i interesovanja je sasvim normalna i, možda, zahvaljujući i tehnološkom dobu, sa ovom usamljenošću se lakše boriti. Samo pronađite ljude koji dele vaš pogled na svet i razgovarajte sa njima, oni će vas gotovo sigurno razumeti.

Rešenja

Možete pronaći mnogo različitih rešenja zasnovanih i na vrsti usamljenosti koju doživljavate, ali postoji jedno koje je univerzalno: shvatite sebe i stvorite duboke veze. Nažalost, ponekad se navodi da je usamljenost faktor kvantiteta, ali to je greška. Da se ​​ne biste osećali sami, fokusirajte se na kvalitet svojih veza, a ne na broj.

Prevod teksta: https://aprilamente.info/tutti-noi-ci-sentiamo-soli-ecco-perche-e-importante-comprendere-la-solitudine/

Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com