Ima onih koji vide, ali ne posmatraju; ima onih koji čuju, ali ne slušaju; ima onih koji dodiruju, ali ne opažaju. Zato više volim ljude koji umeju da cene dragocene detalje i sitnice u životu, one koji imaju dobru volju i znaju da me sagledaju u dubinu bez pasoša. Jer oni koji kombinuju namjernost sa iskrenim emocijama više uživaju u životu.
Antropolozi i psiholozi tvrde da je posmatranje oduvijek bilo ključ opstanka za ljudska bića. Međutim, došli smo do tačke u našem postojanju gde nas umjesto toga definiše smetnja. Svako od nas je, na svoj način, dio hiperventiliranog društva koje zavisi od hiljadu stimulansa istovremeno, koje ignoriše čula, ali istovremeno ne može da podnese da nisu aktivna. Želimo sve, a da ne razumemo ko i šta imamo pred sobom.
Prema mišljenju stručnjaka, da nismo bili dobri posmatrači u prošlosti, naša vrsta bi verovatno izumrla. Naši preci su koristili puni potencijal svojih čula da osete bilo kakve rizike, pretnje ili podsticaje od kojih bi imali koristi. Vremenom smo oplemenili svoj sluh, vid i miris kako bismo uhvatili svaki detalj okoline... Ništa nam nije promaklo.
Međutim, mi smo danas prilično lenji posmatrači, takvi da zvučni ili vizuelni signal nije dovoljan da podignemo pogled kada prelazimo pešački prelaz. Ne samo da više ne uviđamo opasnosti, već gubimo iz vida dragocene detalje, male stvari koje oblikuju stvarnost u kojoj živimo.
Prema mišljenju stručnjaka, da nismo bili dobri posmatrači u prošlosti, naša vrsta bi verovatno izumrla. Naši preci su koristili puni potencijal svojih čula da osete bilo kakve rizike, pretnje ili podsticaje od kojih bi imali koristi. Vremenom smo oplemenili svoj sluh, vid i miris kako bismo uhvatili svaki detalj okoline... Ništa nam nije promaklo.
Međutim, mi smo danas prilično lenji posmatrači, takvi da zvučni ili vizuelni signal nije dovoljan da podignemo pogled kada prelazimo pešački prelaz. Ne samo da više ne uviđamo opasnosti, već gubimo iz vida dragocene detalje, male stvari koje oblikuju stvarnost u kojoj živimo.
Dobar posmatrač hvata dragocene detalje
Dragoceni detalji su poput malih pregrada naše stvarnosti u kojima se čuvaju precizne informacije. Gest, pogled, ton glasa, različita svetla, nagnuta slika, insekt koji pije iz kapi rose. Sve su to suptilnosti koje spadaju u naše vidno polje i koje ne cenimo uvek. Ponekad zbog nedostatka volje, drugi put zbog nedostatka vremena.
Takođe je neophodno zapamtiti da "videti nije gledanje". Da bismo bolje razumeli ovu razliku, hajde da se na trenutak usredsredimo na sliku Edvarda Hopera, Čop Sueja (slika iznad). Neki od vas će posmatrati sliku nekoliko sekundi, a da je posebno ne cene, ne primećujući ništa posebno. Drugi će, s druge strane, namerno gledati da odluče šta da vide, da uhvate dušu slike, da pročitaju njene detalje i kontempliraće je do tačke da se identifikuju sa predstavljenim figurama.
Dobar posmatrač, onaj koji prevazilazi stvarnost, nesumnjivo uočava enigmu koju Hoper želi da saopšti ovim delom. U restoranu su dve žene, brine nas njihova sličnost i stav one koju vidimo ispred njih. Razlog? Mlada žena ispred njega je njegov dvojnik, njegov alter ego.
S druge strane, zanimljivo je znati da u testu eneagrama postoji i ličnost „posmatrača“, koja pripada radoznalim, inovativnim pojedincima, sposobnim da se odvoje od stvari na pravu distancu kako bi doneli sopstveni sud. Ovo su nezavisni, jednostavni i veoma pronicljivi profili.
Svijet je sačinjen od dragocenih detalja koji zaslužuju da im se divimo
U današnjem društvu vidimo, ali ne gledamo. Klizimo prstom po ekranu naših pametnih telefona kao mehanička navika, ponekad gotovo opsesivna. Sedimo ispred televizora i često samo gledamo šta emituje. Isto važi i za naše postojanje, mi vidimo i dišemo, ali ne živimo, barem ne onako kako bismo to zaista mogli: pažljivijim pogledom i prijemčivijim srcem.
Izveštavamo prateći priču koja nas nesumnjivo poziva na razmišljanje i koja predstavlja aktivan pristup životu na koji vas pozivamo da usvojite. Čovek vidi da koleginica iznenada napušta svoje mesto. On ne razume zašto i shvata da je, uprkos tome što rade zajedno 5 godina, ne poznaje.
Zatim odlučuje da poboljša svoje društvene veštine. Posvećuje se fotografiji i uči da fiksira pogled u objektiv kako bi bolje razumeo stvarnost, uhvatio svaki detalj, da ide dalje, da sagleda i dopre do ljudi sa autentičnošću, kopajući u svaki sloj koji obavija ljudsko ponašanje i okolinu.
U zaključku, shvatili smo da u životu možemo birati između dve opcije: da vidimo život ili da pogledamo do detalja stvarnost čiji smo svesni učesnici. Ali šta više, postoji i treća opcija koja više zadovoljava, ali koja nesumnjivo zahteva više vremena i volje, ili „promišljanja“ stvarnosti, odnosno dodirivanja duše stvari i uranjanja u njihove misterije i enigme, kao u slike Edvarda Hopera.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/mondo-dettagli-preziosi-apprezzati/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Dragoceni detalji su poput malih pregrada naše stvarnosti u kojima se čuvaju precizne informacije. Gest, pogled, ton glasa, različita svetla, nagnuta slika, insekt koji pije iz kapi rose. Sve su to suptilnosti koje spadaju u naše vidno polje i koje ne cenimo uvek. Ponekad zbog nedostatka volje, drugi put zbog nedostatka vremena.
Takođe je neophodno zapamtiti da "videti nije gledanje". Da bismo bolje razumeli ovu razliku, hajde da se na trenutak usredsredimo na sliku Edvarda Hopera, Čop Sueja (slika iznad). Neki od vas će posmatrati sliku nekoliko sekundi, a da je posebno ne cene, ne primećujući ništa posebno. Drugi će, s druge strane, namerno gledati da odluče šta da vide, da uhvate dušu slike, da pročitaju njene detalje i kontempliraće je do tačke da se identifikuju sa predstavljenim figurama.
Dobar posmatrač, onaj koji prevazilazi stvarnost, nesumnjivo uočava enigmu koju Hoper želi da saopšti ovim delom. U restoranu su dve žene, brine nas njihova sličnost i stav one koju vidimo ispred njih. Razlog? Mlada žena ispred njega je njegov dvojnik, njegov alter ego.
S druge strane, zanimljivo je znati da u testu eneagrama postoji i ličnost „posmatrača“, koja pripada radoznalim, inovativnim pojedincima, sposobnim da se odvoje od stvari na pravu distancu kako bi doneli sopstveni sud. Ovo su nezavisni, jednostavni i veoma pronicljivi profili.
Svijet je sačinjen od dragocenih detalja koji zaslužuju da im se divimo
U današnjem društvu vidimo, ali ne gledamo. Klizimo prstom po ekranu naših pametnih telefona kao mehanička navika, ponekad gotovo opsesivna. Sedimo ispred televizora i često samo gledamo šta emituje. Isto važi i za naše postojanje, mi vidimo i dišemo, ali ne živimo, barem ne onako kako bismo to zaista mogli: pažljivijim pogledom i prijemčivijim srcem.
Izveštavamo prateći priču koja nas nesumnjivo poziva na razmišljanje i koja predstavlja aktivan pristup životu na koji vas pozivamo da usvojite. Čovek vidi da koleginica iznenada napušta svoje mesto. On ne razume zašto i shvata da je, uprkos tome što rade zajedno 5 godina, ne poznaje.
Zatim odlučuje da poboljša svoje društvene veštine. Posvećuje se fotografiji i uči da fiksira pogled u objektiv kako bi bolje razumeo stvarnost, uhvatio svaki detalj, da ide dalje, da sagleda i dopre do ljudi sa autentičnošću, kopajući u svaki sloj koji obavija ljudsko ponašanje i okolinu.
U zaključku, shvatili smo da u životu možemo birati između dve opcije: da vidimo život ili da pogledamo do detalja stvarnost čiji smo svesni učesnici. Ali šta više, postoji i treća opcija koja više zadovoljava, ali koja nesumnjivo zahteva više vremena i volje, ili „promišljanja“ stvarnosti, odnosno dodirivanja duše stvari i uranjanja u njihove misterije i enigme, kao u slike Edvarda Hopera.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/mondo-dettagli-preziosi-apprezzati/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
