Tajna sreće dolazi iz strasti prema onome što radimo

​Naš kvalitet života zavisi ne samo od sreće, već i od toga šta radimo da bismo bili srećni. Ako ne postavimo ciljeve koji daju smisao našem postojanju, ako ne iskoristimo svoj um do kraja, onda će pozitivna osećanja ispuniti samo mali delić svog potencijala koji imamo.

Posle decenija proučavanja okolnosti u kojima ljudi dostižu svoj maksimalni potencijal, istraživanje Mihalija Čiksentmihalija nam pokazuje da su ljudi srećniji kada dođu u stanje intenzivne koncentracije, koje ovaj poznati psiholog naziva „protok“.

Ovo emocionalno stanje se postiže kada se dožive pozitivne emocije kao što su sreća, snaga ili pozitivan stav, takozvana stanja „psihičke negentropije“. Pošto naša koncentracija ne mora da se posveti razmišljanju o idejama ili sažaljenju, naša psihička energija može slobodno da teče ka svakoj misli ili aktivnosti kojoj želimo da se posvetimo.

Naprotiv, međutim, negativne emocije, kao što su tuga, strah, anksioznost ili dosada, izvor su „psihičke entropije“, odnosno emocionalnog stanja u kojem čovek ne može efikasno da iskoristi svoju koncentraciju za suočavanje sa spoljnim zadacima, jer su nam potrebni. da uspostavi unutrašnji subjektivni poredak.

"Sreća zavisi od nas samih"
-Aristotel-

Protok igra vitalnu ulogu u našoj sposobnosti da budemo srećni

Da bismo bolje razumeli šta je stanje svesti toka, treba da počnemo da analiziramo suprotno stanje, odnosno ono u kome nema reda u nečijoj svesti, u kome se misli pojavljuju i nestaju na hirovit način a da ne možemo da kontrolišu ih. To je veoma neprijatno emocionalno stanje koje je obično povezano sa drugim problemima kao što su nesigurnost, depresija ili anksioznost i koje nas, ako se često ponavlja, može učiniti veoma nesrećnim.

Suprotno stanje svesti je protok. Kada um teče, osoba je u stanju da bude savršeno budna i da kontroliše sebe, oseća se bezbrižno i ima prijatan osećaj da čini pravu stvar. Sve to ima smisla i problemi koji nas ometaju predstavljaju se kao prijatni izazovi sa kojima se suočavamo sa entuzijazmom, a ne kao pretnja našem blagostanju ili ličnoj bezbednosti.

Čini se da nekoliko studija ukazuje da neki faktori, kao što je novac, zapravo igraju važnu ulogu u našoj sreći. Novac je, na primer, važan kada imamo malo, kao što je hrana važna kada gladujemo, ali što više novca imamo, to manje utiče na našu sreću.

Kao rezultat velike kupovne moći razvijenih zemalja, postoje i drugi faktori mnogo važniji od novca koji određuju našu sreću. U stvari, stanje fluksa čini da se osoba oseća sigurnije, manje anksiozno i srećnije.

"Umjetnost ili sport su kulturni oblici koji imaju jedinu svrhu da nam pruže stanje fluktuacije."
-Mihali Csikszentmihalii

Sreća bi mogla da leži u našim ponedeljcima
​
Obično je ponedeljak najgori dan u nedelji, gotovo tabu za mnoge, jer predstavlja povratak na posao posle vikenda. Međutim, Csikszentmihalii, profesor neuronauke na Univerzitetu Stanford (SAD), ističe važan paradoks: rad je korisniji od besposlice da bi se postiglo ono što on naziva „stanjem toka“, što bi se moglo prevesti i kao sreća.

Ključno je u tome što je za mnoge nerad mrtvo vreme, dok je posao suprotno. Imati jasne ciljeve, znati kako se njima upravljati i primati povratne informacije o njima su ključni za postizanje toka. U suštini, kada govorimo o stanju toka, mislimo na ovo: sposobnost da svu svoju psihičku energiju i pažnju usmerimo na planove i ciljeve koje smo izabrali, i saznanje da je vredno slediti ih jer smo ovo izabrali. tip života i u mogućnosti smo da uživamo u svakom trenutku onoga što radimo.

"Završavanje planova ili postizanje ciljeva koje smo izabrali je od suštinskog značaja za ulazak u stanje toka."

-Mihali Csikszentmihalii


Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/segreto-felicita-passione-facciamo/

Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com