Tako je važno sačuvati dobre osobe

Došlo je vrijeme kada se ono dobro zatvori i plaši se da izađe. Jer je već jednom izašlo. Sa buketom nežnih ljiljana, sa slatkišima i ljubaznim osmijehom. I tako su ošamarili ovo dobro, pa pljunuli, buket je ugažen u blato, a slatkiši su pojedeni zajedno sa omotima od slatkiša. Dobro je što mu nisu odgrizli prste.

A dobrota sedi u svojoj sobici. On priča divne priče za one koji poznaju konvencionalno kucanje... Ali više ne želi da izlazi. Dobro je bilo užasnuto onim što se dešavalo napolju. Zato je tako malo dobrog. I sve manje... Uostalom, dobro nije apstrakcija, već živi ljudi koji boluju. I žele da žive.

Jedna devojka je napisala divne priče.  I počela je da ih objavljuje na mreži. Priče su odmah pokradene i reklamirane za novac, naravno! I dobili su pretplatnike za svoje sajtove i stranice.

Devojka je bila zgrožena. Izbrisala je lijepe priče. A sada samo nekoliko ljudi čita njene divne priče. Ona nastavlja da piše, ali za sebe. Pušta svoju tihu nežnu muziku u sobi. Ovo se često dešava. Ima toliko talentovanih ljubaznih ljudi koji su nadareni odozgo. Ali ne znaju kako, ne mogu da se brane i traže, vraćaju i oduzimaju ukradeno. 

Naravno, većina ljudi je dobra. Ali to je paradoks. Dobri ljudi se ne mogu suprotstaviti lošim ljudima. I dobri, ljubazni, talentovani ljudi idu u svoje sobe. Leči rane. I pokušavaju da govore tiše, samo za one koji znaju konvencionalno kucanje ...

Dobro nema šake i zglobove. Dobro je nenaoružano. A toliko divnih riječi nisu čuli ni pročitali drugi dobri ljudi, baš zato što je dobro zaključano. A za svoj trud i talenat ne dobija ništa. Nemaju svi snage da izdrže nepravdu i prljavštinu. 

Ali tako je važno sačuvati preostale dobre osobe. Oni koji donose čistu nesebičnu svetlost. Ostalo ih je vrlo malo. Kad ih ne bude, kako ćemo živeti? ...


Anna Valentinova Kiryanova

Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com
​