Tiho i poslušno dijete nije uvijek srećno

Tiho dijete koje posmatra svijet iz ćoška bez odgovora nije uvijek srećno, iako je odraslima ugodnije da tako misle. Kada osjećamo strah, očaj ili stid, skloni smo da se sakrijemo u ćošak u sebi. Da se ​​to ne dogodi, idealno je da se mališani nauče poštovanju, bez nametanja vaspitanja kroz slepu poslušnost koja potiče iz te iste muke koja poništava identitet.

Ne grešimo kada kažemo da je poslušnost precenjena - pa čak i pogrešno shvaćena kao koncept mnogih porodica. Prečesto od roditelja čujemo fraze poput „Poslušno dete će biti srećna odrasla osoba“. Da ne pominjemo one roditelje koji se osjećaju ponosnim kada ih dete posluša bez svađe.

Slepa poslušnost se veoma razlikuje od inteligentne poslušnosti. Pogotovo ako se sprovodi iskorišćavanjem straha ili ako se ćutljivom detetu od malih nogu usađuje da je važnije ugađati drugima nego slušati svoje potrebe, svoje kriterijume i svoju volju.

Prije ili kasnije će doći dan kada će dete prestati da vjeruje u sebe, pa čak i da se brani tako što će dozvoliti drugima da manipulišu njime po svojoj volji.

"Svrha obrazovanja je da pokaže ljudima kako da uče sami. Drugo tumačenje se, u suštini, nalazi u indoktrinaciji."
-Noam Čomski

Tiho i  dijete i posledice autoritarnog obrazovanja

Ima djece koja istražuju i radoznala su, koja sve posmatraju i postavljaju pitanja. Mala stvorenja koja se kreću u svemiru sa neumornom radoznalošću. Ovo su srećna deca. Tu su onda i ona ćutljiva deca, suzdržanija, ali kojima nije teško da uspostave kontakt sa drugima. Samo pronađite temu koju vole i vidjecete kako blistaju, pokazujući neverovatno bogatstvo koje čuvaju u sebi. Oni su introvertna i srećna djeca.

Umesto toga, mogli bismo da naletimo na onu djecu koja izbegavaju pogled po svaku cenu; koji kao da žele da traže taj skriveni kutak u sebi gde mogu da se sklupčaju da se pretvaraju da ne postoje. Ovo da bi se osećali bezbedno od sveta koji ne razumeju, ali kome se bez odlaganja povinuju. Riječ je o onoj djeci koja se ne bune ni za šta na svijetu i u čijem rečniku nema rijeci „zašto“ ni sličnih pitanja, ni radoznalih očiju.

Jasno je da su našoj deci  potrebne dobro definisane granice i stroga pravila. Međutim, ćutljivo dete koje posluša ne pitajući zašto je često plod autoritarnog vaspitanja. Gdje se pravila nameću pod pretnjom.

Djeca moraju u potpunosti razumeti šta se krije iza onoga što od njih tražimo. Ako samo namećemo neinteligentnu poslušnost, odrašćemo u nezrele ljude, pojedince kojima će uvek biti potreban neko da im govori šta da rade, a šta ne, u svakom trenutku.

U životu svakog od nas dođe vreme kada treba da slušamo sopstvene kriterijume. Povremeni bunt ili preispitivanje pravila koja su nam dali roditelji dovode do prvih pokušaja da se potvrdi nečiji identitet. Nešto što roditelji takođe moraju da razumeju.

Mi odgajamo srećnu djecu, a ne djecu predanu slepoj poslušnosti

Kao roditelji ili vaspitači, svi znamo kako da dignemo ton i kažemo detetu „uradi ovo jer ti ja kažem. Samo uradi." to je metod koji nam štedi vrijeme. Radimo to jer nam se žuri i daje dobre rezultate, mora se priznati.

Ali da li znamo kolika je cena za takvu kaznu? Koje su posledice tvrdnje o slepoj poslušnosti koja koristi uzvike? Posledice su katastrofalne. Odgajamo ćutljivo dete ili ono koje će imati prkosan stav. Sa ovom autoritarnom dinamikom gubimo iz vida najvažniju stvar koju možemo izgraditi sa svojom decom: poverenje.

U ovom trenutku, sledeće pitanje je: „Kako da nateram sina da me posluša?“. Naravno, nije lako! Nije naročito kada smo do tada uspevali samo pretnjama i kaznama. Međutim, ponekad je odgovor lakši nego što mislimo. Ako želimo da naša djeca vjeruju u nas kada nešto tražimo od njih, moramo da naučimo da vjerujemo u njih, da ih poštujemo.


Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/un-bambino-silenzioso-obbediente/

​Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com