Tri telesna signala detektora laži

​Evidentno je da su simulacija, obmana i laž deo ljudske prirode i da su prisutni kako u ličnom tako i u društvenom životu. Načini na koje muškarci komuniciraju zasnovani su na igri uloga, gde se meša ono što je osoba sa onim što izgleda, stvarnost sa maštom, funkcija autora i glumca.

Postoje dva osnovna načina laganja, jedan je skrivanje informacija, ne govoreći ništa što nije tačno, a drugi je iskrivljavanje stvarnosti, ne samo skrivanjem istinitih informacija, već i predstavljanjem lažnih informacija kao da su istinite. 

Laž  i izdajnički telesni signali

Psihologija komunikacije kaže da je 50% poruka koje se šalju ili primaju neverbalne prirode. Samo jedan dio se može kontrolisati dobrovoljno i obično su to signali koje ignoriše osoba koja komunicira, ali ne i osoba koja prima poruku.

Preko ovih znakova možemo razumeti osećanja i stavove drugih ljudi; ako nešto pokušavaju da sakriju ili ako postoje nedoslednosti između izgovorene i neizrečene poruke. Simulacioni detektori se koriste za otkrivanje laži i obmana.

Na naučnom nivou se pominju sledeći pokazatelji:

• Na licu

Dugotrajni izrazi lica su obično lažni. Dakle, kada previše razmišljamo o tome šta govorimo da bi bilo ubedljivo, preuveličavamo izraz lica. Što se tiče osmeha, on je lažan ako ga ne prate orbikularni mišići očnih kapaka, već obuhvata samo donji deo lica. Konačno, što se tiče treptanja, povećanje učestalosti potvrđuje emociju koja prati naše reči.
​

• Na telu

Telesni signali su radnje koje pokušavaju da naglase ono što se govori i kojima se može manipulisati svojevoljno, pokretima u kojima jedan deo tela masira, grebe, hvata ili mazi drugi deo.

Postoje dva načina da se razume da li je telesni gest signal koji otkriva skrivene informacije:

• Izvodi se samo deo gesta, a ne cela radnja, na primer: sleganje ramenima.
• Gest se izvodi izvan prezentacijske pozicije pojedinca okrenutog prema drugom.

Podsetimo se najčešćih znakova laganja: preduge ili česte pauze, oklevanje u govoru, greške koje ne čine potpune reči, ubacivanje, ponavljanje i delimične reči.

Kako uočiti laž?

Oni koji lažu više razmišljaju o onome što govore, a manje o neverbalnoj komunikaciji. Lakše je kontrolisati reči nego izraze i emocionalne mikro-izraze. Postoje tri glavna razloga zbog kojih neverbalno ponašanje može otkriti prevaru:

Laganje izaziva stres, strah i naprezanje što rezultira vidljivim izrazima i gestovima. Neverbalni tragovi izražavaju emocije straha ili nespremnosti za laž.

Preterani pokušaj kontrole informacija proizvodi veštačke radnje sa malo emocija, malo gestova i pokreta, koji otkrivaju nesklad između verbalnog i neverbalnog jezika.

Viši kognitivni procesi koji prate čin laganja dovode do nevoljnog neverbalnog ponašanja.

Ovi indikatori se moraju posmatrati u celini i u socijalnom i psihološkom kontekstu konkretne situacije u kojoj se javljaju, a ne izolovano. Niti treba da tražimo laž po svaku cenu kao da je to neizbežna realnost, jer bi se mogle napraviti greške u pokušaju da se proceni simulacija i obmana.

Čak ni najiskusniji lažovi nemaju sposobnost da jasno kontrolišu svoje nesvesno, što će ih na kraju izdati. Kada um sumnja, ruka drhti, a isto se dešava i sa govorom tela: kada se osećamo ugroženo, telo počinje da govori.

Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/segnali-corpo-rivelatori-bugie/

​Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com