Inteligentan članak o tome kako da naučite kako da odgovorite na neprijatna pitanja i postavite lične granice.
Pošto je generacija 90-ih postala odrasla i značajna, mi, odnosno njihovi roditelji, počeli smo da primećujemo da sa nama razgovaraju kao da ih je obučio psiholog. Ćerka mi je jednom napisala pismo iz susedne sobe: „Mama, mnogo te volim, ali neću više da trpim takav tretman“. Ne sećam se ni šta sam uradila - verovatno sam pokušao da nekako manipulišem, ali sam se odmah postidila. Date su mi granice. Niko se sa mnom nije svađao, niko mi nije prigovarao, jednostavno sam obavešten da je moje ponašanje neprijatno.
Bilo bi dobro da mi, generacija 80-ih i 70-ih, ovo naučimo. Mi smo ti koji se često postavljaju pitanja, kao i primedbe i komentari koji nas teraju da pobelimo od besa, da se suzimo od straha ili stida i da u mislima mnogo puta u noći izgovaramo otrovne, duhovite odgovore koji nam ne padaju na pamet u toku. Na ova pitanja ćutimo, ili se svađamo, ali sve je to beskorisno.
I oni su poznati svakoj našoj generaciji:
- Imaš već dvadeset sedam, a kad ćeš se udati?
- Kad ćeš drugo roditi?
- Šta, ponovo učiš? Treba da nađeš čoveka.
- Već imate dve godine, ali ne zna da računa? Da li ste ga poveli doktoru?
- Ne voliš prženi krompir? Kako da ne volite prženi krompir? Zašto je ne voliš?
- Radite pogrešno. Znam bolje kako se to radi.
- O moj Bože, kakav nered.
- Hajde, ona je depresivna. Idi kopaj krompir, sve će proći.
- Jesi li okačila te zavese? Pa šta, ja sam ti majka. Žuta bi bila bolja.
- A ja ti kažem - razvodiš se od njega.
- Nećeš uspeti.
- Sramotiš me pred komšijama.
- Šta će ljudi reći?
- Nikad nas ne zoveš. Nezahvalno.
- Ne znam zašto odugovlačite, ali Svetka već hoda potrbuške.
- Ti si debela, ok. Ali pametno.
- Bićete prevareni. Zabeleži moju reč. Nikome se ne može verovati.
- Ona ne mari za tebe. Odgovori joj kao muškarac.
- Prvo mesto? Stažiranje u Belgiji? Dobra devojka! Dobro urađeno!
- Izgledaš sjajno za svoje godine! Daj mi broj telefona svoje kozmetičarke.
Zašto ove jednostavne primedbe i pitanja, ili čak pohvale, izazivaju takav bol? Jer oni, direktno ili indirektno, sadrže ocenu. Evaluacija je prerogativ roditelja, ali nam kao odraslima nije potrebna evaluacija osim ako je izričito ne tražimo. Kada dođe do kontakta odrasle osobe, potrebno nam je nešto drugo.
Šta je potrebno odrasloj osobi? U podršci. U znak priznanja. U odnosu. U onome što ti kažu – „ravni si mi i poštujem te“. Neželjena evaluacija sadrži meta-poruku „Ja sam važniji od tebe“.
Bilo bi dobro da mi, generacija 80-ih i 70-ih, ovo naučimo. Mi smo ti koji se često postavljaju pitanja, kao i primedbe i komentari koji nas teraju da pobelimo od besa, da se suzimo od straha ili stida i da u mislima mnogo puta u noći izgovaramo otrovne, duhovite odgovore koji nam ne padaju na pamet u toku. Na ova pitanja ćutimo, ili se svađamo, ali sve je to beskorisno.
I oni su poznati svakoj našoj generaciji:
- Imaš već dvadeset sedam, a kad ćeš se udati?
- Kad ćeš drugo roditi?
- Šta, ponovo učiš? Treba da nađeš čoveka.
- Već imate dve godine, ali ne zna da računa? Da li ste ga poveli doktoru?
- Ne voliš prženi krompir? Kako da ne volite prženi krompir? Zašto je ne voliš?
- Radite pogrešno. Znam bolje kako se to radi.
- O moj Bože, kakav nered.
- Hajde, ona je depresivna. Idi kopaj krompir, sve će proći.
- Jesi li okačila te zavese? Pa šta, ja sam ti majka. Žuta bi bila bolja.
- A ja ti kažem - razvodiš se od njega.
- Nećeš uspeti.
- Sramotiš me pred komšijama.
- Šta će ljudi reći?
- Nikad nas ne zoveš. Nezahvalno.
- Ne znam zašto odugovlačite, ali Svetka već hoda potrbuške.
- Ti si debela, ok. Ali pametno.
- Bićete prevareni. Zabeleži moju reč. Nikome se ne može verovati.
- Ona ne mari za tebe. Odgovori joj kao muškarac.
- Prvo mesto? Stažiranje u Belgiji? Dobra devojka! Dobro urađeno!
- Izgledaš sjajno za svoje godine! Daj mi broj telefona svoje kozmetičarke.
Zašto ove jednostavne primedbe i pitanja, ili čak pohvale, izazivaju takav bol? Jer oni, direktno ili indirektno, sadrže ocenu. Evaluacija je prerogativ roditelja, ali nam kao odraslima nije potrebna evaluacija osim ako je izričito ne tražimo. Kada dođe do kontakta odrasle osobe, potrebno nam je nešto drugo.
Šta je potrebno odrasloj osobi? U podršci. U znak priznanja. U odnosu. U onome što ti kažu – „ravni si mi i poštujem te“. Neželjena evaluacija sadrži meta-poruku „Ja sam važniji od tebe“.
Najčešća greška koju svi pravimo kada smo ovako napadnuti je reagovanje na sadržaj napada. Mrmljamo, svađamo se, zagrevamo se, ulazimo u svađu. Svađamo se oko boje zavesa, optimalnog vremena za brak, poredimo se sa Svetkom u našu korist uz pomoć obrta „ali s druge strane“, ludimo zbog „pametne i mlade devojke“ - uzgred, zašto? Jer su to hvalili!
Pohvaliti odraslu osobu znači prepoznati kao ozbiljan trud koji je ona uložila u svoje postignuće. „Znam da ste noću sedeli na projektu, ovo je zaslužen uspeh. „Umnička“ i „mlada devojka“ govore o uskršnjim kolačima, koje je dete ispeklo u svom peščaniku. Devalvacija prerušena u kompliment ili pohvalu prilično je uobičajena kod ljudi koji nemaju iskren dobar kontakt sa svojom agresijom.
Kako biti? Besmisleno je odgovarati na sadržaj napada. Iskustvo nam govori da sagovornik u našoj kulturi gotovo nikada ne zauzima stav protivnika. Ali šta ako pokušamo da odgovorimo na samu činjenicu napada?
Pohvaliti odraslu osobu znači prepoznati kao ozbiljan trud koji je ona uložila u svoje postignuće. „Znam da ste noću sedeli na projektu, ovo je zaslužen uspeh. „Umnička“ i „mlada devojka“ govore o uskršnjim kolačima, koje je dete ispeklo u svom peščaniku. Devalvacija prerušena u kompliment ili pohvalu prilično je uobičajena kod ljudi koji nemaju iskren dobar kontakt sa svojom agresijom.
Kako biti? Besmisleno je odgovarati na sadržaj napada. Iskustvo nam govori da sagovornik u našoj kulturi gotovo nikada ne zauzima stav protivnika. Ali šta ako pokušamo da odgovorimo na samu činjenicu napada?
Evo tri specifična koraka za ovo:
Prvi korak. Ne krivite. Ne ocenjuje. Ne zovi.
I opišite, doslovno citirajte šta vaš sagovornik radi ili kaže. Ne "uvek si me povredio svojim pitanjem o deci." I „kada pitate „kada ćete roditi drugo“, osećam se neprijatno. Mislim da je to samo naš posao."
Ne „zaboravljaš da ugasiš svetlo u kuhinji i pljuneš na moju nesanicu“, već „kad ostaviš upaljeno svetlo u kuhinji, ne mogu da spavam“. Vaš odgovor treba da bude zasnovan na formuli „opis radnje ili citiranje reči sagovornika, plus vaša osećanja o tome“. Ovo se zove "Ja sam izjava".
Drugi korak. Budite dosledni.
Teško je postaviti granice voljenim i značajnim ljudima. A kada vas u romantičnom porivu vaša saputnica ponovo javno nazove, pogrdnim nazivima i to je neprijatno, teško je zaustaviti je. Ali, ako ste već vodili razgovor na ovu temu, nemojte odustati. Podsetite je na vaš zahtev da se takvi nadimci ne koriste nikada. I moraću da je podsećam svaki put dok se ne seti.
Treći korak. Budite kongruentni.
U psihologiji, ova reč se odnosi na podudarnost verbalnog i neverbalnog. Ako kažete „Ivane Ivanoviču, vaš zahtev da radite vikendom mi je nezgodan i neću moći da ga ispunim“, ne morate se slatko nasmejati. Što stidljivo demonstrirate i kažete – „dođi ajde, Kol, znam te, umesto piva, bolje je da sediš i radiš.” Ali na tvoj ozbiljan ton i namrštene obrve, reći „ajde” je već mnogo teže.
Ne samo i ne toliko neprijatne su reči koje se izgovaraju u trenutku blagog napada na nas savetom, preklinjanjem ili procenom. Sama činjenica kršenja naših granica je neprijatna. A kada smo u mogućnosti da to primetimo i odgovorimo na to, smanjuje se broj ljudi koji to rade u našem okruženju – mi jednostavno prestajemo da im budemo tako zgodni. Ostaju samo oni koji su spremni da računaju na nas.
Julia Rubleva
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/121605-vezhlivoe-nasilie-ya-vazhnee-chem-ty
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Prvi korak. Ne krivite. Ne ocenjuje. Ne zovi.
I opišite, doslovno citirajte šta vaš sagovornik radi ili kaže. Ne "uvek si me povredio svojim pitanjem o deci." I „kada pitate „kada ćete roditi drugo“, osećam se neprijatno. Mislim da je to samo naš posao."
Ne „zaboravljaš da ugasiš svetlo u kuhinji i pljuneš na moju nesanicu“, već „kad ostaviš upaljeno svetlo u kuhinji, ne mogu da spavam“. Vaš odgovor treba da bude zasnovan na formuli „opis radnje ili citiranje reči sagovornika, plus vaša osećanja o tome“. Ovo se zove "Ja sam izjava".
Drugi korak. Budite dosledni.
Teško je postaviti granice voljenim i značajnim ljudima. A kada vas u romantičnom porivu vaša saputnica ponovo javno nazove, pogrdnim nazivima i to je neprijatno, teško je zaustaviti je. Ali, ako ste već vodili razgovor na ovu temu, nemojte odustati. Podsetite je na vaš zahtev da se takvi nadimci ne koriste nikada. I moraću da je podsećam svaki put dok se ne seti.
Treći korak. Budite kongruentni.
U psihologiji, ova reč se odnosi na podudarnost verbalnog i neverbalnog. Ako kažete „Ivane Ivanoviču, vaš zahtev da radite vikendom mi je nezgodan i neću moći da ga ispunim“, ne morate se slatko nasmejati. Što stidljivo demonstrirate i kažete – „dođi ajde, Kol, znam te, umesto piva, bolje je da sediš i radiš.” Ali na tvoj ozbiljan ton i namrštene obrve, reći „ajde” je već mnogo teže.
Ne samo i ne toliko neprijatne su reči koje se izgovaraju u trenutku blagog napada na nas savetom, preklinjanjem ili procenom. Sama činjenica kršenja naših granica je neprijatna. A kada smo u mogućnosti da to primetimo i odgovorimo na to, smanjuje se broj ljudi koji to rade u našem okruženju – mi jednostavno prestajemo da im budemo tako zgodni. Ostaju samo oni koji su spremni da računaju na nas.
Julia Rubleva
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/121605-vezhlivoe-nasilie-ya-vazhnee-chem-ty
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
