Reagovanje na provokacije čini nas žrtvama manipulacije
Hajde da zamislimo par diskusija. Govoreći, on naizgled rasejano pominje bivšu devojku sa kojom je, međutim, nekako i dalje marljivo u kontaktu... Ona tada počinje da sumnja u odanost svog partnera, postaje hladna, distancirana, radoznala i kontrolišuća. Postaje agresivna i netolerantna, optužuje ga da je guši i prestaje da ga zove ili da mu piše nekoliko dana...
Hajde da zamislimo par diskusija. Govoreći, on naizgled rasejano pominje bivšu devojku sa kojom je, međutim, nekako i dalje marljivo u kontaktu... Ona tada počinje da sumnja u odanost svog partnera, postaje hladna, distancirana, radoznala i kontrolišuća. Postaje agresivna i netolerantna, optužuje ga da je guši i prestaje da ga zove ili da mu piše nekoliko dana...
Ili hajde da zamislimo sastanak kompanije, gde nekoliko ljudi mora da sarađuje kako bi se postigao dogovor o strategijama i odlukama koje treba doneti u kritičnom trenutku u životu kompanije. Čini se da neki uopšte nisu zainteresovani da zaista ulaze u suštinu pitanja, a kamoli da imaju rešenje zajedničkog problema u srcu. Oni, radije, iskorištavaju trenutak krize da prave polemiku, iznose indirektne optužbe ili sumnje prema najvišem rukovodstvu, ukratko, da one koji imaju moć stave u loše svetlo kako bi povratili neku prednost...
Kao što vidite, možete naići na provokaciju u najrazličitijim kontekstima odnosa. A ako nije prepoznat kao takav, rizikuje da nas zarobi kao magnet naterajući nas da delujemo protiv svojih interesa. Da, jer reagovati na provokacije nekako znači postati žrtva manipulativnog ponašanja onog drugog.
Indirektni pokušaj kontrole drugog
Mi ljudska bića imamo, pojednostavljeno rečeno, dva sjajna načina na koja možemo emocionalno reagovati na međuljudske kontekste.
Prvi je najprimitivniji i jednostavno teži da „prijateljima“ smatra samo one koji savršeno odgovaraju našim potrebama i našim fantazijama. I da sve ljude koji nas na neki način razočaraju smatramo opasnim „neprijateljima“, odstupajući od naših očekivanja/zahteva.
Provokacija je veoma iznijansiran i artikulisan pokušaj da se ponovo uspostavi jedno posedovanje nad drugim, da se upravlja i manipuliše njihovim osećanjima, reakcijama i ponašanji. Kada se to dogodi, padate u kontrolisan i manje realan način rada.
Kao što vidite, možete naići na provokaciju u najrazličitijim kontekstima odnosa. A ako nije prepoznat kao takav, rizikuje da nas zarobi kao magnet naterajući nas da delujemo protiv svojih interesa. Da, jer reagovati na provokacije nekako znači postati žrtva manipulativnog ponašanja onog drugog.
Indirektni pokušaj kontrole drugog
Mi ljudska bića imamo, pojednostavljeno rečeno, dva sjajna načina na koja možemo emocionalno reagovati na međuljudske kontekste.
Prvi je najprimitivniji i jednostavno teži da „prijateljima“ smatra samo one koji savršeno odgovaraju našim potrebama i našim fantazijama. I da sve ljude koji nas na neki način razočaraju smatramo opasnim „neprijateljima“, odstupajući od naših očekivanja/zahteva.
Provokacija je veoma iznijansiran i artikulisan pokušaj da se ponovo uspostavi jedno posedovanje nad drugim, da se upravlja i manipuliše njihovim osećanjima, reakcijama i ponašanji. Kada se to dogodi, padate u kontrolisan i manje realan način rada.
Namjerne i implicitne provokacije
Neki ljudi se namerno upuštaju u manipulativno ili provokativno ponašanje. Ali češće, posebno kada je provokacija interpersonalna konstanta, ovaj mehanizam se uspostavlja na nesvesni način i može da istroši bliske, intimne odnose koji se održavaju dosledno i svakodnevno. Da ne bi reagovali na provokacije, potrebno ih je pre svega prepoznati kao takve i naučiti upravljati sopstvenom emocionalnom reaktivnošću. Evo hrane za razmišljanje.
1. Primetite kako se ponašate prema drugima
Ako osećate apsolutnu „hitnost“ da reagujete, odgovorite, kažete ili uradite nešto, ovo je prvi znak koji bi trebalo da vas učini sumnjičavim. Može biti mnogo drugih razloga koji dovode do impulsivnog reagovanja u vezi bez razmišljanja. Ali provokacija drugog može biti jedno od ovih. U svakom slučaju, pokušajte da zastanete na trenutak i razmislite...
2. Da li ponavljate već napisan scenario?
Možda ćete u reagovanju na provokacije a posteriori prepoznati obrazac koji se ponavlja. Shvatiti da određena osoba, možda u određenoj situaciji, stalno ima moć da izgubi živce... Ako je to obrazac koji se ponavlja, može biti da dopuštate da se vama manipuliše više nego što biste želeli...
3. Ko te provocira čini da se osećaš „dužnim“
Međuljudska provokacija je kao neka vrsta magneta. A reagovanje na provokacije pomalo liči na osećaj nezadržive privlačnosti prema njima. Kada nas drugi provocira, agresivnim ili zavodljivim gestom, ne samo da osećamo potrebu da odgovorimo na određeni način, već se osećamo i na neki način „dužni“ da to učinimo. Kao da nismo imali drugog izbora, kao da je u tom trenutku jedino to trebalo da uradimo... Kad god osetimo da „nemamo drugog izbora“, to gotovo nikada nije istina. Manje-više uvek postoje alternative. Ako se tako osećamo, to je samo zato što smo privremeno izgubili iz vida mogućnost da razmišljamo o njima... Bolje da prestanemo i da ih oporavimo pre nego što delujemo!
4. Koliko energije želite da potrošite?
Odgovaranje na provokacije usisava emocionalnu energiju i ne daje ništa zauzvrat. Zamislite svoje psihičke energije kao novčiće u torbici, u svakoj međuljudskoj situaciji trošite određenu količinu u zavisnosti od toga šta vam se vraća. Koliko ste spremni da potrošite da biste zadovoljili ciljeve provokatora? Koliko moći želite da mu date? Jer ako se osećate iscrpljeno, prazno, bez energije, nešto ne ide kako treba...
5. Koliko i kako provocirate druge?
Niko od nas nije izuzet od dinamike provokacija. To je sastavni deo naših psihičkih parafernalija kako smo govorili. I svako bi to potencijalno mogao da iskoristi, posebno u vremenima krize. Učenje da prepoznamo provokativnu dinamiku u sebi takođe će nas učiniti svesnijim kada drugi, podstaknuti istom emocionalnom žurnošću, deluju na nas.
Prevod teksta: https://www.eticamente.net/73476/larte-di-non-rispondere-alle-provocazioni-5-preziosi-consigli.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Neki ljudi se namerno upuštaju u manipulativno ili provokativno ponašanje. Ali češće, posebno kada je provokacija interpersonalna konstanta, ovaj mehanizam se uspostavlja na nesvesni način i može da istroši bliske, intimne odnose koji se održavaju dosledno i svakodnevno. Da ne bi reagovali na provokacije, potrebno ih je pre svega prepoznati kao takve i naučiti upravljati sopstvenom emocionalnom reaktivnošću. Evo hrane za razmišljanje.
1. Primetite kako se ponašate prema drugima
Ako osećate apsolutnu „hitnost“ da reagujete, odgovorite, kažete ili uradite nešto, ovo je prvi znak koji bi trebalo da vas učini sumnjičavim. Može biti mnogo drugih razloga koji dovode do impulsivnog reagovanja u vezi bez razmišljanja. Ali provokacija drugog može biti jedno od ovih. U svakom slučaju, pokušajte da zastanete na trenutak i razmislite...
2. Da li ponavljate već napisan scenario?
Možda ćete u reagovanju na provokacije a posteriori prepoznati obrazac koji se ponavlja. Shvatiti da određena osoba, možda u određenoj situaciji, stalno ima moć da izgubi živce... Ako je to obrazac koji se ponavlja, može biti da dopuštate da se vama manipuliše više nego što biste želeli...
3. Ko te provocira čini da se osećaš „dužnim“
Međuljudska provokacija je kao neka vrsta magneta. A reagovanje na provokacije pomalo liči na osećaj nezadržive privlačnosti prema njima. Kada nas drugi provocira, agresivnim ili zavodljivim gestom, ne samo da osećamo potrebu da odgovorimo na određeni način, već se osećamo i na neki način „dužni“ da to učinimo. Kao da nismo imali drugog izbora, kao da je u tom trenutku jedino to trebalo da uradimo... Kad god osetimo da „nemamo drugog izbora“, to gotovo nikada nije istina. Manje-više uvek postoje alternative. Ako se tako osećamo, to je samo zato što smo privremeno izgubili iz vida mogućnost da razmišljamo o njima... Bolje da prestanemo i da ih oporavimo pre nego što delujemo!
4. Koliko energije želite da potrošite?
Odgovaranje na provokacije usisava emocionalnu energiju i ne daje ništa zauzvrat. Zamislite svoje psihičke energije kao novčiće u torbici, u svakoj međuljudskoj situaciji trošite određenu količinu u zavisnosti od toga šta vam se vraća. Koliko ste spremni da potrošite da biste zadovoljili ciljeve provokatora? Koliko moći želite da mu date? Jer ako se osećate iscrpljeno, prazno, bez energije, nešto ne ide kako treba...
5. Koliko i kako provocirate druge?
Niko od nas nije izuzet od dinamike provokacija. To je sastavni deo naših psihičkih parafernalija kako smo govorili. I svako bi to potencijalno mogao da iskoristi, posebno u vremenima krize. Učenje da prepoznamo provokativnu dinamiku u sebi takođe će nas učiniti svesnijim kada drugi, podstaknuti istom emocionalnom žurnošću, deluju na nas.
Prevod teksta: https://www.eticamente.net/73476/larte-di-non-rispondere-alle-provocazioni-5-preziosi-consigli.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
