Ekologija života Sam svet koji ga okružuje ne degradira se i ne pogoršava. Svet postaje gori za tu konkretnu osobu. Paralelno sa linijom života na koju se čovek žali, postoje linije koje je svojevremeno ostavio i gde je još sve u redu.
Svet oko nas se sam po sebi ne degradira i ne pogoršava. Svet postaje gori za tu konkretnu osobu. Paralelno sa linijom života na koju se čovek žali, postoje linije koje je svojevremeno ostavio i gde je još sve u redu. Izražavajući nezadovoljstvo, čovek se namešta za zaista lošije linije. I ako jeste, on je zaista uvučen u ove redove.
Kada se čovek rodi, on prvo prihvata svet kakav jeste.
Dete jednostavno još ne zna da li može biti gore ili bolje. Ali onda dolaze neuspesi, čovek počinje da shvata da se ne ostvaruju svi snovi, da drugi ljudi žive bolje, da se mora boriti za mesto na suncu. Vremenom ima više zahteva nego nade. Nezadovoljstvo i kuknjava su pokretačka snaga koja čoveka gura ka neuspešnim linijama života. Ne svet uopšte, već vaš svet, posebno za vas, postaje gori što gore razmišljate o tome.
Navika negativnog reagovanja je toliko ukorenjena da su ljudi izgubili prednost nad nižim živim bićima – svešću. Ostriga takođe negativno reaguje na spoljašnji stimulans. Ali osoba, za razliku od ostrige, može svesno i namerno da reguliše svoj odnos prema spoljašnjem svetu. Međutim, osoba to ne koristi i na najmanju neprijatnost odgovara agresijom. Svoju agresivnost pogrešno tumači kao snagu.
Ako imate mnogo godina, verovatno mislite da se život pogoršao. Međutim, za one koji su sada mladi, život izgleda divno. Zašto se to dešava? Možda zato što ne znaju koliko je bilo dobro kada si bio njihovih godina? Ali tada je bilo ljudi starijih od vas koji su se na isti način žalili na život i sećali se kako je ranije bio dobar. Ako prihvatimo činjenicu da je život svake godine sve gori i gori, onda je svet već odavno trebalo da se raspadne.
Svi živimo u istom svetu, ali svako ima svoj svet.
Jedna osoba gleda na svet sa prozora luksuznog automobila, a druga iz kante za smeće. Jedan je veseo na odmoru, a drugi je zaokupljen svojim problemima. Jedan vidi veselu grupu mladih ljudi, a drugi drsku bandu huligana. Svi gledaju isto, ali dobijene slike su veoma različite, kao film u boji od crno-belog. Svaka osoba je prilagođena svom sektoru u prostoru opcija, tako da svako postoji u svom svetu. Svi ovi svetovi su slojevito naslagani jedan na drugi i formiraju ono što mi razumemo kao svet u kome živimo.
Pošto je osoba spremnija da iskaže nezadovoljstvo i zrači više negativne nego pozitivne energije, postoji tendencija pogoršanja kvaliteta života. Predstavnik starije generacije i mladić piju istu koka-kolu, plivaju u istom moru, skijaju na padini iste planine - čini se da je sve isto kao i pre mnogo godina. Ipak, stariji je siguran da je ranije sve bilo bolje, ali za mlađeg je sada sve super. Kada mladić ostari, istorija će se ponoviti.
Ako negativna vest dotakne osobu, on počinje da reaguje na uticaj: izražava svoj stav, brige i stoga emituje kao odgovor energiju istog reda kao i prvi šok. Emitujući energiju na frekvenciji negativnog događaja, čovek prelazi na linije života, gde mu se slični događaji dešavaju bliže. Osoba učestvuje u početku i nalazi se u zoni delovanja spirale, koja ga odmotava i kao levak uvlači u sebe. Kao rezultat toga, negativni događaj je uključen u sloj sveta ove osobe.
Mnogi ljudi, na ovaj ili onaj način, priznaju teorijsku mogućnost da uđu u katastrofu. Ali ne dozvoljavaju svi takvu priliku u sloj svog sveta. Oni koji su zainteresovani, zabrinuti, zabrinuti zbog katastrofa koje se dešavaju negde sa drugim ljudima, podložniji su indukovanoj tranziciji. Pokazivanje interesovanja za razorna klatna katastrofa i katastrofa nosi realnu pretnju. Takva klatna su jaka i veoma agresivna. Ne puštajte negativne informacije.
Osoba zainteresovana za negativne informacije uvek će ih dobiti u izobilju. U početku preuzima bezazlenu ulogu spoljnog posmatrača. Čini se da sedi na tribinama i gleda fudbalsku utakmicu. Igra ga sve više pleni i postaje aktivan navijač. Zatim silazi na teren i počinje da trči, a da još nije primio loptu. Postepeno i neprimetno se sve više uključuje u igru i konačno prima loptu. Posmatrač se pretvorio u igrača, odnosno u žrtvu katastrofe.
Kada se čovek rodi, on prvo prihvata svet kakav jeste.
Dete jednostavno još ne zna da li može biti gore ili bolje. Ali onda dolaze neuspesi, čovek počinje da shvata da se ne ostvaruju svi snovi, da drugi ljudi žive bolje, da se mora boriti za mesto na suncu. Vremenom ima više zahteva nego nade. Nezadovoljstvo i kuknjava su pokretačka snaga koja čoveka gura ka neuspešnim linijama života. Ne svet uopšte, već vaš svet, posebno za vas, postaje gori što gore razmišljate o tome.
Navika negativnog reagovanja je toliko ukorenjena da su ljudi izgubili prednost nad nižim živim bićima – svešću. Ostriga takođe negativno reaguje na spoljašnji stimulans. Ali osoba, za razliku od ostrige, može svesno i namerno da reguliše svoj odnos prema spoljašnjem svetu. Međutim, osoba to ne koristi i na najmanju neprijatnost odgovara agresijom. Svoju agresivnost pogrešno tumači kao snagu.
Ako imate mnogo godina, verovatno mislite da se život pogoršao. Međutim, za one koji su sada mladi, život izgleda divno. Zašto se to dešava? Možda zato što ne znaju koliko je bilo dobro kada si bio njihovih godina? Ali tada je bilo ljudi starijih od vas koji su se na isti način žalili na život i sećali se kako je ranije bio dobar. Ako prihvatimo činjenicu da je život svake godine sve gori i gori, onda je svet već odavno trebalo da se raspadne.
Svi živimo u istom svetu, ali svako ima svoj svet.
Jedna osoba gleda na svet sa prozora luksuznog automobila, a druga iz kante za smeće. Jedan je veseo na odmoru, a drugi je zaokupljen svojim problemima. Jedan vidi veselu grupu mladih ljudi, a drugi drsku bandu huligana. Svi gledaju isto, ali dobijene slike su veoma različite, kao film u boji od crno-belog. Svaka osoba je prilagođena svom sektoru u prostoru opcija, tako da svako postoji u svom svetu. Svi ovi svetovi su slojevito naslagani jedan na drugi i formiraju ono što mi razumemo kao svet u kome živimo.
Pošto je osoba spremnija da iskaže nezadovoljstvo i zrači više negativne nego pozitivne energije, postoji tendencija pogoršanja kvaliteta života. Predstavnik starije generacije i mladić piju istu koka-kolu, plivaju u istom moru, skijaju na padini iste planine - čini se da je sve isto kao i pre mnogo godina. Ipak, stariji je siguran da je ranije sve bilo bolje, ali za mlađeg je sada sve super. Kada mladić ostari, istorija će se ponoviti.
Ako negativna vest dotakne osobu, on počinje da reaguje na uticaj: izražava svoj stav, brige i stoga emituje kao odgovor energiju istog reda kao i prvi šok. Emitujući energiju na frekvenciji negativnog događaja, čovek prelazi na linije života, gde mu se slični događaji dešavaju bliže. Osoba učestvuje u početku i nalazi se u zoni delovanja spirale, koja ga odmotava i kao levak uvlači u sebe. Kao rezultat toga, negativni događaj je uključen u sloj sveta ove osobe.
Mnogi ljudi, na ovaj ili onaj način, priznaju teorijsku mogućnost da uđu u katastrofu. Ali ne dozvoljavaju svi takvu priliku u sloj svog sveta. Oni koji su zainteresovani, zabrinuti, zabrinuti zbog katastrofa koje se dešavaju negde sa drugim ljudima, podložniji su indukovanoj tranziciji. Pokazivanje interesovanja za razorna klatna katastrofa i katastrofa nosi realnu pretnju. Takva klatna su jaka i veoma agresivna. Ne puštajte negativne informacije.
Osoba zainteresovana za negativne informacije uvek će ih dobiti u izobilju. U početku preuzima bezazlenu ulogu spoljnog posmatrača. Čini se da sedi na tribinama i gleda fudbalsku utakmicu. Igra ga sve više pleni i postaje aktivan navijač. Zatim silazi na teren i počinje da trči, a da još nije primio loptu. Postepeno i neprimetno se sve više uključuje u igru i konačno prima loptu. Posmatrač se pretvorio u igrača, odnosno u žrtvu katastrofe.
Cilj je da bude što dalje od centra indukovanog tranzicionog levka.
To znači ne puštati informacije o katastrofama, sukobima, kriminalu, ne zanimati se za to, ne brinuti, ne raspravljati o tome, uopšte, oglušiti se o to. Ne pustiti znači ignorisati, ne reagovati na bilo koji način. Namerno ignorišite negativne informacije i usmerite pažnju na bezopasne TV programe i knjige.
Možete mrzeti rat, možete se aktivno boriti protiv njega. Ali klatno nije važno da li ste protiv ili za. Odgovara mu energija bilo kog znaka. Prihvatite rat, učestvujete u njemu - u ratu ste. Boriš se protiv rata - on te i dalje guta. Ne prihvatiti klatno znači ignorisati ga. U svakom trenutku postojale su neutralne države koje su se olako izvukle u vreme kada su se čitavi narodi međusobno uništavali.
Obratite pažnju na demonstracije i skupove na kojima ljudi nasilno protestuju protiv nečega. Za klatno koje pokušava da započne bitku sa svojim protivnikom, oni su odani i poželjni pristalice kao i pristalice bitke. Mirni predlozi i otkrivanje pravog lica i motiva klatna su akcije koje gase rat.
Razlog za strah od otpuštanja leži u osećanju krivice koje tinja ili gori jarkom vatrom u vašoj podsvesti. Ko prvi dobija otkaz? Najgore. Ako dozvolite sebi da verujete da možete biti gori od drugih, onda ste se već stavili na crnu listu. Odustani od osećaja krivice. Dozvolite sebi luksuz da budete svoji. Neki ljudi počinju da traže novi posao čim se zaposle. Ne nameravaju odmah da promene lokaciju, ali su naučili da je dobra ideja uvek imati rezervne opcije. Osiguranje će vam dati mir i samopouzdanje.
Želja nema moć.
Želja jednostavno ne može ni prstom da mrdne. To se radi namerom, odnosno rešenošću da se deluje. Namera takođe uključuje spremnost da se ima. Postoji duboki ponor između „željeti“ i „biti spreman da postanete“. Sve dok siromašan ne dopusti atribute bogatstva u svoju zonu udobnosti, dok ne nauči da se oseća kao vlasnik skupih stvari, ostaće siromašan, čak i ako pronađe blago.
Zavist izaziva podsvesno odbacivanje. Ako čovek zavidi na nečemu što bi i sam želeo da ima, onda na sve načine pokušava da to obezvredi. Odbacivanje se dešava na podsvesnom nivou, jer podsvest sve razume bukvalno. Svest obezvređuje predmet zavisti samo zbog izgleda, zbog samoumirivanja, ali podsvest sve shvata ozbiljno. I tu podsvest čini medveđu uslugu, čini sve da ne primi ono što je obezvređeno i odbačeno.
Odgovor na negativan događaj izaziva prelazak na negativne životne linije. Jedini lek za indukovanu tranziciju je da se ne uhvati za vrh spirale, da se ne uplete u igru destruktivnog klatna. Nije dovoljno samo znati kako ovaj mehanizam funkcioniše. Morate ga se uvek sećati. Tvoj staratelj ne sme da spava. Uhvatite se kad god po navici, kao u snu, prihvatite igru klatna, odnosno pokažete nezadovoljstvo, ogorčenje, pokažete zabrinutost, učestvujete u destruktivnim diskusijama i sl.
Vadim Zeland "Clip-transurfing. Principi upravljanja realnošću"
To znači ne puštati informacije o katastrofama, sukobima, kriminalu, ne zanimati se za to, ne brinuti, ne raspravljati o tome, uopšte, oglušiti se o to. Ne pustiti znači ignorisati, ne reagovati na bilo koji način. Namerno ignorišite negativne informacije i usmerite pažnju na bezopasne TV programe i knjige.
Možete mrzeti rat, možete se aktivno boriti protiv njega. Ali klatno nije važno da li ste protiv ili za. Odgovara mu energija bilo kog znaka. Prihvatite rat, učestvujete u njemu - u ratu ste. Boriš se protiv rata - on te i dalje guta. Ne prihvatiti klatno znači ignorisati ga. U svakom trenutku postojale su neutralne države koje su se olako izvukle u vreme kada su se čitavi narodi međusobno uništavali.
Obratite pažnju na demonstracije i skupove na kojima ljudi nasilno protestuju protiv nečega. Za klatno koje pokušava da započne bitku sa svojim protivnikom, oni su odani i poželjni pristalice kao i pristalice bitke. Mirni predlozi i otkrivanje pravog lica i motiva klatna su akcije koje gase rat.
Razlog za strah od otpuštanja leži u osećanju krivice koje tinja ili gori jarkom vatrom u vašoj podsvesti. Ko prvi dobija otkaz? Najgore. Ako dozvolite sebi da verujete da možete biti gori od drugih, onda ste se već stavili na crnu listu. Odustani od osećaja krivice. Dozvolite sebi luksuz da budete svoji. Neki ljudi počinju da traže novi posao čim se zaposle. Ne nameravaju odmah da promene lokaciju, ali su naučili da je dobra ideja uvek imati rezervne opcije. Osiguranje će vam dati mir i samopouzdanje.
Želja nema moć.
Želja jednostavno ne može ni prstom da mrdne. To se radi namerom, odnosno rešenošću da se deluje. Namera takođe uključuje spremnost da se ima. Postoji duboki ponor između „željeti“ i „biti spreman da postanete“. Sve dok siromašan ne dopusti atribute bogatstva u svoju zonu udobnosti, dok ne nauči da se oseća kao vlasnik skupih stvari, ostaće siromašan, čak i ako pronađe blago.
Zavist izaziva podsvesno odbacivanje. Ako čovek zavidi na nečemu što bi i sam želeo da ima, onda na sve načine pokušava da to obezvredi. Odbacivanje se dešava na podsvesnom nivou, jer podsvest sve razume bukvalno. Svest obezvređuje predmet zavisti samo zbog izgleda, zbog samoumirivanja, ali podsvest sve shvata ozbiljno. I tu podsvest čini medveđu uslugu, čini sve da ne primi ono što je obezvređeno i odbačeno.
Odgovor na negativan događaj izaziva prelazak na negativne životne linije. Jedini lek za indukovanu tranziciju je da se ne uhvati za vrh spirale, da se ne uplete u igru destruktivnog klatna. Nije dovoljno samo znati kako ovaj mehanizam funkcioniše. Morate ga se uvek sećati. Tvoj staratelj ne sme da spava. Uhvatite se kad god po navici, kao u snu, prihvatite igru klatna, odnosno pokažete nezadovoljstvo, ogorčenje, pokažete zabrinutost, učestvujete u destruktivnim diskusijama i sl.
Vadim Zeland "Clip-transurfing. Principi upravljanja realnošću"