Važnost unutrašnje tišine: jer praznina može da nas spasi

Pre izvesnog vremena jedna žena mi je rekla „odustani“. Ali šta je predaja i kako ona može da poboljša naše živote? Nažalost, u našem društvu odustajanje ima negativno značenje jer se jaki ljudi, drže, bore se, ne staju ni pred jednom preprekom. A da li je umjesto toga, bar ponekad, bolje da prestanemo? Prestati raditi, razmišljati, boriti se? Upozorenje, ne radi se o tome da se pomirite sa tužnim i razočaravajućim životom, daleko od toga.

Problem onih koji su navikli da se bore, ili previše razmišljaju, jeste upravo sklonost da uvek rade, u uverenju da što više radite, veća je verovatnoća da ćete postići ono što želite. Mislim da je ovo relativno. Sećam se slučaja jednog mog poznanika koji je, iako nije zainteresovan za duhovna pitanja ili unutrašnji rast, primenio sve stavove koji se inače preporučuju u ovim oblastima za lakše postizanje ciljeva.

Mislim na kreativne vizualizacije, osećaj da je cilj već ostvaren i tako dalje. Sve potencijalno veoma korisne tehnike osim ako cilj koji ste postavili nije pogrešan. U stvari, ako rezultat koji nameravamo da postignemo nije u skladu sa onim ko mi zaista jesmo, kao u slučaju mog poznanika, vrlo je moguće da se ne bi ostvario, uprkos našoj upornosti i veštini u primeni pomenutih tehnika u praksi. Ali šta onda činiti? U ovim slučajevima najbolje rešenje je, po mom mišljenju, oslanjanje na unutrašnju tišinu. Drugim rečima, napravite čist list, prepustite se i dozvolite praznini da nas vrati na pravi put.

Šta je praznina

Praznina je tišina, ono do čega dolazimo u meditaciji, kada misli konačno nestanu, kada se uprkos strahu predajemo prepuštajući se.

"Ljudi se plaše da napuste svoj um, jer se plaše da padnu u prazninu a da ne mogu da zaustave. Oni ne znaju da praznina zapravo nije prazna, jer je to carstvo autentičnog Puta" - rekao je Huang-po dok savremenik Rafaele Moreli kaže:

"To je energiju praznine, za koju su Kinezi mislili da je „mleko duše". Dobro nam je kada smo prazni, a ne kada smo puni misli, to moramo da naučimo. Od misli nam je muka."

Paradoksalno je misliti da, obično, kada osoba kaže da se oseća prazno, to čini u negativnom smislu, kao da je praznina neprijatelj, a ne dragoceni saveznik. Toliko smo navikli da ga smatramo opasnim, podmuklim, depresivnim, da je teško potpuno oboriti njegovu vrednost. Verujemo da je rešenje u popunjavanju te praznine kada bi umesto toga bilo dovoljno da joj se prepustimo, prepustimo joj se da bismo pronašli odgovore koje tražimo. Nažalost, dešava se da stignemo tamo, do te praznine, kada umorni od svega, razočarani i ogorčeni, konačno se prepustimo. Kažem nažalost, jer bismo mogli da se povežemo sa tim mnogo ranije, ali znate, loše navike teško umiru. „U toj retkoj i nevidljivoj tišini koja obitava svakog od nas postoji prevencija, lečenje, rešenje za naše tegobe.

Prepuštanje praznini je upravo suprotno od onoga što smo navikli da radimo, tj. tražimo racionalna rešenja, razbijamo mozak pokušavajući da shvatimo gde grešimo, žalimo se i tako dalje. Ulazak u prazninu je ulazak u sebe i to čini tako da rešenja počinju da se pojavljuju, problemi nestaju.

Prevod teksta:
https://www.eticamente.net/51057/limportanza-del-silenzio-interiore-perche-il-vuoto-puo-salvarci.html

​Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com