Možda, prvo treba da se razbijemo, da bi na kraju postali cjeloviti.
"Možda, naše greške i stvaraju našu sudbinu." - rekla je Keri Bredšou. Možda, prvo treba da se razbijemo, da bi na kraju postali cjeloviti.
Najgora vrsta ljubavi je kada polažemo velike nade, ulažemo mnogo energije, samo da bismo shvatili da je sve beskorisno. Srce se lomi na milion komada, a mi se pitamo zašto nam ništa ne uspijeva.
Da, mi često griješimo u ljubavi.
Da, mi često griješimo u ljubavi.
Mi biramo ljude na osnovu tih lekcija, koje treba da nauči naša duša. Ne možemo se lako promijeniti, ne možemo otvoriti mozak i popraviti potrebno. To se može desiti samo tada, kada ostanemo sami sa svojim žaljenjem.
Možda to i nije toliko greška, koliko potreba da se bolje razumije ko si, kako voliš, šta ti treba u ljubavi. Iako se dešava i takva ljubav, koju želimo da povratimo. Ali to ne mijenja činjenicu, da je ona jednom slomila naše srce ....
Stvar je u tome da nam je potrebna velika greška, koja će nas približiti ljubavi našeg života. Moramo da se razbijemo, kako bi shvatili, da želimo da se "sastavimo" ponovo.
I često, najveća greška je ta veza, koju nijesmo trebali ni počinjati, ili smo barem morali iz nje mnogo ranije izaći. Ali nijesmo to uradili, ne zato što je ta ljubav naša sudbina. Već zbog toga što bez nje nikada ne bismo razumjeli šta je prava ljubav.
Možda to i nije toliko greška, koliko potreba da se bolje razumije ko si, kako voliš, šta ti treba u ljubavi. Iako se dešava i takva ljubav, koju želimo da povratimo. Ali to ne mijenja činjenicu, da je ona jednom slomila naše srce ....
Stvar je u tome da nam je potrebna velika greška, koja će nas približiti ljubavi našeg života. Moramo da se razbijemo, kako bi shvatili, da želimo da se "sastavimo" ponovo.
I često, najveća greška je ta veza, koju nijesmo trebali ni počinjati, ili smo barem morali iz nje mnogo ranije izaći. Ali nijesmo to uradili, ne zato što je ta ljubav naša sudbina. Već zbog toga što bez nje nikada ne bismo razumjeli šta je prava ljubav.
Mi uvijek imamo izbor da ostanemo u takvoj vezi, a to je konstantna borba karaktera i ideala. I koliko god da se nadamo, da će se ovaj put stvari završiti drugačije, to se ne dešava.
Jer nije suđeno.
Jer nije suđeno.
Naša greška treba da se završi, obično veoma gorko, obično katastrofalno teško. Njen cilj je - da nas razbije do poslednjeg komadića, i izazove da preispitamo naše predstave o ljubavi.
Moramo se zapitati, šta je pošlo naopako, šta je zapravo za nas ljubav. A to se ne dešava preko noći, sve dok ne osvijestimo istinu i ne prestanemo da se krijemo od nje.
Moramo se zapitati, šta je pošlo naopako, šta je zapravo za nas ljubav. A to se ne dešava preko noći, sve dok ne osvijestimo istinu i ne prestanemo da se krijemo od nje.
To je to stanje, kada znamo, da možemo nekome podariti svoju ljubav, ali takođe možemo i otići uzdignute glave i uvjerenošću, da ćemo naći nekoga dostojnijeg.
Pošto nas ljubav našeg života čeka i kada je sretnemo, tada se već nećemo pitati, zašto smo morali da prođemo kroz toliko ljubavih patnji.
Ta ljubav će doći, kada konačno povjerujemo, da zaslužujemo, ono što želimo. Biće potpuno drugačija. Pošto ćemo se i mi, preživjevši bolni raskid, sasvim drugačije prema njoj odnositi.
Tražićemo mir i spokoj, a ne strast i vatru. Nećemo pridavati važnost spoljašnjosti, već ćemo obratiti pažnju na energiju koju čovjek unosi u naš život.
Polako, ćemo početi da shvatamo, da je nevažno ko je taj čovjek, već da je važno kakvog čovjeka on budi u nama. Da treba da nas čini boljim. Da treba da nas inspiriše.
A potom shvatimo da je najveća greška našeg života, postala zvijezda vodilja za najveću ljubav našeg života.
Prevod teksta:http://www.cluber.com.ua
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
RSS Feed
