Kao što sam rekao, morate biti iskreni prema sebi. Nikada nećete moći da utičete na društvo ako ne promenite sebe.
U svetlu porasta narcizma među našom omladinom, slobodno se može reći da bismo kao društvo mogli da pribegnemo malo poniznijoj taktici ponašanja.
Naša kultura naglašava dostignuća, izgled i samoveličanje. Uglavnom, sve ovo je izmišljeni ponos. A ako naterate čoveka da se makar malo odrekne ovoga, da ne pominjemo značajnu promenu u ponašanju i načinu života, onda će osetiti da se utapa u nerazumevanju smisla svog postojanja.
Ali zašto nam je tako teško da izrazimo poniznost? To je zato što to često pogrešno tumačimo kao znak slabosti. Ali u stvari, ovo je pokazatelj velike unutrašnje snage.
Odgovor se može naći u tome kako naučnici karakterišu ovaj kvalitet, toliko poštovan u svim duhovnim tradicijama. Mnogi ga smatraju majkom svih vrlina.
Zašto je poniznost dobra?
Kada sretnemo nekoga ko odiše poniznošću, ramena nam se opuste, srce nam kuca malo tiše, a nešto u nama oslobađa težinu.
Zašto? Zato što razumemo da su nas prihvatili i čuli oni koji jesmo. To je dragocen i redak dar koji omogućava da se naše zaštitne barijere sruše.
Zaista skromni ljudi mogu nam ponuditi takav dar jer vide i prihvataju svoje snage i granice bez ikakvog samoprekora. To im omogućava, prema istraživačima, da postignu neverovatnu smirenost i odgovarajući odnos prema drugima.
Ovo „samoprihvatanje“ proizilazi iz činjenice da čovek sebe doživljava kao interno bogatog pojedinca, neograničenog visinom godišnje plate, rastom u karijeri ili brojem prijatelja na Fejsbuku. Umesto toga, skromni ljudi cene značajnije stvari koje koriste drugima. To jest, oni znaju cenu plemenitih kvaliteta.
Život doživljavaju i kao priliku za samoobrazovanje. Oni prepoznaju da, iako niko od nas nije savršen, možemo, bez negativnog uticaja na svoje samopoštovanje, raditi na svojim nedostacima i ograničenjima, otkrivajući nove ideje, prihvatajući savete i kritike.
S obzirom na ono što su naučnici otkrili o poniznosti, jasno je da negovanje ovog kvaliteta nije za one sa slabim srcem. Ne može se stići za jednu noć.
Ova sposobnost, otkrivajući bezgraničnu unutrašnju snagu, našla je svoju manifestaciju u čoveku kao što je Gandi. Njegova autobiografija je put ka poniznosti. Jednog dana je rekao: „Tvrdim da sam jednostavan čovek koji može da greši kao i svaki drugi smrtnik. Ali imam dovoljno poniznosti da priznam svoje greške i preispitam se."
Ako je Gandi primer šta skromni vođa može da postigne, onda društvo to može da iskoristi. Zamislite ono što istraživači nazivaju „tihi ego“, analogno poniznosti. Oni veruju da to dolazi kada steknemo kontrolu nad svojim egom: manje je verovatno da ćemo biti agresivni, manipulisati drugima, biti nepošteni i uništavati. Umesto toga, preuzimamo odgovornost i ispravljamo svoje greške, slušamo ideje drugih i održavamo svoje sposobnosti kroz poniznost.
Ko ne bi želeo da primi takvog lidera zemlje i sveta?
Ali prednosti poniznosti se ne odnose na naše vođe. Nedavna istraživanja pokazuju da je ovaj divan kvalitet dobar za nas lično i za naše odnose. Na primer, skromni ljudi se efikasnije nose sa stresom i pokazuju viši nivo fizičkog i mentalnog blagostanja. Takođe pokazuju veliku velikodušnost i zahvalnost. Odnosno, sve što nam samo može pomoći da se približimo drugima.
Naša kultura naglašava dostignuća, izgled i samoveličanje. Uglavnom, sve ovo je izmišljeni ponos. A ako naterate čoveka da se makar malo odrekne ovoga, da ne pominjemo značajnu promenu u ponašanju i načinu života, onda će osetiti da se utapa u nerazumevanju smisla svog postojanja.
Ali zašto nam je tako teško da izrazimo poniznost? To je zato što to često pogrešno tumačimo kao znak slabosti. Ali u stvari, ovo je pokazatelj velike unutrašnje snage.
Odgovor se može naći u tome kako naučnici karakterišu ovaj kvalitet, toliko poštovan u svim duhovnim tradicijama. Mnogi ga smatraju majkom svih vrlina.
Zašto je poniznost dobra?
Kada sretnemo nekoga ko odiše poniznošću, ramena nam se opuste, srce nam kuca malo tiše, a nešto u nama oslobađa težinu.
Zašto? Zato što razumemo da su nas prihvatili i čuli oni koji jesmo. To je dragocen i redak dar koji omogućava da se naše zaštitne barijere sruše.
Zaista skromni ljudi mogu nam ponuditi takav dar jer vide i prihvataju svoje snage i granice bez ikakvog samoprekora. To im omogućava, prema istraživačima, da postignu neverovatnu smirenost i odgovarajući odnos prema drugima.
Ovo „samoprihvatanje“ proizilazi iz činjenice da čovek sebe doživljava kao interno bogatog pojedinca, neograničenog visinom godišnje plate, rastom u karijeri ili brojem prijatelja na Fejsbuku. Umesto toga, skromni ljudi cene značajnije stvari koje koriste drugima. To jest, oni znaju cenu plemenitih kvaliteta.
Život doživljavaju i kao priliku za samoobrazovanje. Oni prepoznaju da, iako niko od nas nije savršen, možemo, bez negativnog uticaja na svoje samopoštovanje, raditi na svojim nedostacima i ograničenjima, otkrivajući nove ideje, prihvatajući savete i kritike.
S obzirom na ono što su naučnici otkrili o poniznosti, jasno je da negovanje ovog kvaliteta nije za one sa slabim srcem. Ne može se stići za jednu noć.
Ova sposobnost, otkrivajući bezgraničnu unutrašnju snagu, našla je svoju manifestaciju u čoveku kao što je Gandi. Njegova autobiografija je put ka poniznosti. Jednog dana je rekao: „Tvrdim da sam jednostavan čovek koji može da greši kao i svaki drugi smrtnik. Ali imam dovoljno poniznosti da priznam svoje greške i preispitam se."
Ako je Gandi primer šta skromni vođa može da postigne, onda društvo to može da iskoristi. Zamislite ono što istraživači nazivaju „tihi ego“, analogno poniznosti. Oni veruju da to dolazi kada steknemo kontrolu nad svojim egom: manje je verovatno da ćemo biti agresivni, manipulisati drugima, biti nepošteni i uništavati. Umesto toga, preuzimamo odgovornost i ispravljamo svoje greške, slušamo ideje drugih i održavamo svoje sposobnosti kroz poniznost.
Ko ne bi želeo da primi takvog lidera zemlje i sveta?
Ali prednosti poniznosti se ne odnose na naše vođe. Nedavna istraživanja pokazuju da je ovaj divan kvalitet dobar za nas lično i za naše odnose. Na primer, skromni ljudi se efikasnije nose sa stresom i pokazuju viši nivo fizičkog i mentalnog blagostanja. Takođe pokazuju veliku velikodušnost i zahvalnost. Odnosno, sve što nam samo može pomoći da se približimo drugima.
Tri saveta za razvijanje poniznosti
S obzirom na ono što su naučnici naučili o poniznosti, jasno je da razvijanje ovog kvaliteta nije lako. Međutim, sa ovim uspehom, više nećete morati da štitite ono što pokušavamo da sakrijemo od sebe i drugih . Drugim rečima, razvijamo smireno, razumevajuće i saosećajno srce.
Evo nekoliko naučno zasnovanih načina da započnete samorazvoj.
1. Prihvatite svoju ljudskost.
Za mnoge, kada ne uspemo u nečemu, kao što je posao ili veza, naše samopoštovanje opada. A sve zato što smo svoje samopoštovanje vezali za ove stvari. Odjednom postajemo loši i nedostojni ljudi, a to vodi u samouništenje.
Stvari su drugačije za one koji imaju poniznost. Kao što je ranije rečeno, njihova sposobnost da izdrže neuspeh ili kritiku proizilazi iz njihovog osećaja unutrašnjeg razumevanja njihove vrednosti kao osobe, a ne putem spoljašnjih sredstava. Dakle, kada ne uspeju u nečemu ili ne opravdaju očekivanja, to ne znači da nešto nije u redu sa njima. To jednostavno znači da su ljudi, kao i mi ostali.
Naučnici veruju da ovo unutrašnje samospoznaja potiče od sigurne vezanosti ili zdrave emocionalne veze formirane sa voljenim osobama. Obično su sa nama od detinjstva. Iskustvo bezuslovnog prihvatanja i ljubavi, posebno kada smo mladi, može poslužiti kao odbrana od posledica kritike ili neuspeha.
Nažalost, mnogi od nas nisu iskusili naklonost kada smo bili deca. Jedno istraživanje je pokazalo da je zapanjujućih 40% odraslih osoba sa nesrećnim detinjstvom. Međutim, to ne znači da smo osuđeni na propast. Možemo se izlečiti izgradnjom zdravih odnosa sa drugima, sklapanjem novih prijatelja, romantičnog partnera itd.
2. Vežbajte pažnju i saosećanje.
Ovih dana, čini se da su svest i samosvest protivotrov za mnoge naše unutrašnje bolesti. Ali ovo je nemoguće zamisliti bez poniznosti.
Prema naučnicima, skromni ljudi mogu tačno da opišu sebe, uključujući svoje mane kao i svoje vrline. Ovo im pomaže da vide šta mogu da promene kod sebe.
Svesnost poboljšava našu samosvest dajući nam priliku da zastanemo i razmislimo o svojim mislima i emocijama bez osuđivanja.
Što više postajemo svesni svog unutrašnjeg nagona da živimo, to je lakše razumeti da nas nezdrava uverenja i postupci mogu ograničiti. Uočavajući i zatim prihvatajući one delove sebe koji negativno utiču na nas, možemo postati bolja osoba, postajemo ljubazniji i prijemčiviji za dobrotu.
Kada prihvatimo ono što treba da se promeni, možemo započeti proces transformacije. Jedan mudar čovek je rekao: „Ako si u mračnoj sobi, ne bij mrak štapom. Bolje upali svetlo." Drugim rečima, samo nežno i strpljivo zamenite negativnu misao ili akciju pozitivnom. A vremenom nećemo moći ni da prepoznamo ko smo nekada bili.
3. Izrazite zahvalnost.
Jednostavna reč "hvala" znači da prihvatamo poklone koji dolaze u naše živote i kao rezultat toga prepoznajemo vrednost drugih ljudi. Veoma je jednostavno: zahvalnost nas može učiniti manje usredsređenim na sebe i više na druge . Ovo je obeležje skromnih ljudi.
Zaista, nedavna istraživanja su pokazala da se zahvalnost i poniznost uzajamno pojačavaju. Izražavanje zahvalnosti može nas učiniti poniznim, a skromni ljudi imaju mnogo veću sposobnost da izraze zahvalnost.
Vredi napomenuti da su u ovoj studiji korišćena i pisma zahvalnosti i dnevnici zahvalnosti.
Možda je ključ poniznosti gledanje na život kao na put samorazvoja, čija je poenta, naravno, poniznost. To čini nas i sve oko nas boljim.
I ovo putovanje nije samo za prosečnog čoveka, već i za mnoge od naših najvećih lidera. Kao što je Nelson Mandela rekao: „Kao što sam rekao, morate biti iskreni prema sebi. Nikada nećete moći da utičete na društvo ako ne promenite sebe. Veliki lideri koji donose mir imali su neverovatan integritet, poštenje i osećajnost."
Prevod teksta:
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2018/02/praktika-smireniya-sovetyi-po-sderzhivaniyu-vashego-ego/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
S obzirom na ono što su naučnici naučili o poniznosti, jasno je da razvijanje ovog kvaliteta nije lako. Međutim, sa ovim uspehom, više nećete morati da štitite ono što pokušavamo da sakrijemo od sebe i drugih . Drugim rečima, razvijamo smireno, razumevajuće i saosećajno srce.
Evo nekoliko naučno zasnovanih načina da započnete samorazvoj.
1. Prihvatite svoju ljudskost.
Za mnoge, kada ne uspemo u nečemu, kao što je posao ili veza, naše samopoštovanje opada. A sve zato što smo svoje samopoštovanje vezali za ove stvari. Odjednom postajemo loši i nedostojni ljudi, a to vodi u samouništenje.
Stvari su drugačije za one koji imaju poniznost. Kao što je ranije rečeno, njihova sposobnost da izdrže neuspeh ili kritiku proizilazi iz njihovog osećaja unutrašnjeg razumevanja njihove vrednosti kao osobe, a ne putem spoljašnjih sredstava. Dakle, kada ne uspeju u nečemu ili ne opravdaju očekivanja, to ne znači da nešto nije u redu sa njima. To jednostavno znači da su ljudi, kao i mi ostali.
Naučnici veruju da ovo unutrašnje samospoznaja potiče od sigurne vezanosti ili zdrave emocionalne veze formirane sa voljenim osobama. Obično su sa nama od detinjstva. Iskustvo bezuslovnog prihvatanja i ljubavi, posebno kada smo mladi, može poslužiti kao odbrana od posledica kritike ili neuspeha.
Nažalost, mnogi od nas nisu iskusili naklonost kada smo bili deca. Jedno istraživanje je pokazalo da je zapanjujućih 40% odraslih osoba sa nesrećnim detinjstvom. Međutim, to ne znači da smo osuđeni na propast. Možemo se izlečiti izgradnjom zdravih odnosa sa drugima, sklapanjem novih prijatelja, romantičnog partnera itd.
2. Vežbajte pažnju i saosećanje.
Ovih dana, čini se da su svest i samosvest protivotrov za mnoge naše unutrašnje bolesti. Ali ovo je nemoguće zamisliti bez poniznosti.
Prema naučnicima, skromni ljudi mogu tačno da opišu sebe, uključujući svoje mane kao i svoje vrline. Ovo im pomaže da vide šta mogu da promene kod sebe.
Svesnost poboljšava našu samosvest dajući nam priliku da zastanemo i razmislimo o svojim mislima i emocijama bez osuđivanja.
Što više postajemo svesni svog unutrašnjeg nagona da živimo, to je lakše razumeti da nas nezdrava uverenja i postupci mogu ograničiti. Uočavajući i zatim prihvatajući one delove sebe koji negativno utiču na nas, možemo postati bolja osoba, postajemo ljubazniji i prijemčiviji za dobrotu.
Kada prihvatimo ono što treba da se promeni, možemo započeti proces transformacije. Jedan mudar čovek je rekao: „Ako si u mračnoj sobi, ne bij mrak štapom. Bolje upali svetlo." Drugim rečima, samo nežno i strpljivo zamenite negativnu misao ili akciju pozitivnom. A vremenom nećemo moći ni da prepoznamo ko smo nekada bili.
3. Izrazite zahvalnost.
Jednostavna reč "hvala" znači da prihvatamo poklone koji dolaze u naše živote i kao rezultat toga prepoznajemo vrednost drugih ljudi. Veoma je jednostavno: zahvalnost nas može učiniti manje usredsređenim na sebe i više na druge . Ovo je obeležje skromnih ljudi.
Zaista, nedavna istraživanja su pokazala da se zahvalnost i poniznost uzajamno pojačavaju. Izražavanje zahvalnosti može nas učiniti poniznim, a skromni ljudi imaju mnogo veću sposobnost da izraze zahvalnost.
Vredi napomenuti da su u ovoj studiji korišćena i pisma zahvalnosti i dnevnici zahvalnosti.
Možda je ključ poniznosti gledanje na život kao na put samorazvoja, čija je poenta, naravno, poniznost. To čini nas i sve oko nas boljim.
I ovo putovanje nije samo za prosečnog čoveka, već i za mnoge od naših najvećih lidera. Kao što je Nelson Mandela rekao: „Kao što sam rekao, morate biti iskreni prema sebi. Nikada nećete moći da utičete na društvo ako ne promenite sebe. Veliki lideri koji donose mir imali su neverovatan integritet, poštenje i osećajnost."
Prevod teksta:
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2018/02/praktika-smireniya-sovetyi-po-sderzhivaniyu-vashego-ego/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
