Mnogi ljudi osjećaju malaksalost, iscrpljenost i apatiju ne znajući zašto. Odgovor je jednostavan: hormoni.
Vrste hormona i povezanost sa raspoloženjima
Različite vrste hormona u našem tijelu vrše vitalne funkcije da bi regulisale određene biološke procese. Htjeli mi to ili ne, oni takođe utiču na naše ponašanje i raspoloženje. Svaka hormonska neravnoteža može izazvati depresiju ili stvarnost doživeti na sasvim drugačiji način.
Svi volimo da mislimo da imamo potpunu kontrolu nad svojom ličnošću i svojim mislima. Međutim, potpuno smo potčinjeni tom majušnom, moćnom i ponekad haotičnom univerzumu kojim upravljaju naši hormoni. Ovi proteinski glasnici odgovorni za regulaciju bezbrojnih metaboličkih procesa takođe prožimaju mozak, regulišući ponašanje i čak misli.
Hormoni su hemijski glasnici tijela. Oni putuju kroz krvotok do tkiva i organa kako bi doprineli našem razvoju, regulisali našu unutrašnju ravnotežu i naše blagostanje. Međutim, svaka manja promjena može uticati na naše zdravlje i ponašanje.
Gledajući stvari na ovaj način, može izgledati pomalo uznemirujuće, jer nas destabilizuje da nemamo potpunu kontrolu nad svojim raspoloženjima. Međutim, mora se imati na umu da se mnoge od ovih hormonalnih neravnoteža mogu regulisati zdravim načinom života. Pravilna ishrana, bavljenje sportom, pravilno upravljanje stresom i redovne posete lekaru mogu vam biti od velike pomoći.
1. Kortizol
Kortizol je hormon koji reguliše stres i stres. Međutim, samo njegovo prisustvo u našem tijelu ne znači da ćemo gotovo neizbežno izgubiti kontrolu ili doživeti stanje uzbune. Važan je nivo koji se oslobađa u našem tijelu, u ravnoteži.
To je glukokortikoidni hormon koji se sintetiše iz holesterola direktno u žlezdama koje se nalaze iznad naših bubrega. Zahvaljujući njemu dobijamo dovoljno energije da ujutro ustanemo, započnemo svakodnevne aktivnosti, a pomaže nam i da reagujemo na situacije koje naš mozak tumači kao opasne.
Problem sa ovom vrstom hormona nastaje kada se prekomjerno luči. U tim slučajevima naš um počinje da misli da smo preplavljeni problemima, čini se da je život previše zahtjevan i da nam sve izmiče kontroli.
Različite vrste hormona u našem tijelu vrše vitalne funkcije da bi regulisale određene biološke procese. Htjeli mi to ili ne, oni takođe utiču na naše ponašanje i raspoloženje. Svaka hormonska neravnoteža može izazvati depresiju ili stvarnost doživeti na sasvim drugačiji način.
Svi volimo da mislimo da imamo potpunu kontrolu nad svojom ličnošću i svojim mislima. Međutim, potpuno smo potčinjeni tom majušnom, moćnom i ponekad haotičnom univerzumu kojim upravljaju naši hormoni. Ovi proteinski glasnici odgovorni za regulaciju bezbrojnih metaboličkih procesa takođe prožimaju mozak, regulišući ponašanje i čak misli.
Hormoni su hemijski glasnici tijela. Oni putuju kroz krvotok do tkiva i organa kako bi doprineli našem razvoju, regulisali našu unutrašnju ravnotežu i naše blagostanje. Međutim, svaka manja promjena može uticati na naše zdravlje i ponašanje.
Gledajući stvari na ovaj način, može izgledati pomalo uznemirujuće, jer nas destabilizuje da nemamo potpunu kontrolu nad svojim raspoloženjima. Međutim, mora se imati na umu da se mnoge od ovih hormonalnih neravnoteža mogu regulisati zdravim načinom života. Pravilna ishrana, bavljenje sportom, pravilno upravljanje stresom i redovne posete lekaru mogu vam biti od velike pomoći.
1. Kortizol
Kortizol je hormon koji reguliše stres i stres. Međutim, samo njegovo prisustvo u našem tijelu ne znači da ćemo gotovo neizbežno izgubiti kontrolu ili doživeti stanje uzbune. Važan je nivo koji se oslobađa u našem tijelu, u ravnoteži.
To je glukokortikoidni hormon koji se sintetiše iz holesterola direktno u žlezdama koje se nalaze iznad naših bubrega. Zahvaljujući njemu dobijamo dovoljno energije da ujutro ustanemo, započnemo svakodnevne aktivnosti, a pomaže nam i da reagujemo na situacije koje naš mozak tumači kao opasne.
Problem sa ovom vrstom hormona nastaje kada se prekomjerno luči. U tim slučajevima naš um počinje da misli da smo preplavljeni problemima, čini se da je život previše zahtjevan i da nam sve izmiče kontroli.
2. Oksitocin
Oksitocin je „višenamenski hormon“. Ovaj oligopeptid, sastavljen od devet aminokiselina, favorizuje većinu naših prosocijalnih ponašanja, poput odnosa, seksualnosti, prijateljstva, potrebe za njegom, roditeljstvom, dojenjem. Smanjenje nivoa oksitocina može prouzrokovati depresiju, tugu, bespomoćnost i dovesti do podjednako ozbiljne vrste procesa: nedostatka empatije.
Kao što je otkriveno u radu objavljenom na jednoj od godišnjih konferencija Britanskog endokrinološkog društva, ljudi sa niskim oksitocinom pokazuju malo empatije prema drugima.
3. Melatonin
Melatonin je uvijek izazivao veliko interesovanje nauke. Znamo da reguliše naše cikluse spavanja i održava nas na oprezu; međutim, poslednjih godina se pokazalo da ovaj hormon takođe usporava prerano starenje i deluje kao neurološki zaštitnik.
Melatonin je hormon sintetizovan iz triptofana i proizveden u epifizi. Adekvatan nivo ovog jedinjenja promoviše odmor i takođe sinhronizuje ritmove naših moždanih neurotransmitera. Nedostatak melatonina ne samo da uzrokuje pojavu nesanice. Možemo doživeti slabljenje naših kognitivnih procesa (manje pažnje, gubitak pamćenja ...) i još veći rizik od patnje od neurodegenerativnih bolesti.
Oksitocin je „višenamenski hormon“. Ovaj oligopeptid, sastavljen od devet aminokiselina, favorizuje većinu naših prosocijalnih ponašanja, poput odnosa, seksualnosti, prijateljstva, potrebe za njegom, roditeljstvom, dojenjem. Smanjenje nivoa oksitocina može prouzrokovati depresiju, tugu, bespomoćnost i dovesti do podjednako ozbiljne vrste procesa: nedostatka empatije.
Kao što je otkriveno u radu objavljenom na jednoj od godišnjih konferencija Britanskog endokrinološkog društva, ljudi sa niskim oksitocinom pokazuju malo empatije prema drugima.
3. Melatonin
Melatonin je uvijek izazivao veliko interesovanje nauke. Znamo da reguliše naše cikluse spavanja i održava nas na oprezu; međutim, poslednjih godina se pokazalo da ovaj hormon takođe usporava prerano starenje i deluje kao neurološki zaštitnik.
Melatonin je hormon sintetizovan iz triptofana i proizveden u epifizi. Adekvatan nivo ovog jedinjenja promoviše odmor i takođe sinhronizuje ritmove naših moždanih neurotransmitera. Nedostatak melatonina ne samo da uzrokuje pojavu nesanice. Možemo doživeti slabljenje naših kognitivnih procesa (manje pažnje, gubitak pamćenja ...) i još veći rizik od patnje od neurodegenerativnih bolesti.
4. Hormoni štitaste žlezde
Hormoni štitaste žlezde su makromolekule čija precizna ravnoteža, svidelo se to nama ili ne, favorizuje naše blagostanje, naše raspoloženje i naše zdravlje. Oni intervenišu u praktično svim metaboličkim i funkcionalnim procesima našeg tela regulisanjem tog endokrinog univerzuma gde T1, T2, T3, T4, TSH igraju osnovnu ulogu.
Dakle, da bi štitna žlezda svoje zadatke izvršavala u harmoniji i precizno, potrebne su sirovine, poput joda i vitamina B12. Nažalost, to su dva elementa koja obično nema puno u našoj ishrani. Svaka nepravilnost u radu štitne žlezde, bilo da ona loše funkcioniše ili funkcioniše prekomerno, uzrokovaće poremećaje poput hipotiroidizma ili hipertireoze.
5. Adrenalin
Kako kažu, anksioznost je čudovište koje se hrani adrenalinom. Međutim, da li je ova vrsta hormona zaista toliko loša? Uopšte ne: imamo posla sa polivalentnom supstancom, poput dopamina ili oksitocina.
Uticaj koji adrenalin ima na naše ponašanje je ogroman i zaslužuje da se uzme u obzir. Zahvaljujući njemu aktiviramo svoj instinkt preživljavanja, motivisani smo da se poboljšavamo iz dana u dan, da uživamo u našim vezama, da budemo produktivni na poslu ili u sportu.
Višak adrenalina u našem tijelu izaziva stanje anksioznosti. Deficit nivoa adrenalina dovodi do depresije, nedostatka motivacije, nezainteresovanosti, apatije, neodlučnosti.
6. Endorfini
Endorfini su nesumnjivo naši omiljeni hormoni. U ljudskom tijelu postoji oko 20 vrsta endorfina i oni se distribuiraju u različitim oblastima: posebno u hipofizi, u drugim delovima mozga i u nervnom sistemu.
Ova hemijska jedinjenja stupaju u interakciju sa opijatskim receptorima kako bi smanjili percepciju bola i ponašali se na sličan način kao morfijum i kodein. Isto tako, dobra „bujica“ endorfina znači doživljavanje bajnih stanja euforije i blagostanja, što se obično dešava kada, na primer, obavljamo zadatke koje naš mozak smatra „pozitivnim“.
Prevod teksta: ://lamenteemeravigliosa.it/tipi-di-ormoni-e-gli-stati-danimo-associati/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Hormoni štitaste žlezde su makromolekule čija precizna ravnoteža, svidelo se to nama ili ne, favorizuje naše blagostanje, naše raspoloženje i naše zdravlje. Oni intervenišu u praktično svim metaboličkim i funkcionalnim procesima našeg tela regulisanjem tog endokrinog univerzuma gde T1, T2, T3, T4, TSH igraju osnovnu ulogu.
Dakle, da bi štitna žlezda svoje zadatke izvršavala u harmoniji i precizno, potrebne su sirovine, poput joda i vitamina B12. Nažalost, to su dva elementa koja obično nema puno u našoj ishrani. Svaka nepravilnost u radu štitne žlezde, bilo da ona loše funkcioniše ili funkcioniše prekomerno, uzrokovaće poremećaje poput hipotiroidizma ili hipertireoze.
5. Adrenalin
Kako kažu, anksioznost je čudovište koje se hrani adrenalinom. Međutim, da li je ova vrsta hormona zaista toliko loša? Uopšte ne: imamo posla sa polivalentnom supstancom, poput dopamina ili oksitocina.
Uticaj koji adrenalin ima na naše ponašanje je ogroman i zaslužuje da se uzme u obzir. Zahvaljujući njemu aktiviramo svoj instinkt preživljavanja, motivisani smo da se poboljšavamo iz dana u dan, da uživamo u našim vezama, da budemo produktivni na poslu ili u sportu.
Višak adrenalina u našem tijelu izaziva stanje anksioznosti. Deficit nivoa adrenalina dovodi do depresije, nedostatka motivacije, nezainteresovanosti, apatije, neodlučnosti.
6. Endorfini
Endorfini su nesumnjivo naši omiljeni hormoni. U ljudskom tijelu postoji oko 20 vrsta endorfina i oni se distribuiraju u različitim oblastima: posebno u hipofizi, u drugim delovima mozga i u nervnom sistemu.
Ova hemijska jedinjenja stupaju u interakciju sa opijatskim receptorima kako bi smanjili percepciju bola i ponašali se na sličan način kao morfijum i kodein. Isto tako, dobra „bujica“ endorfina znači doživljavanje bajnih stanja euforije i blagostanja, što se obično dešava kada, na primer, obavljamo zadatke koje naš mozak smatra „pozitivnim“.
Prevod teksta: ://lamenteemeravigliosa.it/tipi-di-ormoni-e-gli-stati-danimo-associati/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
