Centar biološkog univerzuma čine uživanje, nagrada, izbjegavanje zla i bola. To je ideja žigosana u dubinama svih živih bića koja naseljavaju našu voljenu planetu Zemlju. Ideja da je zadovoljstvo izum đavola nastala je zajedno sa samim nastankom života.
To je đavolska ideja jer se svako živo biće rađa sa sastojkom, motorom, energijom da se kreće ka svemu što proizvodi zadovoljstvo, zahvalnost i blagostanje. Hrana, piće, seks i igra, spavanje, izbjegavajte toplo i hladno.
Uspjeh ovih ponašanja je nagrađen zadovoljstvom. Programirani smo da to tražimo i izbjegavamo patnju. U čovjeku uživanje, želja, neposredno ili buduće zadovoljstvo dopiru do svega onoga što zauzvrat pruža radoznalost, a sa njom i njena otkrića.
Zadovoljstvo i njegovo porijeklo
Zadovoljstvo je osjećaj koji tražimo, želimo da ga osvestimo i ako je moguće, zadržimo tamo. Za mnoge bi ideja zadovoljstva mogla proizaći iz te jabuke ugrizene na nebu. Međutim, izgleda da ne počinje nikakvim đavoljim iskušenjem. Da jeste, proizašlo bi iz izazova mraka i neizvesnosti ili kršenja ustaljenog.
Ne postoji živo biće začeto i čiji se život ne vrti oko njegovog opstanka, bilo pojedinačno ili kao vrsta. To znači jesti, piti i razmnožavati se. Ova ponašanja se postižu pokoravanjem ideji nagrade i radosti.
Za mnoge bi ideja zadovoljstva mogla da nastane iz tog otrova koji je predstavljao jabuku kojom je Eva iskušavala Adama.
Nijedno živo biće, koliko god primitivno, ne jede bez gladi, niti pije bez žeđi. Samo na taj način ovim ponašanjima prethodi sticanje uživanja. Isto se dešava i sa seksualnom aktivnošću. Zadovoljstvo je ideja utisnuta u organizam svakog živog bića. Prvo se označava u ćeliji. Zatim u višećelijskim bićima bez mozga. Konačno, u mozgu ljudi.
Zadovoljstvo se nalazi u mozgu
Mozak je kao deblo koje ljubomorno čuva svete kodove koji nas guraju ka ostvarenju ponašanja namenjenih ostvarenju zadovoljstva i nagrada. Oni su nepisani kodovi, ugrađeni u neuronske veze, električne potencijale i neurotransmitere.
Zašto pacov ne odustaje od aktiviranja poluge pomoću koje bi električno stimulisao neke delove svog mozga? Da li postoje oblasti mozga koje, kada se veštački aktiviraju, proizvode zadovoljstvo? Odgovor na ova pitanja je da. Lepo da odlučeno. Životinja spušta polugu da bi stimulisala mozak električnim impulsima jer oni aktiviraju krugove zadovoljstva u mozgu.
Nije potrebno navoditi "eksperimentalni" primjer. Dobar tanjir hrane ili orgazam takođe stimulišu ova moždana kola. Iznenađujuće, nagrada dobijena od veštačkog električnog stimulusa, u poređenju sa onom dobijenom prirodnim pojačanjima, ne nosi sa sobom osećaj sitosti. Životinja uporno nastavlja da pritiska polugu, bez napora, da dobije svoju nagradu, svoje zadovoljstvo. Šta se dešava? Možemo li ono što se dobije ovim veštačkim nadražajima nazvati „čistim zadovoljstvom“?
Zadovoljstvo služi potrebama organizma
Čini se da telo koristi zadovoljstvo kao mjeru ili valutu razmene. Prema ovoj meri, mozak pokreće neka ponašanja, a druga ne. Zamislite da životinja mora da bira između dve ili tri imperativne potrebe. Kada se suoči sa ovim sukobom, vjerovatno će izabrati ono što ga prvo zadovoljava, čak i ako ne mora nužno da dobije najviše zadovoljstva.
Iznenađujuće je da se obično poklapa sa onim što je organizmu, biološki gledano, najneophodnije. Zbog toga se kaže da zadovoljstvo „služi potrebama tela“.
Zadovoljstva koja izazivaju ljepotu
U ljudskom biću se razvijaju mnoge druge vrste zadovoljstva. Zadovoljstvo ima niz mentalnih i bihevioralnih registara koji su toliko složeni da ne pokrivaju samo fizički proces. Prolazi i kroz taj estetski luk koji ide od iščekivanja do kontemplacije. Zadovoljstva, ovo drugo, istinski ljudska. Zadovoljstva za koja je potrebna još jedna komponenta koju zovemo znanje, apstrakcija, ideali...
Uspjeh ovih ponašanja je nagrađen zadovoljstvom. Programirani smo da to tražimo i izbjegavamo patnju. U čovjeku uživanje, želja, neposredno ili buduće zadovoljstvo dopiru do svega onoga što zauzvrat pruža radoznalost, a sa njom i njena otkrića.
Zadovoljstvo i njegovo porijeklo
Zadovoljstvo je osjećaj koji tražimo, želimo da ga osvestimo i ako je moguće, zadržimo tamo. Za mnoge bi ideja zadovoljstva mogla proizaći iz te jabuke ugrizene na nebu. Međutim, izgleda da ne počinje nikakvim đavoljim iskušenjem. Da jeste, proizašlo bi iz izazova mraka i neizvesnosti ili kršenja ustaljenog.
Ne postoji živo biće začeto i čiji se život ne vrti oko njegovog opstanka, bilo pojedinačno ili kao vrsta. To znači jesti, piti i razmnožavati se. Ova ponašanja se postižu pokoravanjem ideji nagrade i radosti.
Za mnoge bi ideja zadovoljstva mogla da nastane iz tog otrova koji je predstavljao jabuku kojom je Eva iskušavala Adama.
Nijedno živo biće, koliko god primitivno, ne jede bez gladi, niti pije bez žeđi. Samo na taj način ovim ponašanjima prethodi sticanje uživanja. Isto se dešava i sa seksualnom aktivnošću. Zadovoljstvo je ideja utisnuta u organizam svakog živog bića. Prvo se označava u ćeliji. Zatim u višećelijskim bićima bez mozga. Konačno, u mozgu ljudi.
Zadovoljstvo se nalazi u mozgu
Mozak je kao deblo koje ljubomorno čuva svete kodove koji nas guraju ka ostvarenju ponašanja namenjenih ostvarenju zadovoljstva i nagrada. Oni su nepisani kodovi, ugrađeni u neuronske veze, električne potencijale i neurotransmitere.
Zašto pacov ne odustaje od aktiviranja poluge pomoću koje bi električno stimulisao neke delove svog mozga? Da li postoje oblasti mozga koje, kada se veštački aktiviraju, proizvode zadovoljstvo? Odgovor na ova pitanja je da. Lepo da odlučeno. Životinja spušta polugu da bi stimulisala mozak električnim impulsima jer oni aktiviraju krugove zadovoljstva u mozgu.
Nije potrebno navoditi "eksperimentalni" primjer. Dobar tanjir hrane ili orgazam takođe stimulišu ova moždana kola. Iznenađujuće, nagrada dobijena od veštačkog električnog stimulusa, u poređenju sa onom dobijenom prirodnim pojačanjima, ne nosi sa sobom osećaj sitosti. Životinja uporno nastavlja da pritiska polugu, bez napora, da dobije svoju nagradu, svoje zadovoljstvo. Šta se dešava? Možemo li ono što se dobije ovim veštačkim nadražajima nazvati „čistim zadovoljstvom“?
Zadovoljstvo služi potrebama organizma
Čini se da telo koristi zadovoljstvo kao mjeru ili valutu razmene. Prema ovoj meri, mozak pokreće neka ponašanja, a druga ne. Zamislite da životinja mora da bira između dve ili tri imperativne potrebe. Kada se suoči sa ovim sukobom, vjerovatno će izabrati ono što ga prvo zadovoljava, čak i ako ne mora nužno da dobije najviše zadovoljstva.
Iznenađujuće je da se obično poklapa sa onim što je organizmu, biološki gledano, najneophodnije. Zbog toga se kaže da zadovoljstvo „služi potrebama tela“.
Zadovoljstva koja izazivaju ljepotu
U ljudskom biću se razvijaju mnoge druge vrste zadovoljstva. Zadovoljstvo ima niz mentalnih i bihevioralnih registara koji su toliko složeni da ne pokrivaju samo fizički proces. Prolazi i kroz taj estetski luk koji ide od iščekivanja do kontemplacije. Zadovoljstva, ovo drugo, istinski ljudska. Zadovoljstva za koja je potrebna još jedna komponenta koju zovemo znanje, apstrakcija, ideali...
Ova zadovoljstva izazivaju takozvanu ljepotu. Ljepota može početi istom rečju, usmenom ili pisanom. Postoje zvučnici koji izazivaju osećaj blagostanja i zadovoljstva kada ih slušaju. Postoje stranice napisane sa snagom da očaravaju i vode ka maštanju. Ali uživamo i kada razmišljamo o slici, kada jednom rukom milujemo prelepu skulpturu ili kada posmatramo neverovatno arhitektonsko delo. Sa ovim osećanjem se susrećemo i kada slušamo lepu i prijatnu simfoniju. A ovu listu bismo mogli da nastavimo sa mnogim drugim stvarima.
Zadovoljstvo ima niz mentalnih i bihevioralnih registara koji su toliko složeni da ne pokrivaju samo fizički proces.
Destruktivno zadovoljstvo droge, druga strana medalje
Tu je i grubo, destruktivno zadovoljstvo, ispunjeno mukom, koje se dobija uz pomoć droge. Ona predstavlja konačni izazov za granice ljudske prirode. Zašto se razvija zavisnost od ove vrste zadovoljstva ako je ono toliko destruktivno? Čak i ako zvuči glupo... Zašto razvijate zavisnost od heroina, a ne od jedenja jabuka, ako vas oboje nagrađuju?
Odgovor na ova pitanja počinje sledećom izjavom: Osnovni moždani krugovi nagrade i zadovoljstva nisu specifični. To znači da ih mogu aktivirati i prirodni i svi veštački senzorni stimulansi koji imaju sposobnost interakcije sa hemijskim receptorima njihovih neurona.
Ovo bi objasnilo zašto veštačke hemikalije (egzogeni lekovi) mogu veštački da aktiviraju krugove zadovoljstva. I to ne samo u ljudskom mozgu, već bilo kojoj drugoj životinji. Međutim, ovo može biti mač sa dve oštrice. Glava i pismo novčića.
Šta mislite o tome? Da li je potraga za zadovoljstvom dobra ili se može okrenuti protiv nas? Po ovom pitanju svakako postoje neslaganja. Ili je možda odgovor da u svakom slučaju. Međutim, ne postoji jedinstvena istina. To je divna stvar u vezi s umom, jer um... on je divan.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/il-piacere-invenzione-diavolo/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Zadovoljstvo ima niz mentalnih i bihevioralnih registara koji su toliko složeni da ne pokrivaju samo fizički proces.
Destruktivno zadovoljstvo droge, druga strana medalje
Tu je i grubo, destruktivno zadovoljstvo, ispunjeno mukom, koje se dobija uz pomoć droge. Ona predstavlja konačni izazov za granice ljudske prirode. Zašto se razvija zavisnost od ove vrste zadovoljstva ako je ono toliko destruktivno? Čak i ako zvuči glupo... Zašto razvijate zavisnost od heroina, a ne od jedenja jabuka, ako vas oboje nagrađuju?
Odgovor na ova pitanja počinje sledećom izjavom: Osnovni moždani krugovi nagrade i zadovoljstva nisu specifični. To znači da ih mogu aktivirati i prirodni i svi veštački senzorni stimulansi koji imaju sposobnost interakcije sa hemijskim receptorima njihovih neurona.
Ovo bi objasnilo zašto veštačke hemikalije (egzogeni lekovi) mogu veštački da aktiviraju krugove zadovoljstva. I to ne samo u ljudskom mozgu, već bilo kojoj drugoj životinji. Međutim, ovo može biti mač sa dve oštrice. Glava i pismo novčića.
Šta mislite o tome? Da li je potraga za zadovoljstvom dobra ili se može okrenuti protiv nas? Po ovom pitanju svakako postoje neslaganja. Ili je možda odgovor da u svakom slučaju. Međutim, ne postoji jedinstvena istina. To je divna stvar u vezi s umom, jer um... on je divan.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/il-piacere-invenzione-diavolo/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
