Žudimo da doživimo euforiju i sva druga osećanja koja nam dolaze sa ljubavlju, idealizovano i romantično. Međutim, podsvesno imamo dublje potrebe...
Dakle, vidite njega ili nju na drugom kraju prepune sobe i počinje da vam se čini da vas vrtlog nekontrolisane energije vuče ka ovoj osobi.
Upoznali ste svoju „srodnu dušu“ i osećate je svom utrobom koju nemilosrdno probijaju Amorove strele. Ovaj ljubavni osećaj vam izgleda tako stvaran i čist da sve ostalo bledi pred njim. I uglavnom ste u pravu...
Na osnovu istraživanja Junga, Frojda i drugih psihologa, pri izboru partnera polazite od slika ljudi koji su vas odgajali kao dete. Ljudi na koje ste se u svemu oslanjali tokom ovog perioda vašeg života. Ljudi od kojih ste u potpunosti zavisili i koji su u procesu obrazovanja pravili greške diktirane svojim slabostima i neznanjem.
Možda su pokušavali da vas stalno kontrolišu ili su se, naprotiv, ponašali previše distancirano prema vama. Možda su se osećali nesigurno ili su se, naprotiv, pokazali kao surovi vaspitači. Možda su vas u nekom trenutku promenili ljudi koji su vas odgajali sa ljubavlju, dobrotom, strpljenjem i podrškom. Vaše ideje o miru i ljubavi formirane su pre pete godine.
Privlačnost koju osećate prema drugoj osobi tokom romantičnog perioda veze često je podsvesna želja da zacelite rane iz detinjstva. Svesno žudimo da doživimo euforiju i sva druga osećanja koja nam dolaze sa ljubavlju, idealizovano i romantično. Ona vrsta ljubavi kojoj tako lako podlegnemo u ranim fazama veze, kada idealizujemo partnera i maštamo o budućnosti.
Međutim, podsvesno, istovremeno, doživljavamo i dublje potrebe koje zahtevaju pažnju i koje se zasnivaju na podsvesnoj slici koja se formira u početnoj fazi razvoja deteta.
Naša podsvest utiče na naše želje, emocije i neke druge stvari, ali to uopšte ne zavisi od spoljašnjih uzroka. Ono hoće šta hoće, bez obzira na društvene norme, pravila bontona, saosećajnost i druge važne stavove koje ljudska psiha ima.
Podsvest je poput biokompjutera koji čuva sva sećanja, uključujući i one događaje iz ranog detinjstva koje svest nije zadržala. Na osnovu ovih najranijih sećanja u podsvesti se formiraju i one čudne predstave o sebi, koje su na prvi pogled lišene svakog značenja. Neki čak veruju da su nam prešli iz prošlih života.
Prva faza ljubavi: hemijski eksperiment
U prvoj fazi ljubavne veze osećamo se kao da smo u detinjstvu tretirani kao „zlatno dete“, čak i ako to uopšte nije bilo tako. Norepinefrin, dopamin, feniletilamin i druge neurohemikalije utiču na naše telo: dlanovi se znoje, leptiri lepršaju u stomaku, a srce kuca veoma brzo.
To magično stanje koje doživljavamo u početnoj fazi ljubavne veze neophodno nam je da bismo uživali u komunikaciji sa tom osobom koja nam može pomoći da zalečimo najdublje rane u srcu. A naša podsvest tačno zna ko bi to mogao biti.
Kada se ljubavna veza pretvori u nešto svakodnevno, pa čak i zamorno, parovi obično ulaze u drugu fazu romantične ljubavi, koja se razvija u „borbu“.
Važno je shvatiti da ova faza nije poslednja. Ako ste shvatili da se vaš partner pokazao kao osoba koja vas ponižava, ignoriše, manipuliše, ne doživljava prava osećanja, onda je vreme da „sačekate drugi autobus“. Vreme je da se krene dalje.
Kako god bilo, on očigledno nije osoba koja će vam pomoći da se izlečite do kraja, što bi vam omogućilo da izgradite pravu, punopravnu, harmoničnu ljubavnu vezu.
Moguće je da je sastanak s njim imao za cilj da pogorša vašu ranu, a to vam je omogućilo da konačno shvatite potrebu za izlečenjem. Ali on očigledno nije bio osoba sa kojom bi vaše stanje uma na kraju bilo dobro.
Međutim, u prvoj fazi ljubav se doživljava kao izmenjeno stanje svesti – blisko duhovnom blaženstvu – u kome se možete osećati neverovatno!
Druga faza ljubavi: borba za vlast
Drugu fazu odnosa karakterišu gotovo iste univerzalne karakteristike kao i prvu. Umesto da se osećate uzbuđeno i euforično, veća je verovatnoća da ćete osetiti nedostatak želje i ljubavi kada shvatite da vaš partner nije u stanju da zadovolji sve vaše emocionalne potrebe.
U budućnosti ćete shvatiti da ćete morati sami da pokušate da ispunite ove potrebe, ali u ovoj fazi to često izgleda ovako:
U tom periodu naše biramo jednu od dve opcije za dalje delovanje: ili odlučujemo da prekinemo vezu, ili nađemo snagu i želju da prevaziđemo ovu fazu i krenemo dalje.
Upoznali ste svoju „srodnu dušu“ i osećate je svom utrobom koju nemilosrdno probijaju Amorove strele. Ovaj ljubavni osećaj vam izgleda tako stvaran i čist da sve ostalo bledi pred njim. I uglavnom ste u pravu...
Na osnovu istraživanja Junga, Frojda i drugih psihologa, pri izboru partnera polazite od slika ljudi koji su vas odgajali kao dete. Ljudi na koje ste se u svemu oslanjali tokom ovog perioda vašeg života. Ljudi od kojih ste u potpunosti zavisili i koji su u procesu obrazovanja pravili greške diktirane svojim slabostima i neznanjem.
Možda su pokušavali da vas stalno kontrolišu ili su se, naprotiv, ponašali previše distancirano prema vama. Možda su se osećali nesigurno ili su se, naprotiv, pokazali kao surovi vaspitači. Možda su vas u nekom trenutku promenili ljudi koji su vas odgajali sa ljubavlju, dobrotom, strpljenjem i podrškom. Vaše ideje o miru i ljubavi formirane su pre pete godine.
Privlačnost koju osećate prema drugoj osobi tokom romantičnog perioda veze često je podsvesna želja da zacelite rane iz detinjstva. Svesno žudimo da doživimo euforiju i sva druga osećanja koja nam dolaze sa ljubavlju, idealizovano i romantično. Ona vrsta ljubavi kojoj tako lako podlegnemo u ranim fazama veze, kada idealizujemo partnera i maštamo o budućnosti.
Međutim, podsvesno, istovremeno, doživljavamo i dublje potrebe koje zahtevaju pažnju i koje se zasnivaju na podsvesnoj slici koja se formira u početnoj fazi razvoja deteta.
Naša podsvest utiče na naše želje, emocije i neke druge stvari, ali to uopšte ne zavisi od spoljašnjih uzroka. Ono hoće šta hoće, bez obzira na društvene norme, pravila bontona, saosećajnost i druge važne stavove koje ljudska psiha ima.
Podsvest je poput biokompjutera koji čuva sva sećanja, uključujući i one događaje iz ranog detinjstva koje svest nije zadržala. Na osnovu ovih najranijih sećanja u podsvesti se formiraju i one čudne predstave o sebi, koje su na prvi pogled lišene svakog značenja. Neki čak veruju da su nam prešli iz prošlih života.
Prva faza ljubavi: hemijski eksperiment
U prvoj fazi ljubavne veze osećamo se kao da smo u detinjstvu tretirani kao „zlatno dete“, čak i ako to uopšte nije bilo tako. Norepinefrin, dopamin, feniletilamin i druge neurohemikalije utiču na naše telo: dlanovi se znoje, leptiri lepršaju u stomaku, a srce kuca veoma brzo.
To magično stanje koje doživljavamo u početnoj fazi ljubavne veze neophodno nam je da bismo uživali u komunikaciji sa tom osobom koja nam može pomoći da zalečimo najdublje rane u srcu. A naša podsvest tačno zna ko bi to mogao biti.
Kada se ljubavna veza pretvori u nešto svakodnevno, pa čak i zamorno, parovi obično ulaze u drugu fazu romantične ljubavi, koja se razvija u „borbu“.
Važno je shvatiti da ova faza nije poslednja. Ako ste shvatili da se vaš partner pokazao kao osoba koja vas ponižava, ignoriše, manipuliše, ne doživljava prava osećanja, onda je vreme da „sačekate drugi autobus“. Vreme je da se krene dalje.
Kako god bilo, on očigledno nije osoba koja će vam pomoći da se izlečite do kraja, što bi vam omogućilo da izgradite pravu, punopravnu, harmoničnu ljubavnu vezu.
Moguće je da je sastanak s njim imao za cilj da pogorša vašu ranu, a to vam je omogućilo da konačno shvatite potrebu za izlečenjem. Ali on očigledno nije bio osoba sa kojom bi vaše stanje uma na kraju bilo dobro.
Međutim, u prvoj fazi ljubav se doživljava kao izmenjeno stanje svesti – blisko duhovnom blaženstvu – u kome se možete osećati neverovatno!
Druga faza ljubavi: borba za vlast
Drugu fazu odnosa karakterišu gotovo iste univerzalne karakteristike kao i prvu. Umesto da se osećate uzbuđeno i euforično, veća je verovatnoća da ćete osetiti nedostatak želje i ljubavi kada shvatite da vaš partner nije u stanju da zadovolji sve vaše emocionalne potrebe.
U budućnosti ćete shvatiti da ćete morati sami da pokušate da ispunite ove potrebe, ali u ovoj fazi to često izgleda ovako:
- Jedna strana veze prestaje da se oseća voljenom, pa počinje da se udaljava od partnera.
- Kao rezultat toga, partner se oseća napuštenim, pa počinje da deluje. Na primer, počinje da stalno plače ili vrišti.
- U ovoj fazi, jedan od partnera se stalno opravdava, drugi ga stalno krivi.
- U takvim situacijama, skloni smo da vidimo samo jednu negativu kod naših partnera, potpuno zaboravljajući na sve njegove pozitivne kvalitete.
- Stanje radosti i blaženstva zamenjeno je osećanjem razočarenja i očaja.
- Osećate se kao da se vaše stare duhovne rane otvaraju i ponovo počinju da bole.
- Ne osećate pravu povezanost jedno sa drugim.
- Rizik od eksplozivnih obračuna sa kasnijim pomirenjima se višestruko povećava.
- Verovatno je da će oba partnera biti stalno u stanju anksioznosti, jer će njihovo ponašanje ponavljati obrasce emocionalnih stanja koje su doživeli u detinjstvu.
- Važno je shvatiti da će se ova faza definitivno završiti nakon nekog vremena. Mnoge veze ne prolaze test ove faze, jer partneri ne shvataju njen značaj i neophodnost.
U tom periodu naše biramo jednu od dve opcije za dalje delovanje: ili odlučujemo da prekinemo vezu, ili nađemo snagu i želju da prevaziđemo ovu fazu i krenemo dalje.
Treća faza: Prava ljubav
Jednom kada se umorimo od borbe između našeg ranjenog unutrašnjeg ja našeg partnera, možda ćemo odlučiti da „odustanemo“. Pored toga, imamo moć da naše ljubavne odnose učinimo svesnim.
Takva ljubav nije zasnovana na ludoj hemiji i stalnoj borbi. U ovoj fazi ne osećamo da naše emocionalne potrebe nisu zadovoljene. Stoga, nemamo želju da utičemo na partnera uz pomoć podmićivanja i ubeđivanja, da od njega dobijemo ono što nam je potrebno da bismo se osećali voljeno.
Umesto toga, učimo da rastemo. Učimo bolje načine da izrazimo svoje potrebe, osećanja, fobije, strah od odbacivanja, napuštenosti.
Počinjemo da uviđamo kako utičemo na ponašanje partnera, da svaki naš postupak dovodi do nekih rezultata. Shvatamo kako da ispravno izrazimo svoja osećanja prema partneru, a takve metode uticaja kao što su upotreba sile i manipulacija ostaju u prošlosti.
Postajemo zainteresovani za podršku partneru, a ne samo za zadovoljavanje sopstvenih potreba – stoga se može reći da postoji veliki pozitivan pomak u našem odnosu.
Otpuštamo odbranu koju smo razvili da bismo preživeli kada smo bili deca sa povređenim ja i postali smo otvoreni za pravu intimnost – fizičku, emocionalnu, seksualnu i duhovnu.
Osećamo se živi i puni, ali one neurohemikalije koje su nas bombardovale u prvoj fazi veze zamenjuju se mirnijim hormonima. I omogućava nam da na probleme u vezi reagujemo mnogo mirnije.
Naš mozak postaje plastičniji, imuni sistem jača, a nervni sistem se smiruje. Borbe i gužve u našim odnosima postaju mnogo manje. I iako ćemo se i dalje suočavati sa izazovima, naučićemo da preuzmemo odgovornost za sve što se dešava u našim životima kako bismo znali šta je ljubav u najvišem stepenu.
Prevod teksta:
https://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2019/02/vy-vlyublyaetes-vovse-ne-po-toj-prichine-po-kotoroj-dumaete/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Jednom kada se umorimo od borbe između našeg ranjenog unutrašnjeg ja našeg partnera, možda ćemo odlučiti da „odustanemo“. Pored toga, imamo moć da naše ljubavne odnose učinimo svesnim.
Takva ljubav nije zasnovana na ludoj hemiji i stalnoj borbi. U ovoj fazi ne osećamo da naše emocionalne potrebe nisu zadovoljene. Stoga, nemamo želju da utičemo na partnera uz pomoć podmićivanja i ubeđivanja, da od njega dobijemo ono što nam je potrebno da bismo se osećali voljeno.
Umesto toga, učimo da rastemo. Učimo bolje načine da izrazimo svoje potrebe, osećanja, fobije, strah od odbacivanja, napuštenosti.
Počinjemo da uviđamo kako utičemo na ponašanje partnera, da svaki naš postupak dovodi do nekih rezultata. Shvatamo kako da ispravno izrazimo svoja osećanja prema partneru, a takve metode uticaja kao što su upotreba sile i manipulacija ostaju u prošlosti.
Postajemo zainteresovani za podršku partneru, a ne samo za zadovoljavanje sopstvenih potreba – stoga se može reći da postoji veliki pozitivan pomak u našem odnosu.
Otpuštamo odbranu koju smo razvili da bismo preživeli kada smo bili deca sa povređenim ja i postali smo otvoreni za pravu intimnost – fizičku, emocionalnu, seksualnu i duhovnu.
Osećamo se živi i puni, ali one neurohemikalije koje su nas bombardovale u prvoj fazi veze zamenjuju se mirnijim hormonima. I omogućava nam da na probleme u vezi reagujemo mnogo mirnije.
Naš mozak postaje plastičniji, imuni sistem jača, a nervni sistem se smiruje. Borbe i gužve u našim odnosima postaju mnogo manje. I iako ćemo se i dalje suočavati sa izazovima, naučićemo da preuzmemo odgovornost za sve što se dešava u našim životima kako bismo znali šta je ljubav u najvišem stepenu.
Prevod teksta:
https://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2019/02/vy-vlyublyaetes-vovse-ne-po-toj-prichine-po-kotoroj-dumaete/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
