Zašto diraju naše bolno mesto i podsećaju nas na loše?

​Mnogi ljudi imaju bolnu tačku. Udarali su ili bili jako pogođeni. Bili su skoro smrtno ranjeni. I bila je rana koja nije zarasla, boli i boli. Ali prođe neko vreme, i postepeno bolna tačka počinje da zaceljuje. Zategnite tankom kožom, veoma osetljivom.

Ili je pisac Turgenjev imao „bolnu tačku“ - kosti lobanje su od detinjstva ostale tanke i meke. Kao fontanel novorođenčeta. A neki od prijatelja pisca voleli su da se šale - da upiru prstom u ovu slabu tačku. Zbog čega bi veliki, visoki Turgenjev, koga je njegova majka zbog visine i stasa, nazvala „Stub Aleksandrije“, mogao da se onesvesti. Veoma je komično, zar ne? Mora da su se prijatelji smejali. Udarili smo ekser u glavu, pravo na slabu tačku! Sam Turgenjev se nasmejao - šta je mogao? To su bili prijatelji koji se šale, bliski ljudi.

Svako ima bolnu tačku

Ovo se često dešava u životu - toliko se truda ulaže da se zaboravi loše. Ne sećam se šta se desilo. Nekako da zaleči ranu. A ranjenik već polako živi, već je počeo da diše i malo se osmehuje. A čovek izađe da pogleda sunce, skupi snagu... Hoće ponovo da živi, ponovo uči da živi, a ovo nije lako posle moždanog udara.

Drugi ljudi će vas sigurno podsetiti na loše stvari. Zabadaju prst u jedva zaraslu ranu. Ko je glup. A neki - iz radoznalosti. Iz iste radoznalosti iz koje su išli da gledaju egzekucije - zanimljivo. Ovo je sadistička radoznalost, neka vrsta vampirizma. Potpuno bezbedno za sadistu: uvek možete zbunjeno trepnuti očima i reći: "Nisam hteo da te povredim! Zašto tako reaguješ? Nisam znao da te boli što pričaš o tome!" - uvek imaju spremne ove reči. Kao i ogorčenost prema vama. Zašto juriš na ljude ili počneš nervozno da plačeš? Kakva si ti neuravnotežena žena!

​Ovi ljudi će vas pitati šta vas tačno boli do danas. Znaju šta da pitaju i podsećaju. Pitaće vas kako se nosite sa razvodom. A kako se osećate zbog činjenice da vaš muž ima novu porodicu? Kako on tamo živi? Ne znam? Pa će vam sve detaljno ispričati kako bi bilo bolnije. Kako srećno izgleda tvoj bivši, kako je otišao na odmor sa svojom novom devojkom, koje kupovine je napravio.

Pitaće te da li ti je teško bez majke. I da li je patila pre smrti? Od čega je tačno umrla? A onda će dati mnogo primera i ispričati srceparajuće priče o tuđim tragedijama ili o onome što je prikazano na TV-u. Pitaće vas da li znate šta vaše bivše kolege govore o vama. Ne znam? Tako da će vam odmah sve reći. I ono što pišu o vama će takođe biti citirano.

Da li se sećate one strašne nesreće u kojoj je automobil nastradao? Da li se sećate kako ste pre dvadeset godina radili kao čistačica? Sećate li se kako ste bili izdani, poniženi, opljačkani? Da se ​​setimo! Hajde da razgovaramo o tome jer je veoma, veoma interesantno. Zanimljivo je gledati kako se mentalno migoljiš. Tako su zla deca otkidala noge pauku i gledala kako se ove noge trzaju potpuno odvojeno od pauka. Veoma zanimljiv prizor. Pa da li se sećate svega ovoga što ste tako strasno želeli da zaboravite?

Da, sećamo se, naravno. Rana je opet otvorena i boli, krvari... I moramo mirno odgovoriti; i ne plači. Onda ćemo plakati kada ovaj pitalac i sećač ode, potpuno uživajući. Neki stoički ljudi tako misle i trude se da učtivo odgovore na sadistička pitanja i razgovaraju. Kao sa dželatom na stalku. Morate biti ljubazni, naravno. I moramo odlučno odgovoriti: ne sećam se. Ne želim da se sećam. I ne želim ništa da znam. Ovaj razgovor mi je neprijatan. Hajde da razgovaramo o vama. To je ono što ste vi lično pokušali da doživite i zaboravite. I kako ste uspeli u ovoj stvari? Podelite svoje iskustvo. I slušaću... Bezopasne reči? Učtiv? Zašto su tako ljuti i uvređeni, kao da ste pogodili bolno mesto? Svako ima bolnu tačku. I nemoj mu smetati...

Autorka Ana Kirjanova

Prevod teksta: https://econet.ru/articles/pochemu-zadevayut-nashe-bolnoe-mesto-i-napominayut-o-plohom

Prevod i obrada Jelena Muratović -  bebamur.com