Ako ste inspirisani motivacionim video zapisima, treninzima i knjigama, ali to ne menja ništa u vašem životu ili se menja veoma sporo i malo, onda vam danas nudim motivacioni članak u kome ću vas motivisati da skočite sa motivacione igle.
Ko je strpljiv bolji je od hrabrog, a ko se savlada bolji je od osvajača grada. Knjiga izreka, 16:32.
Danas su internet i police knjižara prepune motivacionih proizvoda osmišljenih da nas inspirišu na novi život i velika dostignuća. Zašto je situacija koja bi, u teoriji, trebalo da donese dobro, za mnoge postala prokletstvo, iznedrila mnoštvo nezadovoljnih koji stalno sanjaju o putovanju, planiraju rutu, ali nikako da siđu sa terena?
Mnogima je upijanje sledeće porcije motivacije postalo slično uzimanju doze droge, nakon čega simptomi odvikavanja nestaju, a sve u životu ostaje isto, osim osećaja sopstvene bespomoćnosti i bezvrednosti, koji je stalno raste. A da bismo se probili, da bismo nekako krenuli napred, uvodimo još jednu dozu motivacije, zatvarajući začarani krug.
Zašto nemamo hrabrosti da priznamo da motivacija ne funkcioniše i da moramo da tražimo drugi način? Šta će nam pomoći da krenemo ka cilju na takav način da ga ostvarimo? Kako da konačno krenemo napred i počnemo da suštinski menjamo sebe i svoje živote? Ali pre nego što odgovorimo na ova i druga pitanja, hajde da „sinhronizujemo satove“: radi lakšeg predstavljanja i razumevanja, hajde da izjednačimo koncepte „motivacije“ i „inspiracije“, kao i između „discipline“ i „samokontrole“.
Motivacija je na vrhuncu emocija
Zadatak motivacije je da rasplamsa naše emocije, da podigne talas osećanja koji će nas poneti ka željenom cilju. Ovo je surfovanje na grebenu talasa, ali ne i težak rad na veslima. Lepo, uzbudljivo, lako.
Ali ako talasi na obali okeana možda ne prestaju, onda su u stvarnosti naših života emocije jedna od najkrhkijih, prolaznih i najnestalnijih pojava. Možete sedeti na obali nedeljama i mesecima, ali i dalje ne čekati talas. U stvari, naš život je plaža puna surfera, kojima je jedino takvo iščekivanje. Samo poneki uzimaju vesla i veslaju, polako ali neumoljivo udaljavajući se od obala osrednjosti i praznine.
O popularnosti i snazi iluzija
Motivacija je popularna, ali ne zato što vodi do rezultata. Motivacija je popularna, kao i svaki drugi lak način. Nažalost, čovek je tako koncipiran da traži lak, a ne pravi put. A ako stvori bar neki izgled pravog izbora, onda će, najverovatnije, biti izabran.
Ali motivacija ne čini put lakim, ona samo daje obećanja i stvara iluziju da će sve ispasti lako i na emotivnom vrhuncu. Čovek koji je u stezi ovih iluzija potpuno je nespreman – ni psihički ni fizički – za teškoće i prepreke koje su oduvek nailazile, nailaze i nailaziće na bilo kom putu ka više ili manje vrednim ciljevima. Stoga i najmanja poteškoća može dovesti do povlačenja na obalu da sačeka sledeći talas koji prolazi.
Naravno, svi volimo pozitivna osećanja: radost, emocionalno uzdizanje, oduševljenje - i u tome nema ništa loše. Loša stvar je što mi postajemo zavisni od njih, a ne oni od nas. Postajemo kao pijanica koja ne može i ne želi da radi bez infuzije alkohola.
Danas su internet i police knjižara prepune motivacionih proizvoda osmišljenih da nas inspirišu na novi život i velika dostignuća. Zašto je situacija koja bi, u teoriji, trebalo da donese dobro, za mnoge postala prokletstvo, iznedrila mnoštvo nezadovoljnih koji stalno sanjaju o putovanju, planiraju rutu, ali nikako da siđu sa terena?
Mnogima je upijanje sledeće porcije motivacije postalo slično uzimanju doze droge, nakon čega simptomi odvikavanja nestaju, a sve u životu ostaje isto, osim osećaja sopstvene bespomoćnosti i bezvrednosti, koji je stalno raste. A da bismo se probili, da bismo nekako krenuli napred, uvodimo još jednu dozu motivacije, zatvarajući začarani krug.
Zašto nemamo hrabrosti da priznamo da motivacija ne funkcioniše i da moramo da tražimo drugi način? Šta će nam pomoći da krenemo ka cilju na takav način da ga ostvarimo? Kako da konačno krenemo napred i počnemo da suštinski menjamo sebe i svoje živote? Ali pre nego što odgovorimo na ova i druga pitanja, hajde da „sinhronizujemo satove“: radi lakšeg predstavljanja i razumevanja, hajde da izjednačimo koncepte „motivacije“ i „inspiracije“, kao i između „discipline“ i „samokontrole“.
Motivacija je na vrhuncu emocija
Zadatak motivacije je da rasplamsa naše emocije, da podigne talas osećanja koji će nas poneti ka željenom cilju. Ovo je surfovanje na grebenu talasa, ali ne i težak rad na veslima. Lepo, uzbudljivo, lako.
Ali ako talasi na obali okeana možda ne prestaju, onda su u stvarnosti naših života emocije jedna od najkrhkijih, prolaznih i najnestalnijih pojava. Možete sedeti na obali nedeljama i mesecima, ali i dalje ne čekati talas. U stvari, naš život je plaža puna surfera, kojima je jedino takvo iščekivanje. Samo poneki uzimaju vesla i veslaju, polako ali neumoljivo udaljavajući se od obala osrednjosti i praznine.
O popularnosti i snazi iluzija
Motivacija je popularna, ali ne zato što vodi do rezultata. Motivacija je popularna, kao i svaki drugi lak način. Nažalost, čovek je tako koncipiran da traži lak, a ne pravi put. A ako stvori bar neki izgled pravog izbora, onda će, najverovatnije, biti izabran.
Ali motivacija ne čini put lakim, ona samo daje obećanja i stvara iluziju da će sve ispasti lako i na emotivnom vrhuncu. Čovek koji je u stezi ovih iluzija potpuno je nespreman – ni psihički ni fizički – za teškoće i prepreke koje su oduvek nailazile, nailaze i nailaziće na bilo kom putu ka više ili manje vrednim ciljevima. Stoga i najmanja poteškoća može dovesti do povlačenja na obalu da sačeka sledeći talas koji prolazi.
Naravno, svi volimo pozitivna osećanja: radost, emocionalno uzdizanje, oduševljenje - i u tome nema ništa loše. Loša stvar je što mi postajemo zavisni od njih, a ne oni od nas. Postajemo kao pijanica koja ne može i ne želi da radi bez infuzije alkohola.
Izgovor za lenjive
Naravno, zidar ili vozač neće moći da se izjašnjavaju za nedostatak inspiracije, ali predstavnici kreativnih profesija imaju, kako im se čini, divan alibi za svoju lenjost. Znam da će sada truli paradajz leteti na mene, ali sam duboko uveren da kreativnom čoveku nije potrebna inspiracija da počne da stvara.
Da parafraziram čuvenog Čaka Klousa, mogu reći i potvrditi iz ličnog iskustva:
Inspiracija je za lenje, ostalo samo radi.
Zato vas danas pozivam da odustanete od službe inspiracije i prigrlite pravu kraljicu uspeha. Upoznajte disciplinu Njenog Veličanstva!
Disciplina: veslanje kroz talase
Za razliku od motivacije, disciplina ne čeka pravo vreme i pravi talas. Ne mare za emocije i osećanja, nisu joj potrebne, a sa određenim iskustvom ona ih sama stvara i čini da služe njenim ciljevima.
Da, disciplina ne dolazi tako lako. Ne nastaje nakon video zapisa, filma, seminara ili podkasta. Budući da je mala i slaba, teško može da prođe kroz lenjost, strah i „ne želim“. Ali ako ga negujete i trenirate, onda će vam, kako raste i dobija zamah, pomoći da prevaziđete sve prepreke na putu ka uspehu i samospoznaji. Pored toga, svakim danom ona će od vas zahtevati sve manje truda i pažnje.
Disciplina ima samo jedan nedostatak: to je pravi, ali težak put. Zato je nepopularna i zato su je klevetali koliko su mogli.
Mitovi i laži o disciplini
Mit 1. Disciplina i kreativnost su nespojive.
Kada čujem ovako nešto, shvatim da su prave biografije poznatih umetnika, kompozitora, pisaca i drugih stvaralaca obavijene velom misterije. Nakon bližeg upoznavanja, ispostavlja se da je većina genija radila naporno, mnogo i nije čekala inspiraciju.
Samerset Mom je jednom rekao frazu koja je promenila život mladog Todorija Vinna, a nekoliko decenija kasnije i moj.
Ne postoji ništa što se zove inspiracija. Jedina stvar koja se računa je naporan rad.
© Samerset Mom
Naravno, može izgledati da je disciplina neprijatelj inspiracije. Inspiracija može biti neprijatelj discipline, ali disciplina je najbolji prijatelj inspiracije.
Prvo, kada smo, zahvaljujući disciplini, sabrani, završili kućne poslove (makar ne sve, ali one glavne), kada osećaj krivice zbog finansijskih ili društvenih dugova ne pritiska, onda se oslobađa mnogo energije za kreativnost i inspiraciju, koje možemo iskoristiti.
Drugo, istraživanja su pokazala da su trenuci uvida koji kao da dolaze niotkuda rezultat intenzivne moždane aktivnosti koja im prethodi. Kevin Ešton je u svojoj knjizi Kako leteti konjem to sasvim konkretno i nedvosmisleno izrazio:
Vreme je sirovina za stvaranje. Uklonite mitove o magiji i stvaranju, a ostaje samo rad: rad na sticanju iskustva kroz učenje i praksu, rad na pronalaženju rešenja za probleme, rad pokušaja i grešaka, rad na razmišljanju i poboljšanju.
Čak nam i čuveno „90 dokazanih načina za prevazilaženje krize i ponovno pronalaženje inspiracije“ ( papirna knjiga ili PDF ) nudi ništa manje od stvarne akcije, a ne samo čekanja. Ali čak i ako samo probijate pasus po pasus ili potez po potez, inspiracija će na kraju doći. I to se dešava češće i brže nego ako samo čekate. Tačnije, ovo se uvek dešava. Disciplinovan stvaralac ima disciplinovanu muzu.
Za mene je upečatljiv primer kreativne osobe koja je disciplinom ukrotila inspiraciju je Iana Frank. Pre nego što sam pročitao njenu knjigu „Muza i zver“, učinilo mi se da se samo Somerset Mom i ja slažemo sa svim gore navedenim. Ali – počevši od Jane – sve češće nailazim na kreativne ljude koji izjavljuju da su disciplina i organizacija najbolji prijatelji inspiracije i kreativnosti. Zato naučite kako da stvarate bez čekanja na inspiraciju i uđite u borbu!
Mit 2. Disciplina je ropstvo.
Ljudi često, nakon saznanja o mom životu, koriste sledeće epitete: ropstvo, zatvor, težak rad. Jedna moja drugarica, koja boluje od dijabetesa, ima višak kilograma i ima mnogo drugih veoma neprijatnih tegoba, ne može da se nosi sa svojim apetitom i zavisnošću od nikotina, ali me smatra robom i veoma joj je žao mog života.
Filozofija takvih ljudi je jasna. Volter je to izrazio: sloboda je da radiš šta hoćeš, kada hoćeš. Ali postojao je još jedan francuski mislilac - Žan-Žak Ruso, koji je rekao da je prava sloboda sposobnost da se čini ono što je neophodno i ispravno.
Sa logične tačke gledišta, Ruso je u pravu. Uostalom, kakva je to sloboda ako idete na posao po rasporedu, radite ono što vam drugi kažu, poštujete zakone države, a ne možete da se kontrolišete?
Može li se to nazvati slobodom kada radite za tuđe interese, a zbog lenjosti ili apetita zanemarujete svoje? Ispada da su disciplina i samokontrola prava sloboda.
Ali ovo je samo prva faza slobode. Sledeća stvar je ne samo da činimo ono što je ispravno i potrebno, već i da to volimo i uživamo u tome. I tu smo suočeni sa sledećim mitom.
Naravno, zidar ili vozač neće moći da se izjašnjavaju za nedostatak inspiracije, ali predstavnici kreativnih profesija imaju, kako im se čini, divan alibi za svoju lenjost. Znam da će sada truli paradajz leteti na mene, ali sam duboko uveren da kreativnom čoveku nije potrebna inspiracija da počne da stvara.
Da parafraziram čuvenog Čaka Klousa, mogu reći i potvrditi iz ličnog iskustva:
Inspiracija je za lenje, ostalo samo radi.
Zato vas danas pozivam da odustanete od službe inspiracije i prigrlite pravu kraljicu uspeha. Upoznajte disciplinu Njenog Veličanstva!
Disciplina: veslanje kroz talase
Za razliku od motivacije, disciplina ne čeka pravo vreme i pravi talas. Ne mare za emocije i osećanja, nisu joj potrebne, a sa određenim iskustvom ona ih sama stvara i čini da služe njenim ciljevima.
Da, disciplina ne dolazi tako lako. Ne nastaje nakon video zapisa, filma, seminara ili podkasta. Budući da je mala i slaba, teško može da prođe kroz lenjost, strah i „ne želim“. Ali ako ga negujete i trenirate, onda će vam, kako raste i dobija zamah, pomoći da prevaziđete sve prepreke na putu ka uspehu i samospoznaji. Pored toga, svakim danom ona će od vas zahtevati sve manje truda i pažnje.
Disciplina ima samo jedan nedostatak: to je pravi, ali težak put. Zato je nepopularna i zato su je klevetali koliko su mogli.
Mitovi i laži o disciplini
Mit 1. Disciplina i kreativnost su nespojive.
Kada čujem ovako nešto, shvatim da su prave biografije poznatih umetnika, kompozitora, pisaca i drugih stvaralaca obavijene velom misterije. Nakon bližeg upoznavanja, ispostavlja se da je većina genija radila naporno, mnogo i nije čekala inspiraciju.
Samerset Mom je jednom rekao frazu koja je promenila život mladog Todorija Vinna, a nekoliko decenija kasnije i moj.
Ne postoji ništa što se zove inspiracija. Jedina stvar koja se računa je naporan rad.
© Samerset Mom
Naravno, može izgledati da je disciplina neprijatelj inspiracije. Inspiracija može biti neprijatelj discipline, ali disciplina je najbolji prijatelj inspiracije.
Prvo, kada smo, zahvaljujući disciplini, sabrani, završili kućne poslove (makar ne sve, ali one glavne), kada osećaj krivice zbog finansijskih ili društvenih dugova ne pritiska, onda se oslobađa mnogo energije za kreativnost i inspiraciju, koje možemo iskoristiti.
Drugo, istraživanja su pokazala da su trenuci uvida koji kao da dolaze niotkuda rezultat intenzivne moždane aktivnosti koja im prethodi. Kevin Ešton je u svojoj knjizi Kako leteti konjem to sasvim konkretno i nedvosmisleno izrazio:
Vreme je sirovina za stvaranje. Uklonite mitove o magiji i stvaranju, a ostaje samo rad: rad na sticanju iskustva kroz učenje i praksu, rad na pronalaženju rešenja za probleme, rad pokušaja i grešaka, rad na razmišljanju i poboljšanju.
Čak nam i čuveno „90 dokazanih načina za prevazilaženje krize i ponovno pronalaženje inspiracije“ ( papirna knjiga ili PDF ) nudi ništa manje od stvarne akcije, a ne samo čekanja. Ali čak i ako samo probijate pasus po pasus ili potez po potez, inspiracija će na kraju doći. I to se dešava češće i brže nego ako samo čekate. Tačnije, ovo se uvek dešava. Disciplinovan stvaralac ima disciplinovanu muzu.
Za mene je upečatljiv primer kreativne osobe koja je disciplinom ukrotila inspiraciju je Iana Frank. Pre nego što sam pročitao njenu knjigu „Muza i zver“, učinilo mi se da se samo Somerset Mom i ja slažemo sa svim gore navedenim. Ali – počevši od Jane – sve češće nailazim na kreativne ljude koji izjavljuju da su disciplina i organizacija najbolji prijatelji inspiracije i kreativnosti. Zato naučite kako da stvarate bez čekanja na inspiraciju i uđite u borbu!
Mit 2. Disciplina je ropstvo.
Ljudi često, nakon saznanja o mom životu, koriste sledeće epitete: ropstvo, zatvor, težak rad. Jedna moja drugarica, koja boluje od dijabetesa, ima višak kilograma i ima mnogo drugih veoma neprijatnih tegoba, ne može da se nosi sa svojim apetitom i zavisnošću od nikotina, ali me smatra robom i veoma joj je žao mog života.
Filozofija takvih ljudi je jasna. Volter je to izrazio: sloboda je da radiš šta hoćeš, kada hoćeš. Ali postojao je još jedan francuski mislilac - Žan-Žak Ruso, koji je rekao da je prava sloboda sposobnost da se čini ono što je neophodno i ispravno.
Sa logične tačke gledišta, Ruso je u pravu. Uostalom, kakva je to sloboda ako idete na posao po rasporedu, radite ono što vam drugi kažu, poštujete zakone države, a ne možete da se kontrolišete?
Može li se to nazvati slobodom kada radite za tuđe interese, a zbog lenjosti ili apetita zanemarujete svoje? Ispada da su disciplina i samokontrola prava sloboda.
Ali ovo je samo prva faza slobode. Sledeća stvar je ne samo da činimo ono što je ispravno i potrebno, već i da to volimo i uživamo u tome. I tu smo suočeni sa sledećim mitom.
Mit 3. Disciplina i sreća su nespojive
Ovaj mit se zasniva na uverenju da je zdrava hrana nužno neukusna, dobra muzika dosadna, sport ne može biti zabavan, naporan rad (intelektualni i fizički) depresivan... Odnosno, sve ono što zahteva disciplinu i samokontrolu vezuje se za negativna osećanja i emocije, što znači da je nespojivo sa srećom i svetlim, zanimljivim životom.
Ali istrajnost je nagrađena, fizičkom aktivnošću se povećava oslobađanje hormona sreće, bilo koji ukus se može promeniti, a hrana ukusno pripremljena. Reći ću više: ako je hrana zdrava, hranljiva i izbalansirana, ali neukusna, onda je to nezdrava hrana.
S druge strane, ima mnogo stvari koje, po definiciji, jednostavno ne mogu doneti zadovoljstvo i radost, stvari koje tek treba da se urade. I treba da ih uradimo, makar samo zato što postoji direktna veza između njihovog sprovođenja i naše sreće. Na primer, mnogi ljudi ne vole sportske vežbe samo zato što ih još nisu probali. Ali postoje i oni koji nikako ne mogu da se zaljube u sport, uprkos svim prednostima koje imaju za mozak i telo. I nikakva motivacija ili samohipnoza ovde neće pomoći, ali disciplina to može učiniti.
Osim toga, mnogo zavisi od našeg stava. Čini mi se da je teško ne dobiti radost i zadovoljstvo od prevazilaženja samog sebe, od postizanja sopstvenih ciljeva. Čak i u samom procesu možete biti srećni od jednostavne pomisli da niste slabovoljni slabić, već osoba koja se kontroliše.
Disciplina vodi čoveka kroz postizanje rezultata do emotivnog stanja koje večiti svirači smatraju neophodnim za postizanje ovog rezultata.
Ispostavilo se da je pravu sreću teško pronaći bez discipline. Bez discipline je nemoguće biti slobodan, imati inspiraciju i probijati se kroz talase. Šta da radimo sa motivacijom? Da bacimo balast preko broda? Ni u kom slučaju! Hajde da samo počnemo da tretiramo motivacione proizvode na pravi način.
Motivacija – slika budućnosti
Motivacija je veoma dobra kada nam oslikava budućnost, pokazuje šta nas čeka ako se saberemo i krenemo napred uz podršku discipline. Motivacija je dobra kada nas podseća zašto nam je potrebna samokontrola i kontinuirano kretanje.
Zato obavezno gledajte motivacione video zapise, čitajte motivacione knjige i članke. Ali još bolje, tražite i negujte unutrašnju motivaciju. Razmislite o svojim ciljevima, sanjajte o njima, planirajte da ih postignete, crtajte slike.
Naučite da volite ono što radite, samo se zaljubite u svoj posao i postanite najbolji...
Neka vas motivacija inspiriše da izađete na more, a disciplina vam da snagu i istrajnost da plivate do svog sna. Srećna plovidba!
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/71353-pochemu-distsiplina-luchshe-motivatsii
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Ovaj mit se zasniva na uverenju da je zdrava hrana nužno neukusna, dobra muzika dosadna, sport ne može biti zabavan, naporan rad (intelektualni i fizički) depresivan... Odnosno, sve ono što zahteva disciplinu i samokontrolu vezuje se za negativna osećanja i emocije, što znači da je nespojivo sa srećom i svetlim, zanimljivim životom.
Ali istrajnost je nagrađena, fizičkom aktivnošću se povećava oslobađanje hormona sreće, bilo koji ukus se može promeniti, a hrana ukusno pripremljena. Reći ću više: ako je hrana zdrava, hranljiva i izbalansirana, ali neukusna, onda je to nezdrava hrana.
S druge strane, ima mnogo stvari koje, po definiciji, jednostavno ne mogu doneti zadovoljstvo i radost, stvari koje tek treba da se urade. I treba da ih uradimo, makar samo zato što postoji direktna veza između njihovog sprovođenja i naše sreće. Na primer, mnogi ljudi ne vole sportske vežbe samo zato što ih još nisu probali. Ali postoje i oni koji nikako ne mogu da se zaljube u sport, uprkos svim prednostima koje imaju za mozak i telo. I nikakva motivacija ili samohipnoza ovde neće pomoći, ali disciplina to može učiniti.
Osim toga, mnogo zavisi od našeg stava. Čini mi se da je teško ne dobiti radost i zadovoljstvo od prevazilaženja samog sebe, od postizanja sopstvenih ciljeva. Čak i u samom procesu možete biti srećni od jednostavne pomisli da niste slabovoljni slabić, već osoba koja se kontroliše.
Disciplina vodi čoveka kroz postizanje rezultata do emotivnog stanja koje večiti svirači smatraju neophodnim za postizanje ovog rezultata.
Ispostavilo se da je pravu sreću teško pronaći bez discipline. Bez discipline je nemoguće biti slobodan, imati inspiraciju i probijati se kroz talase. Šta da radimo sa motivacijom? Da bacimo balast preko broda? Ni u kom slučaju! Hajde da samo počnemo da tretiramo motivacione proizvode na pravi način.
Motivacija – slika budućnosti
Motivacija je veoma dobra kada nam oslikava budućnost, pokazuje šta nas čeka ako se saberemo i krenemo napred uz podršku discipline. Motivacija je dobra kada nas podseća zašto nam je potrebna samokontrola i kontinuirano kretanje.
Zato obavezno gledajte motivacione video zapise, čitajte motivacione knjige i članke. Ali još bolje, tražite i negujte unutrašnju motivaciju. Razmislite o svojim ciljevima, sanjajte o njima, planirajte da ih postignete, crtajte slike.
Naučite da volite ono što radite, samo se zaljubite u svoj posao i postanite najbolji...
Neka vas motivacija inspiriše da izađete na more, a disciplina vam da snagu i istrajnost da plivate do svog sna. Srećna plovidba!
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/71353-pochemu-distsiplina-luchshe-motivatsii
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
