"Udarac koji je nanela očekivana nesreća nije težak. Ali ako je neko glup i veruje sudbini, svaki mu se događaj čini novim i neočekivanim; za neznalice mnogo zla je novost. Znajte ovo: nesreće koje su im se činile nepodnošljivim, podnose hrabrije kada se naviknu. Tako se mudrac navikava na buduća zla i dok za druge postanu podnošljiva posle duge patnje, on ih čini tako dugom meditacijom. Ponekad od neznalice čujemo: „Ovo sam očekivao“, mudar sve očekuje; šta god da mu se desi, on kaže: „Očekivao sam to“.
- Seneka, Pisma Luciliju IKS, 76, 34-35
- Seneka, Pisma Luciliju IKS, 76, 34-35
Ovaj odloma uvodi stoičku vežbu „praemeditatio malorum“, predviđanje nevolje. Ova vežba često dovodi do toga da stoike nazivaju pesimiste, ali stvarnost je potpuno drugačija. Stoici su samo krajnje realistični ljudi, svesni da stvari ponekad neće ići po planu i koji uvijek mentalno budu spremni za ovu mogućnost.
Zamislimo da ste za volanom svog automobila zaglavljenog u saobraćaju, kasnite na ključni intervju za posao na koji ste uspeli da sletite nakon dugog perioda nezaposlenosti. Nakratko razmišljate o tome da pozovete svog poslodavca da prijavite da ste zadržani, ali se osećate previše uznemireno da biste to uradili. Ovo je karakteristična osobina onoga što stoici nazivaju „strašću“: zamagljuje vaš um, sprečavajući vas da se ponašate ili razmišljate razumno.
U ovom slučaju jedno je sigurno: imati ili nemati um spreman da se suoči sa nedaćama, ne menja činjenicu da ste i dalje zaglavljeni u saobraćaju sa gotovo sigurnošću da ćete izgubiti intervju za posao.
Ali nepripremljenost će imati dva efekta koji čine razliku.
Pošto ne možete da izbegnete da zakasnite i propustite intervju, a sa tim i mogućnost da se zaposlite, ovo postaje ono što stoici nazivaju „nepoželjnim“, nešto što bismo radije ne uradili ili ne bismo uradili. U takvoj situaciji, nerviranje neće doneti ništa, već će vas samo učiniti još nesrećnijim, dodajući sebi nanet udarac onom koji ste već dobili spolja.
Zamislimo da ste za volanom svog automobila zaglavljenog u saobraćaju, kasnite na ključni intervju za posao na koji ste uspeli da sletite nakon dugog perioda nezaposlenosti. Nakratko razmišljate o tome da pozovete svog poslodavca da prijavite da ste zadržani, ali se osećate previše uznemireno da biste to uradili. Ovo je karakteristična osobina onoga što stoici nazivaju „strašću“: zamagljuje vaš um, sprečavajući vas da se ponašate ili razmišljate razumno.
U ovom slučaju jedno je sigurno: imati ili nemati um spreman da se suoči sa nedaćama, ne menja činjenicu da ste i dalje zaglavljeni u saobraćaju sa gotovo sigurnošću da ćete izgubiti intervju za posao.
Ali nepripremljenost će imati dva efekta koji čine razliku.
Pošto ne možete da izbegnete da zakasnite i propustite intervju, a sa tim i mogućnost da se zaposlite, ovo postaje ono što stoici nazivaju „nepoželjnim“, nešto što bismo radije ne uradili ili ne bismo uradili. U takvoj situaciji, nerviranje neće doneti ništa, već će vas samo učiniti još nesrećnijim, dodajući sebi nanet udarac onom koji ste već dobili spolja.
Odlučili ste da ne zovete svog poslodavca da mu kažete o problemu samo zato što ste previše uznemireni čitavom situacijom. Da ste u stanju da mirno prihvatite situaciju, vjerovatno biste shvatili da ne biste bili u opasnosti da pozovete poslodavca. Odluka da pozovete ili ne je pod vašom kontrolom. Međutim, zbog vašeg stanja uznemirenosti niste uspeli da uradite ono što je u vašem najboljem interesu.
Zamislite psa vezanog za vagon konopcem. Pas gleda svoja posla, možda uživa u razigranom laju na drugog psa u blizini. Odjednom, kola počinju da se kreću. Pas bi radije ostao još malo i nastavio da laje na prijatelja, ali nema izbora. Konopac će ga naterati da sledi voz. U ovom trenutku, pas ima dve opcije: može da zabeleži situaciju, prihvati ono što ne može da kontroliše i pažljivo počne da prati vagon, možda u nadi da će sresti druge pse na putu; ili se može naljutiti, baciti se na zemlju i pokušati da se odupre.
Šta je po vašem mišljenju najmudriji izbor? Pa, mi smo pas, a kočija je univerzum. Susrećemo se sa situacijama koje će nam onemogućiti da uradimo ono što nameravamo. Na nama je da izaberemo da li ćemo se spokojno suočiti sa neželjenom situacijom i učiniti najbolje što možemo sa onim što imamo, ili ćemo dozvoliti da budemo uvučeni u vrištanje i udaranje. Krajnji rezultat će biti isti, ali možemo se poštedeti mnogo patnje.
Prevod teksta: https://stoiclife.it/perche-e-importante-prevedere-le-avversita/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Zamislite psa vezanog za vagon konopcem. Pas gleda svoja posla, možda uživa u razigranom laju na drugog psa u blizini. Odjednom, kola počinju da se kreću. Pas bi radije ostao još malo i nastavio da laje na prijatelja, ali nema izbora. Konopac će ga naterati da sledi voz. U ovom trenutku, pas ima dve opcije: može da zabeleži situaciju, prihvati ono što ne može da kontroliše i pažljivo počne da prati vagon, možda u nadi da će sresti druge pse na putu; ili se može naljutiti, baciti se na zemlju i pokušati da se odupre.
Šta je po vašem mišljenju najmudriji izbor? Pa, mi smo pas, a kočija je univerzum. Susrećemo se sa situacijama koje će nam onemogućiti da uradimo ono što nameravamo. Na nama je da izaberemo da li ćemo se spokojno suočiti sa neželjenom situacijom i učiniti najbolje što možemo sa onim što imamo, ili ćemo dozvoliti da budemo uvučeni u vrištanje i udaranje. Krajnji rezultat će biti isti, ali možemo se poštedeti mnogo patnje.
Prevod teksta: https://stoiclife.it/perche-e-importante-prevedere-le-avversita/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
