Zašto je toliko važno da redovno brinete o sebi i svom domu? Mnogima je ovo toliko zaglavljeno u zubima da od detinjstva postoji želja za pobunom. Želim da živim u neredu i da sve ispratim. Drugi se, čini se, slažu da sve ovo nije loše, ali čekaju da se javi želja.
Želja (motivacija) je 90% navika. Navikli ste na nešto i to vam se dopada, to ne zahteva skoro nikakvu energiju, sve je na glatkim šinama, pa rezultat više nego kompenzuje uložene snage. Uložite malo, dobijete više, a navika se pozitivno pojačava, što znači da je sledeći put lakše. A samo 10% motivacije (tj. želje, težnje) je svest o potrebi. Na 10%! I to ne na način na koji mnogi misle: shvatila sam potrebu i uradila to. Ne.
Zašto je toliko važno trošiti vreme na čišćenje kuće i vraćanje lepote i reda?
Inertna psiha vam neće olakšati da radite ono na šta uopšte niste navikli, ne znate kako, pokušali ste nekako, ali vam se nije dopalo. Odmah će dotrčati gomila psihičkih odbrana, zelenih, belih, zlatnih i cvileći na sve glasove. „Zašto ti ovo treba?“, „Troši energiju na nešto drugo!“, „Ne pati, beskorisno je!“, „Ostani pri sebi, radi šta ti je duši!“, „Šta ako je rat, a vi ste umorni?" 90%, kao i većina u parlamentu, pobediće ako kralj ne interveniše.
Ali ovih 10% je najdragocenije. Oni nam pomažu da promenimo sebe. Nije lako pratiti šine koje su naše okruženje, naše okruženje, naša porodica, naša kultura, unele u nas od detinjstva (tako da nam se čini da je to prirodno), ili nas emotivno uvukle i zarazile svojim uticajem (npr. u osnovi, i većina ljudi stvara nove navike, kroz modu, preko prijatelja), ali da menjaju sebe, afirmišući se kao ličnost, u svom biću, a ne postojanju.
Važno je ne samo shvatiti potrebu, već i primiti emocionalni stimulans iz ove svesti. Ljudi ponekad kažu o takvoj svesti: „video je svetlost“, „dospelo je“. Time se za kratko vreme nadoknađuje nedostajuća navika, stvara se motivacija da se počne sa tim.
Ovo je napredak koji je važno odmah iskoristiti. Onda se kasnije formira navika, same šine po kojima se lako kotrljaš i skupljaš bonuse, rezultate, slavu i druge dobrote. Čak i novac, posebno ako steknete dobru naviku u profesionalnom polju. Ali i u drugima. Svi resursi su indirektno uključeni u izgradnju vašeg uspešnog, udobnog života, svi vas neguju i jačaju.
I želim da pokažem moguću motivaciju koristeći primere onoga što su ljudi prisiljeni da rade, ali obično ne vole: pospremite kuću i vodite računa o svom izgledu. Većina ljudi to radi, ali mnogi osećaju unutrašnji otpor. Čiste kuću pre dolaska gostiju, dovode se u red pre izlaska u javnost, odnosno jedina motivacija je „da ne izgore od stida“. Ova motivacija je obično dovoljna da ne živite i ne izgledate kao beskućnik, ali svaki put je potrebno mnogo snage i rezultat nije ohrabrujući.
Takav čovek gleda u svoj naizgled uredan, ali ipak zatrpan stan i pomisli: siromaštvo je siromaštvo, kako god ga polizali, ipak je deponija, treba da uradite veliki remont, da kupite novi nameštaj, a još bolje da se selite iz ovog Hruščova u normalan stan. A za ovo treba da zaradite, a da biste zaradili, ne treba da gubite vreme na beskorisno čišćenje, već da smislite nešto posebno na šta drugi nisu pomislili.
A osoba sa laptopom legne na masnu sofu i surfuje internetom u potrazi za inspiracijom. I – zarad podizanja samopoštovanja, da bi verovao u svoje snage i pomerao planine. Čini mu se da satima surfuje po Mreži da bi popravio raspoloženje, a zapravo malo oslobađa od stresa, ali u suštini beskorisno crpi energiju, raspoloženje mu se pogoršava i, naravno, nema novih ideja. Štaviše, nijedan novi posao se ne pojavljuje iznenada. Nema više para, ali je nered u stanu i životu – da.
Isto je i sa izgledom. Ne sviđa vam se odraz u ogledalu, uopšte vam se ne sviđa, ali koja je svrha vežbanja? Jedno vježbanje neće pomoći, samo će potrošiti snagu, potrebno vam je mnogo novca da biste otišli na ostrva, pravilno jeli, vežbali jogu na obali mora, kupali se u obožavanju vitkih mulata, cvetali telom i oblačili se šik, vozeći se u prelepim automobilima. Ovo će biti lepota, a sve ostalo će biti mrtvi oblog.
Lep život za bogate! U međuvremenu, novca nema, morate razmišljati gde ćete ga nabaviti, a da biste našli odgovor na ovo pitanje, morate leći i razmišljati, ne surfujući po vodi, već znate gde.
Zašto je toliko važno trošiti vreme na čišćenje kuće i vraćanje lepote i reda?
Inertna psiha vam neće olakšati da radite ono na šta uopšte niste navikli, ne znate kako, pokušali ste nekako, ali vam se nije dopalo. Odmah će dotrčati gomila psihičkih odbrana, zelenih, belih, zlatnih i cvileći na sve glasove. „Zašto ti ovo treba?“, „Troši energiju na nešto drugo!“, „Ne pati, beskorisno je!“, „Ostani pri sebi, radi šta ti je duši!“, „Šta ako je rat, a vi ste umorni?" 90%, kao i većina u parlamentu, pobediće ako kralj ne interveniše.
Ali ovih 10% je najdragocenije. Oni nam pomažu da promenimo sebe. Nije lako pratiti šine koje su naše okruženje, naše okruženje, naša porodica, naša kultura, unele u nas od detinjstva (tako da nam se čini da je to prirodno), ili nas emotivno uvukle i zarazile svojim uticajem (npr. u osnovi, i većina ljudi stvara nove navike, kroz modu, preko prijatelja), ali da menjaju sebe, afirmišući se kao ličnost, u svom biću, a ne postojanju.
Važno je ne samo shvatiti potrebu, već i primiti emocionalni stimulans iz ove svesti. Ljudi ponekad kažu o takvoj svesti: „video je svetlost“, „dospelo je“. Time se za kratko vreme nadoknađuje nedostajuća navika, stvara se motivacija da se počne sa tim.
Ovo je napredak koji je važno odmah iskoristiti. Onda se kasnije formira navika, same šine po kojima se lako kotrljaš i skupljaš bonuse, rezultate, slavu i druge dobrote. Čak i novac, posebno ako steknete dobru naviku u profesionalnom polju. Ali i u drugima. Svi resursi su indirektno uključeni u izgradnju vašeg uspešnog, udobnog života, svi vas neguju i jačaju.
I želim da pokažem moguću motivaciju koristeći primere onoga što su ljudi prisiljeni da rade, ali obično ne vole: pospremite kuću i vodite računa o svom izgledu. Većina ljudi to radi, ali mnogi osećaju unutrašnji otpor. Čiste kuću pre dolaska gostiju, dovode se u red pre izlaska u javnost, odnosno jedina motivacija je „da ne izgore od stida“. Ova motivacija je obično dovoljna da ne živite i ne izgledate kao beskućnik, ali svaki put je potrebno mnogo snage i rezultat nije ohrabrujući.
Takav čovek gleda u svoj naizgled uredan, ali ipak zatrpan stan i pomisli: siromaštvo je siromaštvo, kako god ga polizali, ipak je deponija, treba da uradite veliki remont, da kupite novi nameštaj, a još bolje da se selite iz ovog Hruščova u normalan stan. A za ovo treba da zaradite, a da biste zaradili, ne treba da gubite vreme na beskorisno čišćenje, već da smislite nešto posebno na šta drugi nisu pomislili.
A osoba sa laptopom legne na masnu sofu i surfuje internetom u potrazi za inspiracijom. I – zarad podizanja samopoštovanja, da bi verovao u svoje snage i pomerao planine. Čini mu se da satima surfuje po Mreži da bi popravio raspoloženje, a zapravo malo oslobađa od stresa, ali u suštini beskorisno crpi energiju, raspoloženje mu se pogoršava i, naravno, nema novih ideja. Štaviše, nijedan novi posao se ne pojavljuje iznenada. Nema više para, ali je nered u stanu i životu – da.
Isto je i sa izgledom. Ne sviđa vam se odraz u ogledalu, uopšte vam se ne sviđa, ali koja je svrha vežbanja? Jedno vježbanje neće pomoći, samo će potrošiti snagu, potrebno vam je mnogo novca da biste otišli na ostrva, pravilno jeli, vežbali jogu na obali mora, kupali se u obožavanju vitkih mulata, cvetali telom i oblačili se šik, vozeći se u prelepim automobilima. Ovo će biti lepota, a sve ostalo će biti mrtvi oblog.
Lep život za bogate! U međuvremenu, novca nema, morate razmišljati gde ćete ga nabaviti, a da biste našli odgovor na ovo pitanje, morate leći i razmišljati, ne surfujući po vodi, već znate gde.
Tako se kod ljudi otprilike preusmerava slučajni impuls za okretanjem svakodnevnom životu. Ljudi žele da razmišljaju o biću, a ne o životu, žele da se otrgnu od ovozemaljskog i uzdignu u svet snova (kako iz nekog razloga mnogi razumeju život). Ne trošite život na beskorisne stvari.
Međutim, ove male stvari nisu beskorisne.
I samo ove male stvari mogu vam dati ono što vam toliko nedostaje.
Naime.
Energija da postane veća i jača. Energija za promenu života na velike načine. Da smisli nešto posebno, da negde sprovede ove ideje, da ih nekako sprovede u delo. I da, kvalitet vašeg života može se dramatično poboljšati. Ali za to se sve kućne sitnice moraju posmatrati ne kao beskorisno rasipanje energije, već kao ishrana polja.
Štaviše, tako je.
Beskorisno gubljenje energije je ležanje u neredu i bockanje prstom u uređaj u potrazi za iluzijama.
A život nije nimalo beskoristan. To je kao san i hrana - osnova života.
Dešava se da ljudi koji su već opsednuti nekom idejom, nekim poslom, odbace svakodnevicu pa čak i spavaje i sve bacaju na realizaciju zadatka. Ovde, da, možete sebi da priuštite da postignete sve za neko vreme. Iako su najplodnije ličnosti imale stabilnu dnevnu rutinu: oni koji su napisali ne jedan tom, već mnogo, napravili su ne jedno otkriće, već mnogo. Stalni režim vam omogućava da uradite mnogo, da stabilno postojite pri visokim energijama, a ne samo da poletite i padnete.
Ali sasvim je druga stvar kada još nemate pojma, nemate posla i besciljno lutate izmišljenim svetovima, nadajući se da ćete naići na nešto posebno. Ne hodaš po tim svetovima, ti puziš po dnu septičke jame. Nema ništa posebno, ima samo otpada i đubreta. Podignite se prvo na viši nivo energije, tamo će vam druge funkcije bića postati dostupne.
Međutim, ove male stvari nisu beskorisne.
I samo ove male stvari mogu vam dati ono što vam toliko nedostaje.
Naime.
Energija da postane veća i jača. Energija za promenu života na velike načine. Da smisli nešto posebno, da negde sprovede ove ideje, da ih nekako sprovede u delo. I da, kvalitet vašeg života može se dramatično poboljšati. Ali za to se sve kućne sitnice moraju posmatrati ne kao beskorisno rasipanje energije, već kao ishrana polja.
Štaviše, tako je.
Beskorisno gubljenje energije je ležanje u neredu i bockanje prstom u uređaj u potrazi za iluzijama.
A život nije nimalo beskoristan. To je kao san i hrana - osnova života.
Dešava se da ljudi koji su već opsednuti nekom idejom, nekim poslom, odbace svakodnevicu pa čak i spavaje i sve bacaju na realizaciju zadatka. Ovde, da, možete sebi da priuštite da postignete sve za neko vreme. Iako su najplodnije ličnosti imale stabilnu dnevnu rutinu: oni koji su napisali ne jedan tom, već mnogo, napravili su ne jedno otkriće, već mnogo. Stalni režim vam omogućava da uradite mnogo, da stabilno postojite pri visokim energijama, a ne samo da poletite i padnete.
Ali sasvim je druga stvar kada još nemate pojma, nemate posla i besciljno lutate izmišljenim svetovima, nadajući se da ćete naići na nešto posebno. Ne hodaš po tim svetovima, ti puziš po dnu septičke jame. Nema ništa posebno, ima samo otpada i đubreta. Podignite se prvo na viši nivo energije, tamo će vam druge funkcije bića postati dostupne.
A za ovo morate voditi računa o životu.
Zašto je toliko važno trošiti vreme na čišćenje kuće i vraćanje lepote i reda? Zašto se ovo vreme ne može smatrati "protraćenim" ili "uzetim iz posla"?
Jer kada čistite svoju kuću, čistite i njivu.
Ne u mojoj glavi, kako ponekad pišu u knjigama. Poređaj, kažu, na stolu, u papirima, u kući, i biće reda u glavi. Ne u mojoj glavi. U polju. Odnosno, uspostavljeni poredak ne utiče na haos misli (ne samo i ne toliko), već na haos emocija (!) I na haos događaja.
Čini se, kako čišćenje kuće može uticati na haos događaja? Ali u događajima nema haosa, drugi gledaju na iste događaje drugačije. Haos u vašoj percepciji, vidite neki događaj, držite se toga, tumačite ga kroz prizmu svojih očekivanja i iluzija, naduvavate njegov značaj, iskrivljujete lanac uzroka i posledica, a sada vas događaj spljošti i muči, razdire od onoga što se dešava. Želite da trčite u različitim pravcima u isto vreme, pravite mnogo grešaka i onda ne možete da počistite posledice.
Da bi se haos doveo u red, potrebno je stvoriti ravnotežu na terenu, rasplesti klupko izmišljenih veza, smanjiti neadekvatan značaj pojedinih figura i događaja. A najlakši način da postignete ovu ravnotežu je da dovedete stvari u red na fizičkom mestu koje vaša psiha odnosi na vaš dom, vaš lični prostor , teritoriju koja vam pripada i koja vas štiti (od hladnoće, vrućine, padavina, ljudi, životinja).
A ovo čak nije ni magija (iako sva ritualna magija radi sa psihom kroz jednostavno modelovanje), ovo je obična psihologija. Ako ste čitali literaturu o formiranju i strukturi psihe, znate da su svi mentalni procesi povezani sa objektivnom aktivnošću.
Sve operacije koje mozak obavlja (analizira, generalizuje, izračunava, označava) je slika objektivne aktivnosti. Ovde je, tu je, tu je, tu je, tu je, tu je. Ovo je važno, više, u centru, pored ovoga, ovo i ono odstupaju od toga - ovo je prava infografika.
Tako se gradi mentalna aktivnost, čak i ako niste svesni većine procesa. I Vigotski, i Halperin, i Pijaže, veliki psiholozi-naučnici, opisali su to u svojim knjigama koristeći primere formiranja psihe dece.
Prvo brojanje štapića, pa brojanje u umu, pa još složenije mentalne operacije, ali osnova su sve iste štapiće za brojanje. Svaka mentalna aktivnost ima prototip objekta, to je ono što je važno razumeti. Uglavnom, polje je ono što psiha stvara između objektivne aktivnosti i mentalne aktivnosti (možete pročitati Bekhterevovo delo „Psihološko polje“, zatim Galperin u „Psihologiji kao objektivnoj nauci“ ima malo o tome, i više - od Levina) .
Zašto je toliko važno trošiti vreme na čišćenje kuće i vraćanje lepote i reda? Zašto se ovo vreme ne može smatrati "protraćenim" ili "uzetim iz posla"?
Jer kada čistite svoju kuću, čistite i njivu.
Ne u mojoj glavi, kako ponekad pišu u knjigama. Poređaj, kažu, na stolu, u papirima, u kući, i biće reda u glavi. Ne u mojoj glavi. U polju. Odnosno, uspostavljeni poredak ne utiče na haos misli (ne samo i ne toliko), već na haos emocija (!) I na haos događaja.
Čini se, kako čišćenje kuće može uticati na haos događaja? Ali u događajima nema haosa, drugi gledaju na iste događaje drugačije. Haos u vašoj percepciji, vidite neki događaj, držite se toga, tumačite ga kroz prizmu svojih očekivanja i iluzija, naduvavate njegov značaj, iskrivljujete lanac uzroka i posledica, a sada vas događaj spljošti i muči, razdire od onoga što se dešava. Želite da trčite u različitim pravcima u isto vreme, pravite mnogo grešaka i onda ne možete da počistite posledice.
Da bi se haos doveo u red, potrebno je stvoriti ravnotežu na terenu, rasplesti klupko izmišljenih veza, smanjiti neadekvatan značaj pojedinih figura i događaja. A najlakši način da postignete ovu ravnotežu je da dovedete stvari u red na fizičkom mestu koje vaša psiha odnosi na vaš dom, vaš lični prostor , teritoriju koja vam pripada i koja vas štiti (od hladnoće, vrućine, padavina, ljudi, životinja).
A ovo čak nije ni magija (iako sva ritualna magija radi sa psihom kroz jednostavno modelovanje), ovo je obična psihologija. Ako ste čitali literaturu o formiranju i strukturi psihe, znate da su svi mentalni procesi povezani sa objektivnom aktivnošću.
Sve operacije koje mozak obavlja (analizira, generalizuje, izračunava, označava) je slika objektivne aktivnosti. Ovde je, tu je, tu je, tu je, tu je, tu je. Ovo je važno, više, u centru, pored ovoga, ovo i ono odstupaju od toga - ovo je prava infografika.
Tako se gradi mentalna aktivnost, čak i ako niste svesni većine procesa. I Vigotski, i Halperin, i Pijaže, veliki psiholozi-naučnici, opisali su to u svojim knjigama koristeći primere formiranja psihe dece.
Prvo brojanje štapića, pa brojanje u umu, pa još složenije mentalne operacije, ali osnova su sve iste štapiće za brojanje. Svaka mentalna aktivnost ima prototip objekta, to je ono što je važno razumeti. Uglavnom, polje je ono što psiha stvara između objektivne aktivnosti i mentalne aktivnosti (možete pročitati Bekhterevovo delo „Psihološko polje“, zatim Galperin u „Psihologiji kao objektivnoj nauci“ ima malo o tome, i više - od Levina) .
I tada nećete imati pitanja o tome kako čišćenje kuće, uklanjanje nepotrebnih stvari, optimizacija najbližeg prostora i uspostavljanje lepote i reda na vašoj ličnoj teritoriji utiče na polje i sliku sveta. Ne samo da počinješ da živiš u lepšem i razumljivijem polju, već i tamo gde si Gospodar. Ni gost, ni putnik namjernik, ni zatvorenik, ni slabovoljna žrtva događaja, već vlasnik prostora života u kojem se nalazite. Vlasnik je taj koji ima pravo da sve menja kako hoće, a ne samo da koristi.
Naravno, samo dovođenje stvari u red nije dovoljno da bi se polje zasićeno energijom, inače bi sve dobre domaćice imale idealan teren. Red je postizanje prividne ravnoteže i oslobađanje od konfuzije, ali ako nema šta da popuni polje, nađete se usred čiste prazne sale. Bolje je nego živeti na đubrištu punoj pacova, ali ne toliko zanimljivo.
Odnosno, pored svega, poredak je dobar, ali ovo je veoma važan deo rada sa poljem. To jest, osim što je zgodno, prijatno u praktičnom smislu, čini ga i stabilnijim u energetskom smislu. Što je više smeća i nereda u čovekovoj kući, lakše ga je oboriti, to mu je lošije sa ličnim granicama.
Što se tiče izgleda, ovo je još lakše. Ovo nije samo prostor polja, to je vaša figura u polju.
Ako se umesto figure u polju nalazi neka tačka koju osećate kao subjektivno ja, negde unutar lobanje, a slika u ogledalu deluje neprijatno i strano, teško da se možete pogledati spolja.
Zbog toga vam većina operacija na terenu jednostavno nije dostupna. Mnogi od vaših konkurenata su dostupni, ali vi niste. Nemate skoro nikakvu empatiju u vezi. Teško vam je da procenite percepciju o vama.
Imate lošu ideju o svojoj osobi, ili možda umesto toga imate skup fantazija. Čitate knjige i zamišljate sebe kao heroje, uranjate se u neku aktivnost i projektujete svoje Ja na temu ove aktivnosti, učestvujete u grupnim aktivnostima i identifikujete se sa timom ili vođom, zaljubljujete se i rastvarate u svojoj omiljenoj figuri. A ti nemaš svoju figuru. Ima mesta za nju, ali nema figure.
Naravno, samo dovođenje stvari u red nije dovoljno da bi se polje zasićeno energijom, inače bi sve dobre domaćice imale idealan teren. Red je postizanje prividne ravnoteže i oslobađanje od konfuzije, ali ako nema šta da popuni polje, nađete se usred čiste prazne sale. Bolje je nego živeti na đubrištu punoj pacova, ali ne toliko zanimljivo.
Odnosno, pored svega, poredak je dobar, ali ovo je veoma važan deo rada sa poljem. To jest, osim što je zgodno, prijatno u praktičnom smislu, čini ga i stabilnijim u energetskom smislu. Što je više smeća i nereda u čovekovoj kući, lakše ga je oboriti, to mu je lošije sa ličnim granicama.
Što se tiče izgleda, ovo je još lakše. Ovo nije samo prostor polja, to je vaša figura u polju.
Ako se umesto figure u polju nalazi neka tačka koju osećate kao subjektivno ja, negde unutar lobanje, a slika u ogledalu deluje neprijatno i strano, teško da se možete pogledati spolja.
Zbog toga vam većina operacija na terenu jednostavno nije dostupna. Mnogi od vaših konkurenata su dostupni, ali vi niste. Nemate skoro nikakvu empatiju u vezi. Teško vam je da procenite percepciju o vama.
Imate lošu ideju o svojoj osobi, ili možda umesto toga imate skup fantazija. Čitate knjige i zamišljate sebe kao heroje, uranjate se u neku aktivnost i projektujete svoje Ja na temu ove aktivnosti, učestvujete u grupnim aktivnostima i identifikujete se sa timom ili vođom, zaljubljujete se i rastvarate u svojoj omiljenoj figuri. A ti nemaš svoju figuru. Ima mesta za nju, ali nema figure.
Sećate se principa po kom rastu brojke? Obratiti pažnju! Bolja aktivna pažnja (ulaganje snaga i sredstava), još bolje emocionalno zasićena (ljubav, zujanje, interesovanje). Obratiš pažnju na druge figure i one rastu, a ne obraćaš pažnju na svoju i ona ne raste.
Ako posvećujete dovoljno pažnje svom izgledu, svom stvarnom imidžu, svojoj ličnosti, svom imidžu (ne samo turobne misli, iz kojih se pojavljuje rupa, već emocionalno zasićena, aktivna pažnja) vaša ličnost RASTE, ne pojavljuje se mutna figura u vašem polju, ali jasno. Pojavljuje se, postaje svetlija, više.
Već vidiš sebe fizički, ne fantazijom, već samim sobom, jer si angažovan u sebi, realan u stvarnom životu, fizički, a ne lutaš u iluzijama, gde si kao u snu, bilo ti ili neko drugi.
Zato je važno pozabaviti se imidžom. I kao što razumete, rezultat nije toliko važan (mada gde će ići, naravno da hoće), važna je pažnja prema sebi, redovna briga i interesovanje za svoje telo, svoj stil, svoj imidž. Od toga imate više, a ne manje energije, osećate se samopouzdanije, vaše samopoštovanje postaje stabilnije.
Sve dok ne idete u krajnost i ne počnete da trošite previše vremena na razmišljanje o svom imidžu, vaša figura će rasti. Nezdravi procesi počinju kada ima mnogo misli, malo stvarnih dela, odnosno kada mnogo čitate, brinete i pričate o slici, a malo radite na njoj. Tada ne raste figura, već rupa.
Pored imidža, potrebno je da se bavite i mnogim drugim stvarima, inače neće biti tokova na terenu, ali ako potpuno izbrišete sliku iz života, možete jednostavno izgubiti sliku o sebi, izgubiti se u ogledalima. Zato je toliko važno da svakodnevno pazite na svoj izgled, vodite računa o higijeni i stilu. Ako propustite nekoliko dana, rizikujete da izgubite deo ličnosti. Resurs slike zahteva stalno učešće, ne može mu se dati previše vremena, ali nedovoljno. Svaki dan - sat ili dva, to je približna norma za ovaj resurs.
Vreme za svakodnevni život neće potrošiti lenjost, ako shvatite da to nisu gluposti, već izvori vaše vitalnosti. A od životne snage zavisi šta ste u stanju da izvučete iz života i kako da ga povećate.
Kako se osećate u vezi sa životom? Da li volite da ih radite? Osećate li uticaj reda u kući na terenu? A šta je sa slikom?
Marina Komissarova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/178238-pochemu-vazhno-regulyarno-uhazhivat-za-soboy-i-svoim-domom
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Ako posvećujete dovoljno pažnje svom izgledu, svom stvarnom imidžu, svojoj ličnosti, svom imidžu (ne samo turobne misli, iz kojih se pojavljuje rupa, već emocionalno zasićena, aktivna pažnja) vaša ličnost RASTE, ne pojavljuje se mutna figura u vašem polju, ali jasno. Pojavljuje se, postaje svetlija, više.
Već vidiš sebe fizički, ne fantazijom, već samim sobom, jer si angažovan u sebi, realan u stvarnom životu, fizički, a ne lutaš u iluzijama, gde si kao u snu, bilo ti ili neko drugi.
Zato je važno pozabaviti se imidžom. I kao što razumete, rezultat nije toliko važan (mada gde će ići, naravno da hoće), važna je pažnja prema sebi, redovna briga i interesovanje za svoje telo, svoj stil, svoj imidž. Od toga imate više, a ne manje energije, osećate se samopouzdanije, vaše samopoštovanje postaje stabilnije.
Sve dok ne idete u krajnost i ne počnete da trošite previše vremena na razmišljanje o svom imidžu, vaša figura će rasti. Nezdravi procesi počinju kada ima mnogo misli, malo stvarnih dela, odnosno kada mnogo čitate, brinete i pričate o slici, a malo radite na njoj. Tada ne raste figura, već rupa.
Pored imidža, potrebno je da se bavite i mnogim drugim stvarima, inače neće biti tokova na terenu, ali ako potpuno izbrišete sliku iz života, možete jednostavno izgubiti sliku o sebi, izgubiti se u ogledalima. Zato je toliko važno da svakodnevno pazite na svoj izgled, vodite računa o higijeni i stilu. Ako propustite nekoliko dana, rizikujete da izgubite deo ličnosti. Resurs slike zahteva stalno učešće, ne može mu se dati previše vremena, ali nedovoljno. Svaki dan - sat ili dva, to je približna norma za ovaj resurs.
Vreme za svakodnevni život neće potrošiti lenjost, ako shvatite da to nisu gluposti, već izvori vaše vitalnosti. A od životne snage zavisi šta ste u stanju da izvučete iz života i kako da ga povećate.
Kako se osećate u vezi sa životom? Da li volite da ih radite? Osećate li uticaj reda u kući na terenu? A šta je sa slikom?
Marina Komissarova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/178238-pochemu-vazhno-regulyarno-uhazhivat-za-soboy-i-svoim-domom
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
