Možda izgleda kao trivijalno, ako ne i stereotipno pitanje: ali zar ponekad nemate utisak da loši ljudi napreduju lakše nego oni dobri?
Ovo je slučaj sa nesavesnim preduzetnicima koji svoje zaposlene plaćaju sitno i obogaćuju se svojim trudom. Ili se radi o korumpiranim političarima koji sa bine prodaju laži i propagandu radi lične koristi, a ne da bi poboljšali položaj svih građana, a zaslužuju svoje fotelje. Ili opet, mogli bismo ići još dublje u ljudsku zlobu i uzeti u obzir prave zločince. Postoje kriminalci koji pljačkaju, ubijaju i prete, ali ih niko ne zaustavlja, zaista im se čini da im život pruža veće radosti od onih koje daje dobrim ljudima.
Kao da je lošim to zaslužio. Da li smo sigurni da je to zaista tako? Da je svijet zaista išao ovim putem, civilizacija bi vjerovatno odavno završila: da, istina je, individualizam i dalje prožima celo naše društvo, ali ljudska bića su i dalje sklona prirodnom činjenju dobra, bar po mom mišljenju. Ipak, neosporno je da mnogi loši ljudi uspevaju da postignu više uspeha od onih koji ostaju u okvirima zakona i poštuju njegove etičke i moralne principe.
To je zato što možda život nije fer, nije fer prema svima. Ponekad se loši ljudi mogu roditi u povoljnim kontekstima, gdje bez obzira na sklonosti vašeg karaktera, bogatstvo uvijek stvara više bogatstva. U drugim slučajevima, međutim, čak i loši ljudi dolaze iz teških društvenih situacija za koje su i sami dužni da to urade. Očigledno onda biraju zao i surov put, pa nikada neće biti primer za sve. Onda su tu dobri ljudi. Ljubazni ljudi koji se pridržavaju zakona i plaćaju porez, koji su uvek spremni da vam učine uslugu i nikada ne bi mogli nikome da učine zlo. Ovi ljudi se možda muče da sastave kraj s krajem, život im je jedno za drugim razočarenjima, a možda nemaju ni sreće u ljubavi.
Posvećenost nije ni dobra ni loša
Evo, verujem da nije kriv sam svijet. Mislim da su za to krivi pojedinci, ali i društvo. Na primjer, istina je da ima korumpiranih političara koji na predizbornim skupovima plaču a onda prevare svoje glasače zarad ličnih beneficija, ali šta ako im je to od početka bio cilj? Da su odlučili da budu izabrani sa zločinačkom idejom krađe novca od svog naroda, ne bi bilo iznenađujuće da u tome uspeju, zar ne? Možda su oni sebi postavili ovaj cilj, naporno radili da ga ostvare, a takođe su vredno radili. Naravno, ne moramo od njih da pravimo heroje za ovo i trebalo bi da ih nateramo da to plate. Međutim, neosporno je da su uložili mnogo truda u prevaru onih koji su pred njima.
Čak će se i uspešni negativci verovatno baviti onim što rade. Isto tako, kada bi svi dobri ljudi uložili 100% svoje posvećenosti da pomognu onima oko sebe i da ostvare svoje ciljeve, ne bi imali poteškoća da učine naš svet boljim mestom.
Pokušajte da razmislite, ako bismo svi odjednom počeli da budemo ljubazni i ispunjeni, svesni svojih želja i preduzeli akciju da svet učinimo lepim mestom, šta bi se dogodilo? Po mom mišljenju, čak i dobri ljudi mogu biti uspešni ako to zaista žele i ako rade na tome.
Prevod teksta: https://aprilamente.info/perche-i-cattivi-prosperano-mentre-i-buoni-arrancano/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Kao da je lošim to zaslužio. Da li smo sigurni da je to zaista tako? Da je svijet zaista išao ovim putem, civilizacija bi vjerovatno odavno završila: da, istina je, individualizam i dalje prožima celo naše društvo, ali ljudska bića su i dalje sklona prirodnom činjenju dobra, bar po mom mišljenju. Ipak, neosporno je da mnogi loši ljudi uspevaju da postignu više uspeha od onih koji ostaju u okvirima zakona i poštuju njegove etičke i moralne principe.
To je zato što možda život nije fer, nije fer prema svima. Ponekad se loši ljudi mogu roditi u povoljnim kontekstima, gdje bez obzira na sklonosti vašeg karaktera, bogatstvo uvijek stvara više bogatstva. U drugim slučajevima, međutim, čak i loši ljudi dolaze iz teških društvenih situacija za koje su i sami dužni da to urade. Očigledno onda biraju zao i surov put, pa nikada neće biti primer za sve. Onda su tu dobri ljudi. Ljubazni ljudi koji se pridržavaju zakona i plaćaju porez, koji su uvek spremni da vam učine uslugu i nikada ne bi mogli nikome da učine zlo. Ovi ljudi se možda muče da sastave kraj s krajem, život im je jedno za drugim razočarenjima, a možda nemaju ni sreće u ljubavi.
Posvećenost nije ni dobra ni loša
Evo, verujem da nije kriv sam svijet. Mislim da su za to krivi pojedinci, ali i društvo. Na primjer, istina je da ima korumpiranih političara koji na predizbornim skupovima plaču a onda prevare svoje glasače zarad ličnih beneficija, ali šta ako im je to od početka bio cilj? Da su odlučili da budu izabrani sa zločinačkom idejom krađe novca od svog naroda, ne bi bilo iznenađujuće da u tome uspeju, zar ne? Možda su oni sebi postavili ovaj cilj, naporno radili da ga ostvare, a takođe su vredno radili. Naravno, ne moramo od njih da pravimo heroje za ovo i trebalo bi da ih nateramo da to plate. Međutim, neosporno je da su uložili mnogo truda u prevaru onih koji su pred njima.
Čak će se i uspešni negativci verovatno baviti onim što rade. Isto tako, kada bi svi dobri ljudi uložili 100% svoje posvećenosti da pomognu onima oko sebe i da ostvare svoje ciljeve, ne bi imali poteškoća da učine naš svet boljim mestom.
Pokušajte da razmislite, ako bismo svi odjednom počeli da budemo ljubazni i ispunjeni, svesni svojih želja i preduzeli akciju da svet učinimo lepim mestom, šta bi se dogodilo? Po mom mišljenju, čak i dobri ljudi mogu biti uspešni ako to zaista žele i ako rade na tome.
Prevod teksta: https://aprilamente.info/perche-i-cattivi-prosperano-mentre-i-buoni-arrancano/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
