Kada nam se učini nepravda, kada se neko zaista loše ponaša sa nama, želimo da pravda bude zadovoljena.
"Sve što radite vraća se tri puta: tri puta za dobro, tri puta za zlo."
Rizik od prelaska sa dobra na zlo
Naš razum može biti zamagljen ozlojeđenošću ili zavišću, pa rizikujemo da pređemo na stranu pogrešnog: ono što, zaslepljeno žeđom za osvetom, ne bi išlo u potragu za pravdom (što etimološki gledano predstavlja moralnu vrlinu za koje neko u sebi i u drugima posmatra dužnost i pravo) ali jednostavno bi želeo zlo.
Zbog toga je u slučaju spora uveijk potrebna intervencija super-partes: strane uključene u spor nisu sposobne da donesu objektivnu presudu.
Šta to znači za vas? Ako pokušate ispraviti zlo koje ste pretrpjeli, riskirate da izostavite važne aspekte situacije koji bi širokoj slici mogli dati potpuno novo značenje.
Porijeklo zlobe
Šta navodi osobu da se loše ponaša ili nanese štetu drugoj osobi? Da li se ljudi kriju sa semenom zla koje niče nasumično? Odakle dolazi zlo?
U principu, moglo bi se reći da zlo ima dva roditelja: neznanje i patnju.
1. Neznanje
U svojoj knjizi "Nauka o zlu- Empatija i porijeklo okrutnosti", Simon Baron-Cohen, profesor razvojne psihopatologije na Odeljenju za psihijatriju i eksperimentalnu psihologiju na Univerzitetu u Kembridžu, navodi da okrutnost nastaje tamo gde nema empatije, pa prema tome i kod ljudi koji nisu u stanju da u potpunosti razumeju duševno stanje drugih, da osjete njihov bol.
Ovdje ovaj nedostatak empatije, ovo ignorisanje osjećanja drugog dovodi do činova zlobe: ne osjećanje empatijskog bola drugog sprečava da shvati težinu svojih postupaka.
Empatija je možda ono što nas čini istinski ljudima, u najplemenitijem smislu izraza, ona je poput vrata koja se otvaraju u svijet drugih, to je ono što nam omogućava da koračamo njihovim koracima, da ih dubinski razumemo, da dodirnemo srce ljudi.
Da smo mašine, to ne bi imalo razlike, ali mi smo ljudi od krvi i mesa, sačinjeni od emocija, snova, nada, kojima je potreban kontakt, stvaran i autentičan ljudski kontakt za život.
A ako ljudi koji nanose štetu drugima ne mogu da ostvare ovaj kontakt, nisu u stanju da dodirnu ni srce ni živu dušu, skoro bih se usudio reći da su oni najnesrećniji oni sami: oni su poput uspavanih bića zatočenih u svojim noćnim morama.
Rizik od prelaska sa dobra na zlo
Naš razum može biti zamagljen ozlojeđenošću ili zavišću, pa rizikujemo da pređemo na stranu pogrešnog: ono što, zaslepljeno žeđom za osvetom, ne bi išlo u potragu za pravdom (što etimološki gledano predstavlja moralnu vrlinu za koje neko u sebi i u drugima posmatra dužnost i pravo) ali jednostavno bi želeo zlo.
Zbog toga je u slučaju spora uveijk potrebna intervencija super-partes: strane uključene u spor nisu sposobne da donesu objektivnu presudu.
Šta to znači za vas? Ako pokušate ispraviti zlo koje ste pretrpjeli, riskirate da izostavite važne aspekte situacije koji bi širokoj slici mogli dati potpuno novo značenje.
Porijeklo zlobe
Šta navodi osobu da se loše ponaša ili nanese štetu drugoj osobi? Da li se ljudi kriju sa semenom zla koje niče nasumično? Odakle dolazi zlo?
U principu, moglo bi se reći da zlo ima dva roditelja: neznanje i patnju.
1. Neznanje
U svojoj knjizi "Nauka o zlu- Empatija i porijeklo okrutnosti", Simon Baron-Cohen, profesor razvojne psihopatologije na Odeljenju za psihijatriju i eksperimentalnu psihologiju na Univerzitetu u Kembridžu, navodi da okrutnost nastaje tamo gde nema empatije, pa prema tome i kod ljudi koji nisu u stanju da u potpunosti razumeju duševno stanje drugih, da osjete njihov bol.
Ovdje ovaj nedostatak empatije, ovo ignorisanje osjećanja drugog dovodi do činova zlobe: ne osjećanje empatijskog bola drugog sprečava da shvati težinu svojih postupaka.
Empatija je možda ono što nas čini istinski ljudima, u najplemenitijem smislu izraza, ona je poput vrata koja se otvaraju u svijet drugih, to je ono što nam omogućava da koračamo njihovim koracima, da ih dubinski razumemo, da dodirnemo srce ljudi.
Da smo mašine, to ne bi imalo razlike, ali mi smo ljudi od krvi i mesa, sačinjeni od emocija, snova, nada, kojima je potreban kontakt, stvaran i autentičan ljudski kontakt za život.
A ako ljudi koji nanose štetu drugima ne mogu da ostvare ovaj kontakt, nisu u stanju da dodirnu ni srce ni živu dušu, skoro bih se usudio reći da su oni najnesrećniji oni sami: oni su poput uspavanih bića zatočenih u svojim noćnim morama.
2. Patnja
Mnogi se ponašaju loše iz straha: strah od gubitka nečega do čega im je stalo ili strah da će primiti nešto loše i / ili bolno što bi poremetilo njihovu unutrašnju ravnotežu.
Ova dinamika zapravo predstavlja strukturu kazne: pozitivna kazna u kojoj se nešto neželjeno dodaje početnoj situaciji, negativna kazna u kojoj se uklanja neki izvor pozitivnog osjećanja ili zadovoljstva.
Iza nekih nepravednih radnji, dakle, krije se drevni strah od kazne i patnje koja iz toga proizlazi, pa se taj nepravedni čin doživljava, apsurdno, kao pokušaj da se ne trpi neka kazna.
Ljudski um je veoma komplikovan i otežan: u nadi da će izbeći patnju (često imaginativnu) osoba je u stanju da učini pravo zlo drugim ljudima.
Šta možete učiniti ako vas neko tjera da patite
Prije svega, u slučajevima kada se neko loše ponašao prema vama, iznesite svoje razloge, nemojte ćutati pred greškom; ovo će vam na prvom mjestu pomoći da sprečite stvaranje mjehurića ljutnje koji bi vam mogao pokvariti noći jer znate: uvijek pre spavanja razmišljate o tome šta biste nekome hteli da kažete.
Onda vam predlažem da napravite korak unazad i sagledate situaciju iz šire perspektive, ovo je samo za vas: da objektivnije posmatrate činjenice, da bolje razumete kako ljudsko biće funkcioniše.
Napravite korak unazad i pokušajte da razumete razloge koji su naveli drugog da se ovako ponaša prema vama; to ne znači da morate da izbrišete iz sjećanja ono kroz šta ste prošli, već će vam jednostavno omogućiti da kontekstualizirate njegove postupke. Vi sada, kao empatična osoba, koristite kao alat u svoju korist ono zbog čega se obično osjećate loše.
Sada možete iskoristiti svoju empatiju da vidite tu osobu kao ljudsko biće sa svojim nedostacima, strahovima, patnjama, a ne više kao neprijatelja.
Nema potrebe nikome željeti zlo: ko god vas je povredio, već je dobro zabrljao.
Sandra Saporito
Prevod teksta: https://www.eticamente.net/62575/ecco-perche-non-dovresti-augurare-del-male-a-nessuno.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Mnogi se ponašaju loše iz straha: strah od gubitka nečega do čega im je stalo ili strah da će primiti nešto loše i / ili bolno što bi poremetilo njihovu unutrašnju ravnotežu.
Ova dinamika zapravo predstavlja strukturu kazne: pozitivna kazna u kojoj se nešto neželjeno dodaje početnoj situaciji, negativna kazna u kojoj se uklanja neki izvor pozitivnog osjećanja ili zadovoljstva.
Iza nekih nepravednih radnji, dakle, krije se drevni strah od kazne i patnje koja iz toga proizlazi, pa se taj nepravedni čin doživljava, apsurdno, kao pokušaj da se ne trpi neka kazna.
Ljudski um je veoma komplikovan i otežan: u nadi da će izbeći patnju (često imaginativnu) osoba je u stanju da učini pravo zlo drugim ljudima.
Šta možete učiniti ako vas neko tjera da patite
Prije svega, u slučajevima kada se neko loše ponašao prema vama, iznesite svoje razloge, nemojte ćutati pred greškom; ovo će vam na prvom mjestu pomoći da sprečite stvaranje mjehurića ljutnje koji bi vam mogao pokvariti noći jer znate: uvijek pre spavanja razmišljate o tome šta biste nekome hteli da kažete.
Onda vam predlažem da napravite korak unazad i sagledate situaciju iz šire perspektive, ovo je samo za vas: da objektivnije posmatrate činjenice, da bolje razumete kako ljudsko biće funkcioniše.
Napravite korak unazad i pokušajte da razumete razloge koji su naveli drugog da se ovako ponaša prema vama; to ne znači da morate da izbrišete iz sjećanja ono kroz šta ste prošli, već će vam jednostavno omogućiti da kontekstualizirate njegove postupke. Vi sada, kao empatična osoba, koristite kao alat u svoju korist ono zbog čega se obično osjećate loše.
Sada možete iskoristiti svoju empatiju da vidite tu osobu kao ljudsko biće sa svojim nedostacima, strahovima, patnjama, a ne više kao neprijatelja.
Nema potrebe nikome željeti zlo: ko god vas je povredio, već je dobro zabrljao.
Sandra Saporito
Prevod teksta: https://www.eticamente.net/62575/ecco-perche-non-dovresti-augurare-del-male-a-nessuno.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
