Ponekad razgovaramo sami sa sobom samo da bismo ostali pri zdravoj pameti. Više od znaka ludila, u stvari je plodna strategija, dijalog sa samim sobom omogućava produbljivanje i razjašnjavanje vlastitih potreba.
Zašto ponekad razgovaramo sami sa sobom? Da li je to znak da "gubimo razum"? Ili je to je zdrava praksa koju je dobro vježbati s vremena na vrijeme.
Kaže se da su veliki geniji poput Ajnštajna ili Njutna vodili duboke i složene razgovore sami sa sobom. Kada je Conan Doile stvorio svog čuvenog lika, Sherlock Holmes-a, nije se ustručavao da ga obdari i ovom osobinom da pokaže da se najbistriji umovi ne razlikuju samo po svojim navikama, već i zbog svojih jedinstvenih praksi rasuđivanja.
Iako mnogi od nas doživljavaju pretjerano bučnu stvarnost i često se opredeljuju za tišinu kao strategiju za pronalaženje tišine, uopšte nije loša ideja da s vremena na vrijeme započnete zdrav razgovor sa sobom. U sledećih nekoliko redova ćemo detaljnije razmotriti tu temu.
Zašto ponekad razgovaramo sami sa sobom? Prednosti i zanimljivosti.
Uobičajeno je misliti da je razgovor sa samim sobom svojstvo starijih ljudi ili usamljenih duša koje u nedostatku društva očajnički traže utjehu. Ali to uopšte nije tačno. Vrijeme je da iza sebe ostavimo ove lažne mitove. Ako želite da znate zašto ponekad razgovaramo sami sa sobom, odgovor je jednostavan: jer je to sasvim normalno za ljude.
Koliko puta ste se iznenadili kad ste sebi uputili kompliment ili kritku poput: "Ali kako mogu biti toliko rastrojen? Ponovo sam izgubio ključeve, danas zapravo nije dobar dan, ko zna šta će mi se još danas dogoditi ".
Ove iznenadne verbalizacije su prilično česte. Međutim, takav je i samoregulirani dijalog, odnosno započinjanje razgovora sa samim sobom u kojem se produbljuju važna pitanja.
Kaže se da su veliki geniji poput Ajnštajna ili Njutna vodili duboke i složene razgovore sami sa sobom. Kada je Conan Doile stvorio svog čuvenog lika, Sherlock Holmes-a, nije se ustručavao da ga obdari i ovom osobinom da pokaže da se najbistriji umovi ne razlikuju samo po svojim navikama, već i zbog svojih jedinstvenih praksi rasuđivanja.
Iako mnogi od nas doživljavaju pretjerano bučnu stvarnost i često se opredeljuju za tišinu kao strategiju za pronalaženje tišine, uopšte nije loša ideja da s vremena na vrijeme započnete zdrav razgovor sa sobom. U sledećih nekoliko redova ćemo detaljnije razmotriti tu temu.
Zašto ponekad razgovaramo sami sa sobom? Prednosti i zanimljivosti.
Uobičajeno je misliti da je razgovor sa samim sobom svojstvo starijih ljudi ili usamljenih duša koje u nedostatku društva očajnički traže utjehu. Ali to uopšte nije tačno. Vrijeme je da iza sebe ostavimo ove lažne mitove. Ako želite da znate zašto ponekad razgovaramo sami sa sobom, odgovor je jednostavan: jer je to sasvim normalno za ljude.
Koliko puta ste se iznenadili kad ste sebi uputili kompliment ili kritku poput: "Ali kako mogu biti toliko rastrojen? Ponovo sam izgubio ključeve, danas zapravo nije dobar dan, ko zna šta će mi se još danas dogoditi ".
Ove iznenadne verbalizacije su prilično česte. Međutim, takav je i samoregulirani dijalog, odnosno započinjanje razgovora sa samim sobom u kojem se produbljuju važna pitanja.
To smo već radili kao djeca: dječji egoizam
Mnogo stvari možemo naučiti od djece. Pored njihovog znatiželjnog pogleda spremnog za eksperimentisanje, otkrivanje i uživanje u sadašnjem trenutku, trebalo bi da se fokusiramo i na njihov samoživ jezik. To je termin koji je Lev Vygotski označio u djetinjstvu u kojem mališani još uvijek nisu usvojili jezik.
Sasvim je uobičajeno da ih vidimo uronjene u svoj svijet i razgovaraju, i to ne samo sa svojim igračkama. Lako je videti kako se uključuju u dijalog usmjeren na sebe, navika koja traje nekoliko godina, a zatim potpuno prestaje.
Razgovor sa sobom optimizuje performanse mozga
Kome se to nikad nije dogodilo? Moramo da rešimo problem za koji ne možemo da nađemo rešenje ... unutrašnji dijalog nije dovoljan i u određenom trenutku govorimo naglas obraćajući se sebi.
Takvo ponašanje nije samo znak zdrave pameti, već i inteligencije, kako objašnjava studija koju je sproveo Univerzitet Wisconsin-Madison. Kada pređemo sa unutrašnjeg na spoljni dijalog, dinamika mozga se takođe menja.Istraživači tvrde da korišćenje jezika za komunikaciju sa sobom poboljšava percepciju, pamćenje i sposobnost rješavanja problema.Kao što je rekao poznati neurolog Aleksandar Luria (1980), jezik obavlja mnogo više od društvene funkcije, on takođe vodi kognitivne procese.
Mnogo stvari možemo naučiti od djece. Pored njihovog znatiželjnog pogleda spremnog za eksperimentisanje, otkrivanje i uživanje u sadašnjem trenutku, trebalo bi da se fokusiramo i na njihov samoživ jezik. To je termin koji je Lev Vygotski označio u djetinjstvu u kojem mališani još uvijek nisu usvojili jezik.
Sasvim je uobičajeno da ih vidimo uronjene u svoj svijet i razgovaraju, i to ne samo sa svojim igračkama. Lako je videti kako se uključuju u dijalog usmjeren na sebe, navika koja traje nekoliko godina, a zatim potpuno prestaje.
Razgovor sa sobom optimizuje performanse mozga
Kome se to nikad nije dogodilo? Moramo da rešimo problem za koji ne možemo da nađemo rešenje ... unutrašnji dijalog nije dovoljan i u određenom trenutku govorimo naglas obraćajući se sebi.
Takvo ponašanje nije samo znak zdrave pameti, već i inteligencije, kako objašnjava studija koju je sproveo Univerzitet Wisconsin-Madison. Kada pređemo sa unutrašnjeg na spoljni dijalog, dinamika mozga se takođe menja.Istraživači tvrde da korišćenje jezika za komunikaciju sa sobom poboljšava percepciju, pamćenje i sposobnost rješavanja problema.Kao što je rekao poznati neurolog Aleksandar Luria (1980), jezik obavlja mnogo više od društvene funkcije, on takođe vodi kognitivne procese.
Možemo postati naši najbolji treneri i motivatori
Zašto čekati spoljna pojačanja? Da li nas moraju drugi podsticati da delujemo? Mi imamo sebe. Ako naporno radimo, možemo biti najbolji motivatori. Dakle, ako se i dalje pitate zašto govorimo u svoje ime, drugi odgovor bi mogao biti sledeći: naš mozak želi da pronađemo motivaciju u nama.
"Ponosan sam na tebe. Da li shvataš koliki si napredak postigao?", "Zaboravi na tu grešku, sada znaš šta treba izbjegavati. Vrijeme je da odrasteš i ti to možeš ."
Ovaj dijalog je izuzetno koristan.
Zašto razgovaramo sami sa sobom? Da bi se prilagodili svojim emocijama
Spoljni dijalog ima visoku sposobnost samoregulacije. Ne samo da nam pomaže da poboljšamo kognitivne sposobnosti za rješavanje problema, već nam takođe omogućava da budemo svesniji i da se bolje prilagodimo svojim emocijama, da ih prepoznamo, razumijemo i upravljamo njima.
Da zaključim, dijalog sa sobom je izuzetno zdrav. To je dodatni resurs na koji se možete osloniti, tehnika koja se koristi za davanje životu malo više harmonije, ravnoteže i blagostanja.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/perche-parliamo-da-soli/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Zašto čekati spoljna pojačanja? Da li nas moraju drugi podsticati da delujemo? Mi imamo sebe. Ako naporno radimo, možemo biti najbolji motivatori. Dakle, ako se i dalje pitate zašto govorimo u svoje ime, drugi odgovor bi mogao biti sledeći: naš mozak želi da pronađemo motivaciju u nama.
"Ponosan sam na tebe. Da li shvataš koliki si napredak postigao?", "Zaboravi na tu grešku, sada znaš šta treba izbjegavati. Vrijeme je da odrasteš i ti to možeš ."
Ovaj dijalog je izuzetno koristan.
Zašto razgovaramo sami sa sobom? Da bi se prilagodili svojim emocijama
Spoljni dijalog ima visoku sposobnost samoregulacije. Ne samo da nam pomaže da poboljšamo kognitivne sposobnosti za rješavanje problema, već nam takođe omogućava da budemo svesniji i da se bolje prilagodimo svojim emocijama, da ih prepoznamo, razumijemo i upravljamo njima.
Da zaključim, dijalog sa sobom je izuzetno zdrav. To je dodatni resurs na koji se možete osloniti, tehnika koja se koristi za davanje životu malo više harmonije, ravnoteže i blagostanja.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/perche-parliamo-da-soli/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
